Bivši šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borko Stefanović ocenio je da je ideja sazivanja sednice SB UN zbog Trepče “nesprovodiva”.
Kako kaže, ta ideja samo služi umirivanju domaće javnosti.
“Svi ti lažni pozivi za zakazivanje sednice SB UN su nesprovodivi i služe za domaću upotrebu”, rekao je Stefanović za agenciju Beta i dodao da bi Srbija mogla da reši problem međunarodnom arbitražom.
“Srbija u ovom trenutku ne može da nametne temu imovine jer druga strana smatra da je problem rešen momentom proglašenja nezavisnosti Kosova. Ono što može da se uradi jeste da se ide ili na međunarodnu arbitražu ili da se otpočnu pregovori sa Kosovom o obavezujućem bilateralnom sporazumu u okviru koga bi sva sporna pitanja bila rešena”, rekao je Stefanović.
On je dodao da postoji i treća opcija – da strani partneri i posrednici pritisnu Prištinu da prihvati razgovore o imovini i činjenicu da je imovina onoga čiji su papiri ali ne onoga ko je de fakto drži pod kontrolom – što je, kako je dodao, malo verovatno.
Prema rečima bivšeg šefa tima Beograda u pregovorima s Prištinom, sve ostalo nije moguće.
Poslanici u Skupštini Kosova usvojili su Zakon o Trepči, kojim taj rudarsko-metalurški kombinat postaje akcionarsko društvo u kojem Vlada Kosova ima 80 odsto akcija, dok 20 odsto pripada radnicima i drugim akcionarima.
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kaže da će predložiti Vladi Srbije da zatraži hitnu sednicu SB UN o otimanju srpske imovine i kršenju rezolucije 1244.
“Ako o tome ne žele da razgovaraju u Briselu, moraće da se razgovara u UN”, rekao je Đurić.
“Trepča je temelj našeg postojanja na Kosovu i Metohiji, poručio je direktor Kancelarije za KiM i istakao da je odluka privremenih institucija u Prištini o konfiskaciji Trepče” nevažeća za Vladu Republike Srbije.
Pitanje je da li Srbija može da zaštiti svoju imovinu na KiM kroz vanrednu sednicu saveta SB UN, izjavio je na to ministar inostranih poslova Ivica Dačić.
Stefanović je ocenio da Đurić izbegava da pominje arbitražu, jer valjda misli da bi se time prejudicirao status.
“Podsetimo u pitanju je vlada koja je priznala kosovske zakone i institucije i naterala Srbe da uđu u njih. Vlada čiji su poslanici glasali za Hašima Tačija, vlada koja je u skupštini ratifikovala Briselski sporazum ….”, rekao je Stefanović.
Upitan da li je bilo vremena da se nešto učini od januara 2015. kada je kosovska vlada usvojila predlog izmena Zakona o javnim preduzećima, koji je otvorio put da Trepča pređe u vlasništvo Kosova i postane javno preduzeće, i kada je rečeno da Vlada ne da Trepču, Stefanović je rekao da je bilo vremena.
“Ova vlada sve vreme, s jedne strane krije šta se dešava a kad isplivaju činjenice prave se nevešti i pribegavaju lažno nacionalističkoj retorici. Sada možemo da vidimo da su mislili da telekomunikacije mogu da se reše bez rešavanja pitanja imovine i baznih stanica, jer je to pitanje imovine”, naveo je Stefanović.
On je dodao da se sve na kraju svelo na to da u zamenu za pozivni broj naša telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija može da formira ćerku firmu i učestvuje na tenderu da postane jedan od operatera na Kosovu, naveo je on. Dodao je da je pregovarački tim na čijem je čelu bio, odbio takvu ponudu i za to platio političku cenu.
“Da smo mi to tada prihvatili, Vučić i ekipa, bi predvodili ekipu koja bi tražila glave po Beogradu”.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je januara 2015. da Vlada Srbije neće prihvatiti jednostrano preuzimanje Trepče, jer je većinski vlasnik Fond za razvoj Srbije i upozorio da će to ugroziti pregovarački proces Beograda i Prištine.
