Svako ko kaže “Nema šanse, Vučić pobeđuje ovaj put” može slobodno da se javi u štab raspalog SNS da uzme sendvič, jer to nije istina, već deo političke kampanje SNS-a
Ljudi misle da sam odlepio i da je pad SNS-a o kojem govorim poslednjih nedelja stvar nekog mog bezumnog optimizma, a ne vrlo egzaktne prognoze, pa je došlo krajnje vreme da objasnim zašto je takav ishod daleko realniji od onog sranja kojim nas zatrpavaju preko zarobljenih medija i lažiranih anketa.
Prvo, ovo će biti malo duži post, pa ako niste išli da piškite i kakite, uradite to pre nego što počnete da čitate. Čisto da vas ne uhvati proliv kad stignete do kraja teksta ili još gore, da vas pritera negde na polovini teksta, pa osetite potrebu da se olakšate tu, na licu mesta, u komentarima.
Elem, konačni ishod izbora uvek je složena računica, u kojoj uloge igraju matematika, psihologija, strategija, splet okolnosti i sportska sreća.
MATEMATIKA
Sa matematičke strane (za koju ljudi inače misle da je presudna), najvažnija je povezanost izlaznosti birača sa brojem glasova koje određene političke opcije „gađaju“.
Istina je to, da što je izlaznost veća, to je veći problem vladajućoj garnituri da ostvari dobar rezultat na svakim sledećim izborima. Naročito u zemljama poput naše gde je kriza stalno prisutna.
Vladajuće garniture u vremenima krize svoju snagu baziraju na glasačima koji su direktno povezani sa vlašću: zaposlenima u javnoj upravi, njihovim porodicama, onima što uživaju sitne i krupne privilegije, povezanim interesnim grupama, mrežama članova, glasača i povezanih simpatizera kojima je od životnog interesa ostatanak na vlasti.
Prednost tih glasova je životna zainteresovanost istih da očuvaju svoj sistem, Nedostatak je što je premalo mesta i zaposlenja u tom sistemu, pa svaka veća izlaznost predstavlja veću opasnost po njih.
DA POJASNIM
Da bih vam približio koliko je izlaznost važna za konačni rezultata, evo malo konkretnih brojki:
Na izbore u Srbiji 2014 godine izašlo je 3.500.000 glasača, što je 54% upisanih. SNS je tad osvojio 1.740.000 glasova što im je donelo 48%
Dve godine kasnije, 2016. na izbore je izašlo 3.700.000, ukupno 56% glasača, pa je SNS-u bilo potrebno 100.000 više glasova da bi ponovo imali 48%. Da budemo precizni, 1.820.000 glasova.
Važno je napomenuti da se prošle godine na izborima dogodila i neviđena izborna krađa koja je zataškana tako što su preko cenzusa u previranjima tokom izborne noći i danima koji su usledeli puštene Dveri i DSS.
Međutim, zbog Savamale i cirkusa koji je trajao duže od tri dana, javnost je zaboravila da su se ljudi koji su na tim izborima radili u RIK-u krstili rukama i nogama šta im je stizalo u zapisnicima sa biračkih mesta.
Slobodna procena je da je SNS na prošlim izborima ukrao najmanje 300.000 glasova.
DA SE VRATIMO MATEMATICI IZLAZNOSTI
Na izborima 2008 godine, Demokratska stranka je osvojila 1.600.000 glasova, dakle samo 100.000 manje nego SNS 2014 (kada su osvojili 48%).
Međutim, na tim izborima je broj glasova demokratama donelo samo 38% za Tadića i bandu, jer je na birališta izašlo 4.150.000 glasača, odnosno 61% biračkog tela.
Dakle, da bi sada Vučić osvojio preko 50% glasova kao što govore nameštene ankete, potrebno je još više smanjiti izlaznost birača i povećati broj glasova koje bi on dobio.
Matematika kaže da mu je potrebno nekih 1.900.000 glasova na izlaznost manjoj od 54%, što je ovaj put Mission Impossible za Mašinovođu.
Matematika kaže da je Vučić na prošlim izborima dobio najviše 1.500.000 glasova bez krađe, a da kampanja drugih stranaka faktički nije ni postojala.
Bili su to besmisleni izbori koje je on raspisao samom sebi. Opozicija nije imala kvalitetnog kandidata, politiku, novac, apstinencija građanske opcije je bila na vrhuncu.
SAVAMALA I OSTALE AFERE
Nakon tih izbora dogodila se Savamala, prve ozbiljne demonstracije u Beogradu u poslednjih 10 godina, gomila afera, pogotovo u glavnom gradu, koji je najveći generator glasova u Srbiji, a ionako očajan standard je drastično opao u ovh godinu dana.
Nezadovoljstvo u Srbiji je postalo tempirana bomba, novca nema nigde, a sva obećanja da će u budućnosti biti bolje su se pokazala kao šlajmara u facu građanima.
U međuvremenu su se izmešale karte i u Evropi i svetu, pa se dogodio Tramp i Bregzit u junu prošle godine, što je direktno u suprotnosti sa politikom Aleksandra Vučića.
Dodatni problem za našeg diktatora je i to što ove godine baš u kasno proleće i Nemačku očekuju izbori za novog kancelara. Zbog svih sranja sa imigrantima u toj zemlji biće to ozbiljan udarac za poslednju osovinu na koju računa aktuelni mašinovođa u Srbiji.
PROCENA
Sve ovo je sigurno uticalo na pad podrške u biračkom telu koje ga je glasalo prošli put.
Moja slobodna procena je da Vučić u ovom trenutku može da osvoji između 950.000 i 1.200.000 glasova, a da ta cifra može dodatno da pada kako se izbori budu približavali.
Iako Vučić siluje Dačića da ga SPS bezuslovno podrži, sami glasači i članovi SPS-a ovaj put neće podržati vrh stranke jer godinama gledaju samo ponižavanje, a snose istu odgovornost kao Vučič, brat mu, Mališa, Vesić, Nebojša iz Beograda i ostali . .
Sa druge strane, dogodile su se nove snage u opoziciji.
Jeremić i Janković ozbiljno ulivaju nadu ljudima koji su apstinirali ovih godine na izborima, vode dobre kampanje, pa će izlaznost sa te strane sigurno rasti.
U Srbiji konačno imamo ne jednog, već dva kandidata protiv Vučića, koji imaju poverenje građana, politiku, ljude oko sebe i realnu šansu da osvoje veliki deo biračkog tela.
Ostaje još da ponovim da su izborni rezultati su najpre igra nametanja svojih tema javnosti, izvođenja svojih glasača na birališta i demotivacija protivničkih.
PAD I PACOVI
Vučić je na prošlim izborima dosegao vrhunac u tome (najpre u demotivaciji protivničkih glasača) međutim, sada je krenuo na dole.
Ako na ove izbore izađe 4.000.000 glasača odnosno više od 60%, Vučić sa najviše 1.200.000 neće dobaciti ni do 30% osvojenih glasova.
Kad Vučić prvi put na izborima padne ispod 35%, SNS se ruši kao kula od karata, pacovi skaču u vodu, a SNS ih je prepun.
Na kraju, važno je da znate, da pored matematike veliku ulogu igra i motivacija, psihologija glasača.
Za dobijanje izbora nije poenta samo osvojiti glasove svog kompletnog potencijala, već i onemogućiti i demotivisati sigurne i potencijalne glasače drugih političkih opcija da izađu na izbore.
Zato svako ko kaže “Nema šanse, Vučić pobeđuje ovaj put” može slobodno da se javi u štab raspalog SNS da uzme sendvič, jer to nije istina, već deo političke kampanje SNS-a.
LAŽ(I) JEDNE KAMPANJE
Jedna od glavnih demotivacionih poruka koje plasira banda Aleksandra Vučića je upravo laž da Vučić u prvom krugu osvaja 50 odsto glasova i da se izbori u Srbiji dobijaju u planinama, a ne u novobeogradskim soliterima.
Ne dozvolite da vas zaglupljuju pričama o tome kako se izbori dobijaju na Staroj planini, jer uz dužno poštovanje Južnjacima, beogradska naselja Novi Beograd i Mirjevo zajedno imaju više glasača nego ceo jug Srbije ispod Leskovca, uključujući i Vranje, Pirot, Bujanovac… Da je grad, Voždovac bi bio peti grad po veličini u Srbiji… Palilula, Zemun takođe…
Vučić je već pao, ostalo je samo da taj pad overimo na izborima, zato na taj dan, svako za ruku da povede svakog koga zna do biračkog mesta, da mi lepo izađemo i glasamo, pa nek se on češe i nek laže babu svoju posle kako je neprikosnoveni mašinovođa ovog pomahnitalog voza.
Ostalo je samo da vam kažem još i to da ženi koju volite, to i kažete, da usvojite napuštenog psa ili mačku, da slušate dobru muziku i turite malo vere i ljubavi u svoju čuku kako propovedaju Al Zelenko i Eni Lenoks
{youtube}S3J_3mcOwdQ{/youtube}
Ovo leto će biti bez Vučićevog ludila na TV-u.
I promise.
*autor je tekst objavio na svom Facebook profilu
