Kinezi grade elektranu u Gacku vrijednu milijardu maraka

Ekonomija

Radovi na izgradnji nove termoelektrane u Gacku počeće do kraja godine, saznaju “Novosti”.

Gradnju u potpunosti finansira Kineska banka koja uskoro treba da odluči koja od tri njihove firme treba da dobije posao. Radovi su procenjeni na 500 do 600 miliona evra, a projektovano je da traju pet godina. Na gradilištu će biti angažovano oko 1.000 radnika, od čega 400 iz Srpske – otkrio je za “Novosti” Srđan Milović, direktor TA Gacko.

Današnja termoelektrana u Gacku napravljena je osamdesetih godina sa instalisanom snagom od 350 megavata. Ona proizvodi 30 odsto energije u RS, ali je na svom tehnološkom izmaku. Nova TA treba da je zameni za pet godina i da novim tehnologijama Gačanima donese čistiji vazduh i zdravije okruženje. Stepen iskorišćenosti energije u staroj TA je 30 odsto, dok nova tehnologija donosi stepen iskorišćenosti od 42 odsto, što je u skladu sa najvišim svetskim energetsko-ekološkim standardima. Stepen enegretske efikasnosti novih postrojenja je za 60 odsto veći, nego kod stare elektrane.

– Republika Srpska može dobro da živi samo od energetike – govori Srđan Milović. – Ovo su prvi ozbiljni kapaciteti koji će da se grade u našoj državi i koji osiguravaju i energetsku i političku nezavisnost i ekonomski opstanak RS. Podjednako je važno što i naša država ovim projektom izlazi na “kineski put svile” i staje uz rame Srbiji, gde su kineski investitori već uzeli Železaru, grade prugu za Budmimpeštu, spremaju se za RTB Bor…

Narodni poslanik RS ističe da sledeći korak kod razvoja energetskog sektora Srpske treba da bude objedinjavanje energetskih resursa Beograda i Banjaluke. Prema njegovom mišljenju, to je najracionalniji i najsigurniji put razvoja dveju država, čiji su prirodni i rudni resursi potpuno kompatibilni.

– Računica je tu prosta – govori Milović. – Za januarskih hladnih dana iz viškova energije prodate na svetskom tržištu, samo iz Gacka ostvaren je višak u budžetu od 25 miliona evra. Cena struje otišla je na 32 do 35 evrocenti po kilovatu, dok je potrošač u RS plaća po šest. Srednja cena struje u Austriji je 20 evrocenti i to govori da proizvodimo najjeftiniju energiju od koje može da se dobro živi. Sa našom cenom struje privrednici imaju veću šansu da proizvode i opstanu na tržištu. Stranci opet imaju motiv da dođu i u RS otvaraju svoje proizvodne kapacitete, jer im je energija jeftina.

Na Gatačkom polju, rezerve uglja se procenjuju na 200 miliona tona. Oko 105 miliona tona je rentabilan resurs i garantuje novoj TA “gorivo” za više od 40 godina ekspolatacije, koliko je i vek nove elektrane – veli Milović.

Prednost Gacka je što postoji 40-godišnje iskustvo proizvodnje struje i obučen kadar. Današnja TA isplaćuje svakog meseca plate u visini od 50 miliona KM, a kroz budžet i rente još toliko.

VELIKI POTENCIJALI

– “BUK Bijela” i “Dubrovnik 2” na Trebjesi su hidropotencijali za koje postoji veliko interesovanje investitora i RS mora punim kapacitetom da krene u izgradnju ovih elektrana – govori Milović. – Srednji tok Drine takođe je perspektivan i ako energetski sektor udružimo sa Srbijom, to će biti strateška stvar za dve države. Naravno, Bosna i Neretva pružaju veliki potencijal za pravljenje struje i čini se da najzad imamo ozbiljne investitore, zainteresovane da grade.

ENERGETSKI LOBIJI

UKUPNI energetski potencijal RS danas iznosi oko 1.000 megavata struje, što je, kako objašnjava sagovornik “Novosti”, proizvodnja jedne nuklearne elektrane u Francuskoj. Milović dodaje da i od ovih 1.000 megavata RS može da živi, ali i da su veliki energetski lobiji zainteresovani da “ovladaju” srpskim resursima.

– I u RS je stiglo uputstvo iz Evrope da se moramo okrenuti solarnoj energiji, odnosno vetrogeneratorima, zbog ekoloških razloga – priča direktor. – Cena prozvodnje zelene struje je oko 23 evrocenta po kilovatu, pa tu skupu struju “moramo da peglamo” iz zarađenog kroz proizodnju iz hidro i TA potencijala.

BROJKE
* 1.000 radnika biće angažovano na ovom gradilištu
* 400 radnika na ovim poslovima biće iz RS
* 42 odsto iskorišćenosti nove tehnologije

novosti.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *