Građani BiH podigli su 212,9 miliona maraka kredita za pokretanje biznisa- pokazuju poslednji podaci sa krajem septembra ove godine. U poređenju sa ukupnom kreditnom zaduženošću stanovništva, ovi krediti trenutno iznose nepunih 2,5 odsto.
Prema podacima Centralne banke, ukupna kreditna zaduženost građana BiH krajem septembra 2017. godine iznosila je 8,52 milijarde, čiji najveći deo čine potrošački nenamenski krediti – 6,42 milijarde KM.
Dok ovi krediti unazad deset godina beleže ogroman porast – od čak dva puta, krediti za preduzetništvo se trenutno kreću u iznosu koji su, otprilike, bili 2007. godine.
Ovo je pokazatelj da se građani teško zaleću u zaduženje za neki privatni biznis, dok za tekuću potrošnju pare nemilice uzimaju.
Tako, prema poslednjim podacima Centralne banke, nenamenski potrošački krediti kredite za preduzetništvo šiju za više od 30 puta.
U Zanatsko-preduzetničkoj komori Republike Srpske ističu da je nizak nivo preduzetničkih kredita u prvom redu posledica visokih kamatnih stopa.
Jovica Bratić, direktor ove komore, ističe da su, iz tog razloga, preduzetnici izuzetno oprezni kad je reč o ulasku u kredit zbog pokretanja vlastitog biznisa.
– Jednostavno, plaše se da dignu kredit jer nisu sigurni hoće li u ovim teškim vremenima uspeti da servisiraju svoje obaveze. Reč je o odgovornim ljudima, koji neke stvari ne žele da rade po svaku cenu – ističe Bratić.
Prema njegovim rečima, preduzetnici za poslovanje odgovaraju svojom imovinom, što je motiv da se dobro zamisle pre nego se upuste u neki rizik.
– Činjenica je da su kamatne stope na kredite previsoke, što demorališe ljudi da uđu u kiredit i započnu neki posao. Naime, van pameti je da se maksimalna dobit preduzetnika kreće oko deset odsto, a da kamate na kreditno zaduženje plaćaju šest odsto. Ako žele da plasiraju više novca, banke bi morale da razmisle o snižavanju kamatnih stopa, što bi ljude motivisalo da se više zadužuju – naglašava Bratić.
S druge strane, građani u prilično maloj meri posežu za kreditima za preduzetništvo i zbog, kako kaže, izuzetno skupih zakupa, ali i uslova poslovanja.
– Prostori su zaista precenjeni, a zanatlije i preduzetnici imaju male prihode, pa se ne vide u toj priči. Međutim, na ovom planu se ne nazire nikakvo poboljšanje, iako mnogi poslovni prostori zjape prazni. Problem je i sve slabija kupovna moć građana, koji u sve manjoj meri posežu za uslugama zanatlija i preduzetnika, a tu su i visoki nameti. Sve zajedno ne obećava neki pomak u zanatsko – preduzetničkoj delatnosti.
Samim tim, za očekivati je da će biti sve manje onih koji će se opredeljivati za otvaranje neke zanatske ili preduzetničke radnje – kaže Bratić.
Podaci Poreske uprave Republike Srpske pokazuju da su prošle godine registrovana 4.546 poreska obveznika, što je za 732 manje nego godinu pre.
Tako je prošle godine otvoreno 1.400 firmi, dok je njih 87 odjavljeno.
U istom periodu registrovano je 3.146 preduzetničkih radnji, a deregistrovano četiri puta manje. Tačnije, ključ u bravu lane je stavilo 827 preduzetnika ili 658 manje nego godinu ranije.
Potrošački eksplodirali
Za razliku od kredita za preduzetništvo, u protekloj deceniji u BiH je došlo do prave eksplozije potrošačkih kredita, koji su ove godine dostigli nivo od čak 75 odsto ukupne kreditne zaduženosti stanovništva.
Podaci Centralne banke BiH pokazuju da je iznos potrošačkih nenamenskih kredita unazad desetak godina porastao za čak dva puta. Primera radi, ovi krediti su krajem 2007. godine iznosili 2,95 milijardi, a krajem septembra ove godine čak 6,42 milijarde KM.
Zaduženost građana (u milijardama KM)
| godina | ukupni krediti (u milijardama) | krediti za preduzetništvo |
| 2007 | 5,67 | 206,5 miliona |
| 2008 | 6,69 | 238 miliona |
| 2009 | 6,3 | 216 miliona |
| 2010 | 6,32 | 217 miliona |
| 2011 | 6,7 | 166,6 miliona |
| 2012 | 6,79 | 116 miliona |
| 2013 | 7,06 | 98,8 miliona |
| 2014 | 7,43 | 84,3 miliona |
| 2015 | 7,78 | 233,2 miliona |
| 2016 | 8,07 | 219,7 miliona |
| 2017 | 8,52 | 212,9 miliona |
blic.rs
