Poslodavci u Republici Srpskoj kažu da nisu nezadovoljni planiranim budžetom i ekonomskim merama Vlade u narednoj godini, ali da je moglo mnogo bolje.
Saša Trivić, koji je, između ostalih poslodavaca, učestvovao u pregovorima sa predstavnicima Vlade, kaže da je većina predloženih mera u izradi, a da su za neke mere pregovori i dalje u toku.
– Ako ćemo posmatrati stvari striktno kroz novac, onda može i ovaj primer -poslodavci su u budžet uplatili oko 120 miliona KM više, a zauzvrat nisu dobili ni marku – ilustruje Trivić.
Rastezljivi pojmovi
Na konstataciju da je premijerka RS Željka Cvijanović izjavila da je Vlada uvažila gotovo sve sugestije socijalnih partnera, Trivić kaže da je „gotovo sve“ rastegljiv pojam.
– Recimo, tražili smo da od 1. januara imamo manju zbirnu stopu poreza i doprinosa. To nije prihvaćeno, ali smo dobili obećanje da ćemo potpisati neku vrstu ugovora u kojem će se Vlada obavezati da će doprinose smanjiti od 2019. godine – objašnjava Trivić.
Međutim, povećanje neoporezivog dela dohotka, koji sada iznosi 200 KM, odbijen je u celosti.
– Tražili smo smanjenje parafisklanih nameta. U Vladi kažu da su uspostavili registar nameta, a videćemo šta će i da li će nešto naredne godine da bude ukinuto – dodaje Trivić.
Porodiljsko bolovanje
Poslodaci su po zna koji put tražili refundacije za porodiljsko bolovanje, što im nije odobreno. Tražili su da se „višak“ novca iz Zavoda za zapošljavanje, prikupljenog od poslodavaca na ime doprinosa za nezaposlenost, preusmeri u Fond dečje zaštite u smislu podsticaja nataliteta.
– Oni će to malo drugačije da urade, pa će taj novac ići nezaposlenim majkama za vreme porodiljskog bolovanja – objašnjava Trivić.
U cilju obezbeđivanja finansijskih pretpostavki za realizaciju nove populacione politike do 2027. godine, poslodavci su Vladi predložili uvođenje takozvanog bećarskog poreza za sve zaposlene starije od 25 godina do momenta ostvarivanja roditeljstva, a visinu poreza prilagođavati potrebama i efektima provođenja nove politike.
Siva ekonomija
Poslodavci su zahtevali i reformu tržišta rada, a obećano je razdvajanje aktivnih od pasivnih tražilaca posla kako bi se stekao uvid u pravo stanje ponude.
– Valjda će Vlada smoći snage i početi sa ozbiljnom borbom protiv sive ekonomije – ocenjuje Trivić.
Poručuje da će se poslodavci boriti za svoje zahteve i kod narodnih poslanika, koji treba da glasaju o budžetu i ekonomskim merama za 2018. godinu.
Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević kaže da je ova asocijacija u merama Vlade prepoznala određen broj predloga privrednika.
– Međutim, problem je dinamika realizacije mera. Poučeni ranijim iskustvom, Vlada neke usvojene mere ili ne sprovede ili ih počne realizovati u trećem kvartalu te godine – objašnjava Blagojević.
Velika očekivanja
Predsednica Vlade RS Željka Cvijanović izjavila je da je Vlada uspela postići saglasnost sa socijalnim partnerima o izradi budžeta Srpske za 2018. i programa ekonomskih reformi Srpske od 2018. do 2020. godine.
Ona je napomenula da možda nisu uvažene sve sugestije u potpunom iznosu ili obimu, kakva su bila očekivanja, ali da nijedno od ovih pitanja nije ostalo netaknuto, ignorisano ili stavljeno u stranu.
– Za neke zahteve, koji sada nisu uvaženi, sa socijalnim partnerima je dogovoreno da se na tim pitanjima radi u narednom periodu kako bismo došli do dobrih i održivih rešenja – rekla je Cvijanovićeva.
