Ostaćemo bez ljekara, inženjera, nećemo imati ko da vrši inspekciju nad radovima, desiće nam se da će ljekar da otvori stomak pa da gugla gdje je bubreg!
Rekao je ovo ekonomista i profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec, koji ocijenjuje da prosječan rast koji Srbija ima u prethodne tri godine od 1,66 odsto ne može da obezbjedi stabilizaciju javnih finansija, jer je zaduživanje veće od ove stope rasta. Konstatuje da je veliki broj pitanja, koja usporavaju našu ekonomiju, pravne prirode.
Srbija, podsjeća Zec, kad se pogleda stopa rasta u regionu, je među zemljama s najnižim prosječnim stopama. A stopa rasta je zbirni pokazatelj kvaliteta jedne ekonomije, naveo je. Naša stopa je stala u dijelu gdje nema mnogo tehničkog progresa, dodao je. Važan je rast, ali važna je i struktura društvenog proizvoda, naglasio je.
Vlada Srbije je na Samitu “16 +1” u Budimpešti potpisala protokol koji će omogućiti izvoz govođeg mesa u Kinu. Zec je upitao koliko treba goveđeg mesa da se “pokrije” na primjer jedan sofisticirani avion. Nije važno da se mnogo radi, važno je šta se radi, koliko se proizvodi i u čemu je višak, rekao je Zec.
Prosječan rast u prethodne tri godine, kad je u pitanju Srbija je 1,66 odsto.
Zec kaže da takav rast ne može da obezbjedi stabilizaciju javnih finansija, jer je zaduživanje veće od ove stope rasta.
– Srbija je zemlja s najmanjim platama u regionu, tu se borimo sa Makedonijom i Albanijom, a ono što čovjek percipira to je prosječna plata i prosječna penzija i to je veoma nezadovoljavajuće itd. Srbija je jedina zemlja koja je uradila ovakvu reviziju penzionog sistema – nijedna zemlja nije uradila to da je jednoj grupi uzela, dok drugoj nije – naveo je.
Na pitanje kome je danas teže – mladima ili penzionerima, kaže da je u pitanju mrtva trka. Taj disbalans se nastavlja, niti će mladi imati neku šansu pri ovakvom modelu industrije, gdje se traži repetitivni rad, niti će stari imati neku starost, rekao je Zec koji strahuje, zbog penzionog sistema, da će starima, ipak, u budućnosti biti teže.
Osvrćući se na dualno obrazovanje, kaže da je to potpuno regularna stvar, da smo to nekad imali (škola učenika u privredi) i da je tako nešto potrebno kad je u pitanju nacija koja ima industriju.
Kod obrazovanja je na drugoj strani problem – zapravo na tri ravni – problem je identifikovati koja su djeca talentovana, kako ih uvesti u školski sistem da se obrazuju, a treći nivo – kad završe šta ćemo sa njima, naveo je on.
– U obrazovanju smo toliko propustili, i ovaj novac koji imamo, trošimo uludo – moramo da znamo šta nam treba – od dualnog do akademskog obrazovanja – naveo je Zec. Borba za ljudski kapital je ključna, mi izvozimo nešto što je najrijeđe, to su ljudi, talenti, naveo je i dodao da je to tragično.
Ostaćemo bez ljekara, inženjera, nećemo imati ko da vrši inspekciju nad radovima, desiće nam se da će ljekar da otvori stomak pa da gugla gdje je bubreg, zaključio je Zec.
Nedeljnik
