Oni koji se zaista bave politikom i političkim dešavanjima u Srbiji odavno znaju da je vreme aktuelne garniture političara – manje-više – gotovo. Znaju i da je Ljubiša Preletačević Beli, odnosno Luka Maksimović, sve sem cirkuzant.
Kada u nedelju uveče Luka Maksimović (poznat i kao Ljubiša Preletačević Beli) došeta do Republičke izborne komisije (dojaše na belom konju) da bi predao kandidaturu za predsednika Republike Srbije, počinje novo doba srpske politike.
Ovo su reči jednog mog poznanika i kolege, koji je pre nekoliko dana izjavio kako ga baš u toj srpskoj politici više ništa ne bi iznenadilo.
NIJE U PRAVU
To doba je počelo na prethodnim lokalnim izborima, kada je Grupa građana Sarmu probo nisi osvojila petinu glasova u lokalnom, mladenovačkom parlamentu i time ubola trn u oko ne samo naprednjačkoj kamarili, nego i uvređenim, smenjenim lokalnim demokratama.
Za razliku od naprednjaka, koji su odmah počeli da koriste floskulu koja prolazi kod zatucanih (narkomani i Soroševa banda), oni su se prema mladim, kreativnim momcima i devojkama iz ove grupe ponašali kao potpunim autsajderima koji neće imati šansu ni da sakupe 500 potpisa potrebnih za tzv. „skraćenu listu“. Kako su se proveli – dobro je poznato.
Ljubiša Preletačević Beli je postao svetski poznat, a njegov izborni rezultat je odjeknuo u celoj Srbiji, ali i šire.
I tada je prošlo tri dana slave.
Belog i njegovu družinu većina je percipirala kao cirkuzante, komedijaše i pajace.
Mladenovčani su ih shvatili kao ozbiljne „igrače“. Njihov rad u lokalnom parlamentu i na terenu je bio (i jeste) primer kako se deluje u svojoj sredini: Bez kompromisa, bez odstupanja, uporno, jednostavno – samo jako.
Da nekim slučajem veliki vođa poželi da danas raspiše i lokalne izbore, u Mladenovcu bi najverovatnije – otišao u opoziciju. Jer, Luka (Beli) i njegovi drugari i dalje rade kako treba, a umesto skupih kancelarija i razbacivanja i dalje izlaze u Kafanu kod Sidžima (Lukinog oca; Dakle – poznati novosadski političar iz redova DS nije njegov otac, kao što je podmetnuto na društvenim mrežama).
SPEKTAKL
Nikada niko neće saznati (osim najužeg rukovodstva ovog pokreta) da li bi se Ljubiša Preletačević Beli, alias Luka Maksimović zaleteo u predsedničke izbore da Srpska napredna stranka nije slavodobitno objavila kako je za ne-znam-ti-koliko sati sakupila ne-znam-ti-koliko potpisa.
Već sutradan ujutro su lokalni notari sedeli u dvorištu Sidžimove kafane i trpeli navalu naroda, a upravo ovaj portal je objavio prvi intervju sa Belim, u kom je on razotkrio da je pokret Sarmu probo nisi za tri sata „poslao Vučića po broncu“ i gurnuo ga na treće mesto po broju glasova“.
{youtube}YWPXsimu4Lg{/youtube}
Krenula su pitanja kada će sakupljanje potpisa biti nastavljeno: Volonteri su se sami javljali iz drugih gradova. Drugari sa fakulteta, poznanici, rodbina rasuta po Srbiji, svi su se javljali i želeli da budu deo Belovog tima.
Za razliku od Vučićeve preskupe izraelske agencije koja je uspela da spusti popularnost vođe za pet odsto; za razliku od Jeremićeve američki vođene kampanje; za razliku od Jankovićeve „NLP“ kampanje; za razliku od DJB „Uvređena mlada“ kampanje, Ljubiša i njegovo društvo su svima držali predavanje o načinu vođenja gerilskog ratovanja na političkom bojištu.
Kreativnost na mrežama išla je samo u njihovu korist, a uz slogan „Samo jako“, rodio se i novi: „Sirotinja uzvraća udarac.“
TAKO I JESTE
Kada biste bilo kog ozbiljnog menadžera iz neke lobističke, marketinške ili PR kompanije obavestili koliko je zaista koštala kampanja Ljubiše Preletačevića Belog, jadnik bi verovatno doživeo omanji srčani udar na licu mesta, jer bi njegova firma za te pare samo pristala da održi prva dva sastanka sa potencijalnom strankom.
Lokali su iznajmljivani i plaćani iz sopstvenih džepova, volonteri su međusobno dogovarali štampanje propagandnog materijala, crtali originalne „plakate“, kačili bele balone na mestima na kojima su se prikupljali potpisi…
SAMI PROTIV SVIH
Nepredvidivost kretanja Belog po punktovima na kojima su se sakupljali potpisi izluđivala je provokatore iz SNS koji su od prvog dana svojski minirali kampanju Ljubiše Preletačevića:
Najpre su odštampali luksuzni flajer sa tekstom iz jednog tabloida u kom se „dokazuje“ kako su momci i devojke iz ove grupe povezani sa „okorelim kriminalcima“. Efekat te akcije je bio žestoki pucanj u nogu: Članovi pokreta su odmah pokupili te plakate i distribuirali ih po mestima gde su skupljali potpise: delili su ih potpisnicima: „Da znaju kome daju poverenje“.
Onda su notari bili prezauzeti, nije ih bilo ni za lek,… Preletačeviću su pojedini notari iznenada otkazivali, volšebno se razboljevali, kasnili, sporo radili, bili angažovani kod drugih kandidata?
Koliko je to providna laž govori i podatak da se jednom drugom kandidatu, Saši Rudiću iz Narodnog radničkog pokreta, notari nisu javljali pet dana, iako su svakodnevno po više puta pokušavali da stupe u kontakt sa njima kako bi otpočeli skupljanje potpisa za kandidaturu. Rudiću je na kraju ostalo samo da podnese prigovor na rad notara Republičkoj izbornoj komisiji, o čemu mediji već drugi dan uporno ćute.
Pokušali su naprednjaci i fizičke provokacije. Bez uspeha.
Pokušali su da protiv Ljubiše Preletačevića ratuju na internetu. U to su uvukli „nezavisne“ medije poput Telepromptera koji radi po taksimetru. Organizovali su i svoje grupe atraktivnih imena (Serbian Leaks, na primer) koje su postavljale razna „neprijatna“ pitanja o svim kandidatima sem o Vučiću i Šešelju.
Objavljivali s u slike koje su bile „krunski dokaz“ kako je Preletačević proizvod DS-a, ili proizvod Soroša. Montirali su plakat sa Srđom Popovićem i pokušavali mnoge druge gluposti. Svojim dežurnim desničarima su platili da blate Preletačevića.
“ČUDO” NEVIĐENO
Ono što je (na prvi pogled) najapsurdnije, je činjenica da su mlade Mladenovčane proklinjali i „demokratski orijentisani“ botovi i eksperti za politiku i izborni proces (od kojih je najpoznatija Vesna Pešić) i poneki novinar.
Nazivali su ih klovnovima, marionetama, čak idiotima. Proklinjali su ih što se sprdaju sa situacijom u Srbiji iako je potrebno situaciju promeniti na bolje, poslednji je čas. Govorili su kako su im namere nečasne, kako je Srbiji potreban Janković / Jeremić / Radulović.
U suštini, uvrede i provokacije kojima su pojedine demokrate „častile“ Belovu ekipu bile su samo malo pristojnije od onih gluposti kojima su Mladenovčane častili naprednjaci.
ZAŠTO?
Odgovor je jednostavan: Njih je strah. Baš kao i Vučića. Oni žele da imaju tapiju na odučivanje o sudbini Srbije. Žele da ponovo dođu u priliku da odlučuju (bolje u svakom slučaju, nadam se) umesto aktuelnih „igrača“ na političkoj listi. Reći da je neko cirkuzant je obrazac koji preuzimaju svi politikanti redom, nipodaštavajući svog protivnika.
{youtube}XVFNyiI8-uM{/youtube}
Oni koji se zaista bave politikom i političkim dešavanjima u Srbiji odavno znaju da je vreme aktuelne garniture političara – manje-više – gotovo. Znaju i da je Ljubiša Preletačević Beli, odnosno Luka Maksimović, sve sem cirkuzant. Shvatili su da je on u opoziciji uradio mnogo više za svoj grad i njegove sugrađane nego demokrate u vreme dok su bile na vlasti. O tome možete više pronaći na njihovoj stranici.
Znaju da će već sledeći put, kad se raspišu izbori za republičku ili beogradsku skupštinu,Ljubiša Preletačević Beli imati ozbiljan prolaz u institucije (zasigurno sa pozicije opozicije), a u Mladenovcu čak biti i na vlasti.
Znaju da će se već sledeći put, kada se raspišu neki izbori, pojaviti, osim Belog i organizacije poput pomenutog Narodnog radničkog pokreta, Radničke akcije, Narodnog fronta, Kompasa… A onda će njihovo vreme zauvek proći.
Uostalom, zar u Italiji nije treća politička snaga po jačini pokret Bepea Grila, poznatog komičara? U Gvatemali ste imali Džimija Tetu (Hames Ernesto Morales Kabrera), u Brazilu je i dalje aktuelan Tiririka (Fransisko Everaldo Oliveira Silva). I na Islandu, u kom Srbi vide obrazac za borbu protiv korupcije komičar Jon Gnar je pobedio na izborima u Rejkjaviku.
Ljubiša Preletačević Beli sakupio je potrebnih 10.000 potpisa. I više. Znatno više. Želite li da toliko građana Srbije nazovete pajacima? Ja se ne bih time igrao.
U to ime: Ave Beli.
