Ukupna prosečna zaduženost po stanovniku u Republici Srpskoj prošle godine iznosila je 2.350 KM i povećana je za 41 KM u odnosu na 2015. godinu.
Građani Srpske su se 2016. godine ukupno zadužili 2,8 milijarde KM. Od toga su najviše pozajmili od banaka – 2,5 milijarde KM.
– Sektor mikrokreditnih organizacija u Republici Srpskoj plasirao je stanovništvu 230,4 miliona KM, dok davaoci lizinga od stanovništva potražuju 2,5 miliona KM – pokazuju preliminarni podaci Agencije za bankarstvo RS.
Kada je reč o kreditima u bankama, građani su najviše posezali za kreditima za opštu potrošnju koji su lane iznosili 1,4 milijarde KM i povećani su za dva odsto u odnosu na godinu ranije.
Za kupovinu stanova građani su zadužili 531,1 miliona KM, približno isto kao 2015. godine.
– Krediti za obavljanje delatnosti iznosili su 121,1 milion KM i pet odsto su manji u odnosu na godinu ranije – navode u Agenciji za bankarstvo RS.
U udruženjima potrošača kažu da povećanje odobrenih nenamenskih zajmova pokazuje da su građani i prošlu godinu preživljavali na kredit.
– Sa platom od 500 KM ne možete finansirati sve životne troškove, pa je zaduživanje jedini izlaz. Građani idu iz kredita u kredit, povećavaju minus na karticama, pa onda reprogramima pokušavaju da se izvuku i tako ukrug – ističe Murisa Marić, izvršni direktor udruženja za zaštitu potrošača „Don“ iz Prijedora. Sve je manje onih koji se usuđuju da uzmu stambeni kredit. – Poslednjih godina imamo stagnaciju stambenih kerdita, jer je kreditna sposobnost građana sve slabija, a standard pada. Mladi odlaze, tako da nema više ko ni da kupuje stanove – ističe Marićeva.
U borbi za preživljavanje pokretanje posla nije nikom na pameti.
– S obzirom da je privredni ambijent nepovoljan građani ne žele da se upuštaju u privatni biznis, a ni banke nisu preterano spremne da rizikuju podržavajući pokretanje posla – kaže Marićeva.
Iako su građani sve zaduženiji i mnogi se nalaze u bezizlaznoj situaciji, ni ove godine nema naznaka o donošenju Zakona o ličnom bakrotu, koji bi omogućio prezaduženim garađanima da krenu ispočetka.
– Donošenje takvog zakona zahteva izradu socijalne karte, kao i utvrđivanje sistemskog rešenja pitanja staratelja koji upravljaju imovinom osobe koja je doživela lični bankrot i rešavanje drugih uvezanih pitanja – kažu u Ministarstvu finansija RS.
Dodaju da su određena pitanja koji se odnose na zaštitu korisnika finansijskih usluga i žiranata, a koji su u nadležnosti Ministarstva finansija, rešavani pojedinačnim rešenjima, prvenstveno unapređenjem propisa Zakona o bankama i Zakona o agenciji za bankarstvo.
– S ciljem rešavanja prigovora korisnika finansijskih usluga i promovisanja njihovih prava od 2011. godine pri Agenciji za bankarstvo deluje ombudsmen za bankarski sistem – navode u Ministarstvu.
Inače, ukupni bruto krediti bankarskog sektora RS prošle godine iznosili su 4,6 milijardi KM i manji su za šest odsto u odnosu na kraj 2015. godine.
– Na smanjenje bruto kredita uticao je pad kreditne aktivnosti pojedinih banaka, ali i oduzimanje dozvole za rad Banci Srpske u likvidaciji čiji pokazatelji poslovanja nisu uvršteni u izveštaj za prošlu godinu – navode u Agenciji za bankarstvo RS.
blic.rs
