Gorivo koje se uvozi u BiH kontroliše se u malom procentu, tako da je veoma upitan kvalitet goriva koji iz uvoza stiže na benzinske pumpe, dok sa druge strane svaki litar koji se izvozi iz BiH u susedne zemlje prolazi kroz rigorozne kontrole.
Prema procjenama stručnjaka, svega dva odsto uvezenih naftnih derivata bude kontrolisano. Zbog takve selektivne kontrole od strane domaćih institucija i nepostojanja kontrolnih punktova za provjeru kvaliteta raste rizik od kupovine uvoznih naftnih derivata sumnjivog kvaliteta, zbog čega je tržište u BiH najnezaštićenije u region, pišu Nezavisne novine.
U Hrvatskoj svaka uvezena količina motornih goriva mora proći dodatnu kontrolu, koja se vrši pretakanjem i provjerom na njihovim terminalima, čime se kontroliše 100 odsto uvezenih derivata. Pored toga, Srbija je kao dodatni način kontrole i 100 odsto zaštite svog tržišta uvela i obavezno markiranje motornih goriva. Na taj način Srbija i Hrvatska štite krajnje kupce, a adekvatnim zakonskim regulativama eliminiše se mogućnost uvoza derivata sumnjivog kvaliteta na tim tržištima.
Međutim, BiH iz nekog razloga još ne primjenjuje mjere reciprociteta i ostaje jedino nezaštićeno regionalno tržište. Tako je pri uvozu naftnih derivata u BiH dovoljno da uvoznik posjeduje sertifikat o usklađenosti sa standardom i da odgovara carinskoj tarifi robe koju uvozi.
Zakonska regulativa BiH ne predviđa obavezu uvoza kroz kontrolne terminale ili neku drugu mjeru zaštite domaćeg tržišta, čime su stvorene okolnosti u kojima inspekcijski organi provjeravaju pojedinačne isporuke distributera i nisu u mogućnosti da kontrolišu značajan dio ostvarenog uvoza goriva.
Pored toga, kontrola se vrši u cisternama i rezervoarima, i to u prosjeku 30.000 litara, čime je u slučaju utvrđivanja neusklađenosti rizik daleko manji, a trošak ustanovljene nepravilnosti prihvatljiv u odnosu na ranije ostvareni profit uvoznog distributera.
Ipak, ova situacija bi u narednom periodu mogla da se promijeni, pošto je u planu donošenje nove odluke o kvalitetu tečnih naftnih goriva u BiH, kojom bi bili uvedeni standardi EU i bilo obezbijeđeno da u BiH ulazi samo gorivo koje odgovara EU standardima.
Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, rekao je da se ovde zaista radi o nejednakom tretmanu.
– Mogu da upotrebim i izraz barijera, jer to u svakom slučaju jesu barijere. Ako neko mora da vozi svoju cisternu 200-300 kilometara i onda da se tu vrše pretakanja, a to ne može da se uradi odmah u nekoj laboratoriji koja je bliže, a sa druge strane kod nas u BiH slobodno ulaze cisterne i mogućnost ulaska lošeg goriva je prilično velika – upozorio je Šarović.
On je naglasio da se u ovom slučaju radi o dva faktora, a to su nejednak tretman kada neko uvozi naftu i naftne derivate u BiH i nejednak tretman onih koji izvoze iz BiH, gdje je posebno pogođena Rafinerija nafte u Brodu.
Šarović je dodao da je kao ministar pokrenuo postupak za donošenje nove odluke o kvalitetu tečnih naftnih goriva, što je BiH i obavezna u skladu sa direktivama Energetske zajednice.
– U toj novoj odluci bi i ovo pitanje bilo tretirano i pokušali bismo kroz tu odluku da uvedemo standarde EU i obezbjedimo da u BiH uđe gorivo koje odgovara EU standardima – rekao je Šarović i dodao da je formirao i radnu grupu u kojoj se, pored predstavnika Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, nalaze predstavnici entiteta i distrikta Brčko.
Istakao je da očekuje njihovo aktivno učešće u ovoj radnoj grupi, kako bi što prije imali prijedlog odluke o kvalitetu tečnih naftnih goriva od strane radne grupe prema njemu kao resornom ministru.
Dragovan Petrović, sekretar Pokreta potrošača RS, rekao je da bi sve gorivo na domaćem tržištu moralo da podliježe strožoj kontroli, s obzirom na to da iz ličnog iskustva i iskustva drugih potrošača zna da potrošnja vozila zavisi od pumpe do pumpe na kojoj je gorivo točeno.
– Jednostavno, potrošnja vozila je značajno različita od pumpe do pumpe, što znači da se razlikuje i kvalitet goriva koje kupujemo – rekao je Petrović.
Iz “Optima grupe” Banjaluka, koja je najveći proizvođač i distributer u BiH, rekli su da naftni derivati proizvedeni u Rafineriji nafte Brod prolaze provjeru u pet faza procesa proizvodnje, skladištenja i otpreme.
Navode da godinama upozoravaju na potrebu uvođenja mjera za potpunu kontrolu kvaliteta prometovanih naftnih derivata, te adekvatno regulisanje uvoza – identično regulativama susednih zemalja.
– Pored toga, odsustvom kontrolnih punktova za provjeru kvaliteta uvezenih derivata stvara se nelojalna konkurencija od koje štetu trpi i jedini domaći proizvođač – rekli su iz “Optima grupe” Banjaluka.
nezavisne.com
