Svaki pet građanin u BiH ima skriveno ratno oružje

Društvo

Silne kampanje, apeli i upozorenja da će biti kažnjeni ako ne predaju nelegalno oružje ne utiču previše na one koji ga skrivaju, pa i dalje ne žele da se reše naoružanja.

Godinama se barata podatkom da u BiH ima oko 750.000 komada oružja zaostalog iz proteklog rata ili jednostavnije rečeno – svaki peti građanin ima nelegalno oružje. Ipak, niko ne može da precizno kaže koliko oružja ima u BiH.

Istina je da je malo onih kojima proradi savest pa predaju ubojita sredstva koje skrivaju u kućama, šupama ili na njivama. Prošle godine građani su dobrovoljno predali tek 137 pušaka, 511 pištolja, 123 minsko-eksplozivnih sredstava i 45.260 komada metaka različitog kalibra.

Dešava se da nelegalno oružje, koje je odbačeno ili skriveno, bude slučajno otkriveno. To je bio slučaj pre nekoliko dana kada su u mestu Doline kod Prnjavora nađena 33 komada oštećenih delova puškomitraljeza M-53 koji će naknadno biti uništeni.

Po podacima MUP RS, prošle godine oduzeto je 22 kilograma eksploziva, 305 komada dugih cevi, 83 komada kratkih cevi, kao i 891 komad minsko-eksplozivnih sredstava, 32.543 komada municije.

– Broj krivičnih dela nedozvoljena proizvodnja i promet oružja ili minsko-eksplozivnih sredstava veći je za 26,6 odsto u odnosu na 2014. godine. Nadležnim tužilaštvima su podneseni izveštaji protiv 349 osoba – rekla je Mirna Miljanović, načelnik Odeljenje za odnose sa javnošću MUP RS.

Od kada je krajem 2014. godine završena kampanja “Žetva 2” primetano je povećanje prekršaja u vezi sa oružjem i minicijom. Pre nekoliko meseci Evropska agencija za zaštitu granica (Fronteks) saopštila je da u BiH ima oko 800.000 komada ilegalnog oružje i da se lako može doći do „kalašnjikova” i granata sa prostora bivše Jugoslavije. Obzirom da je nelegalnom oružju, koje je uglavnom poteklo iz prethodnog rata, skoro nemoguće ući u trag, lako se može kupiti na crnom tržištu ili prokrijumčariti. Pištolj se može kupiti za 100-200 KM, a puške za duplo više novca.
U većini slučajeva ovo oružje bude korišćeno tokom nekog krivičnog dela.

– Na primer, kada je reč o pucnjavama, u većini slučajeva korišćeno je oružje za koje ne postoji dozvola, ili kada se interveniše zbog nasilja u porodici u kući često bude nađena automatska puška koju građani po zakonu ne smeju da imaju – kažu naši sagovornici iz policije.

Niko sa sigurnošću ne može da kaže zašto ljudi i 21 godinu nakon rata čuvaju oružje i municiju. Stručnjaci upozoravaju da su i posle toliko godina najopasnije bombe i druga eksplozivna sredstva, posebno ako do njih mogu doći deca.

Nelegalno držanje

– Od ukupnog broja počinjenih prekršaja po Zakonu o oružju i municiji, u 416 slučajeva radilo se o nelegalnom držanju oružja, a u 26 slučajeva o upotrebi – rekla je Mirna Miljanović, načelnik Odeljenje za odnose sa javnošću MUP RS.

EuroBlic

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *