Bliži se kraj nakaradnoj praksi u kojoj političari BiH međusobno odlučuju ko je od njih u sukobu interesa.
To bi trebalo da postane prošlost ukoliko u parlamentu BiH dobije podršku novi zakon o sukobu interesa u institucijama BiH, koji predlaže nekoliko poslanika prema preporukama nevladinog sektora. Kako saznajemo, za sada su među potpisnicima poslanici iz svih partija u PS BiH izuzev SNSD i HDZ BiH. Ukoliko potpisnici budu i glasali za zakon, matematički je to dovoljno da on bude usvojen u Predstavničkom domu.
Ključna izmena u odnosu na sadašnji zakon jeste sastav Komisije za odlučivanje o sukobu interesa. Umesto poslanika, delegata i rukovodstva Agencije za prenevniciju korupcije BiH, koji sada odlučuju da li se neko ogrešio o zakon, novu komisiju bi trebalo da čine predsednik i četiri člana koji nemaju veze s politikom.
Mandat
Između ostalog, uslovi su da kandidat nije član političke stranke i da nije bio član 5 godina pre kandidature. Takođe, ne može biti član komisije onaj ko je čak 10 godina pre kandidovanja bio poslanik, delegat, odbornik ili većnik, (grado)načelnik, član vlade ili savetnik na bilo kojem nivou vlasti u BiH.
Biraće se na mandat od pet godina, putem javnog poziva u parlamentu BiH.
Komisija za sukob interesa dobija i zakonsko pravo da proverava da li su tačni podaci o imovini koje nakon izora dostavljaju političari, tako što ih upoređuje s podacima koje imaju institucije na svim nivoima vlasti. Desi li se odstupanje, a funkcioner ne želi da ga objasni, Komisija pokreće postupak protiv njega.
Sankcije
Sankcije koje Komisija može izreći nosiocu javne funkcije za povrede ovog zakona su drastičnije nego sada: opomena, novčana kazna u rasponu od 1.000 do čak 20.000 KM, predlog za razrešenje s dužnosti i poziv na ostavku.
Trenutno su moguće sankcije: obustava isplate dela neto mesečne plate, predlog za razrešenje s dužnosti i poziv za podnošenje ostavke.
Neke od novina zakona su i zabrana korištenje javne funkcije i resursa za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata i u lične svrhe i proširenje kruga javnih funkcionera na koje se zakon odnosi. Tu je i obaveza podnošenja imovinskih kartona na godišnjoj osnovi i objavljivanje registra nosilaca funkcija i njihove imovine, dok će nosilac javne funkcije moći da obavlja samo jednu javnu funkciju na svim nivoima vlasti, osim ako je zakonom i drugim propisom drugačije regulisano.
Nezavisno telo
Takođe, godinu dana po prestanku funkcije funkcioner ne može sarađivati s organom u kome je radio niti može sarađivati sa pravnim licem koje ima korist od odluke organa u kome je funkcioner radio.
Portparolka Transparensi internešenela BiH Ivana Korajlić smatra da je ključno da bude uspostavljeno nezavisno telo koje će da primenuje zakon, imajući u vidu da je sadašnje sačinjeno većinom od parlamentaraca, koji su samim tim u sukobu interesa.
– Preporuka TI BiH je bila da je neophodno prošititi krug lica na koja se odnosi zakon, jasnije definisati ograničenja za vreme obavljanja funkcije kako bi se sprečilo gomilanje javnih fukcija. Naravno, preporuka GREKO (grupa zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije) je da se proširi raspon sankcija i uvedu novi oblici sankcija imajući u vidu da su dosadašnje mnogo niže nego što može da bude potencijalna dobit od kršenja zakona. Smatramo i da jedan od mehanizama bude poništenje dela koje je nastalo u sukobu interesa. Nadamo se da ćemo dobiti bolji zakon i da ova prilika neće biti ispolitizovana – kaže Korajlićeva za „EuroBlic“.
Svi da se uključe
Jedan od potpisnika zakona je poslanik SDP BiH Saša Magazinović, koji kaže da zakon ide u redovnu parlamentarnu procedure. Očekuje od ostalih poslanika da se uključe.
– Cilj je da se sukob interesa detaljnije definiše. Takođe, ne sme da postoji zakonski osnov koji dozvoljava sumnju da političari žele da se zaštite. Naprotiv – kaže Magazinović za „EuroBlic“.
