Ne samo da bi bila ukinuta gotovina već bi bila ukinuta i privatnost, a samim tim i sloboda pojedinca. Tada bi država imala potpuni uvid u sve, ali baš sve transakcije pojedinca, tako da bi ona praktično o njemu znala sve.
Prestanak štampanja novčanice od 500 evra korak je ka bezgotovinskom društvu. I u našim novinama smo mogli da pročitamo da je to novčanica koju pošten svet nikada nije imao u rukama, a koju, navodno, zovu “binladenka” jer je koriste teroristi. Tu vidimo dve strategije koje se koriste. Jedna je demonizacija gotovine, a druga je otežavanje korišćenja gotovine.
Da bismo razumeli opasnosti i rizike koje bi bezgotovinsko društvo donelo kako pojedincu, tako i zajednici, moramo da razumemo funkciju gotovog novca u savremenom društvu. Najkraće rečeno, gotovi novac omogućuje anonimnost transakcija, a samim tim i slobodu građanina da svoj novac troši onako kako želi, u privatnosti koja je osnovno ljudsko pravo i temelj ljudske slobode. Ukidanjem gotovine nastalo bi društvo potpunog nadzora i kontrole nad svim transakcijama. Ne samo da bi bila ukinuta gotovina već bi bila ukinuta i privatnost, a samim tim i sloboda pojedinca. Tada bi država imala potpuni uvid u sve, ali baš sve transakcije pojedinca, tako da bi ona praktično o njemu znala sve.
On bi znao da je nadziran, i tome bi prilagodio svoje ponašanje. Tako bi ukidanjem gotovine nastala policijska država potpunog nadzora, pune kontrole privatnosti, što je u teoriji opisano kao totalitarno društvo. I upravo je ta želja države ono što plaši i što je najveća opasnost koja je pred nama u narednih pet-šest godina. Dakle, to je nešto što je pred vratima, ili tačnije – što je već ušlo u predsoblje, a malo je ljudi koji razumeju o čemu je reč i koliko su naše slobode i privatnost time ugroženi.
Korist države od ukidanja gotovine je potpuna kontrola. To je ono što plaši. Tajnost uloga ni sada praktično ne postoji, jer su banke stavljene u službu kontrole. U Americi su banke dužne da prijave “sumnjivu transakciju” kada neko podiže ili ulaže gotovinu u iznosu od 10.000 dolara. Ali u praksi banke prijavljuju iznose i od 5.000 dolara. Država bi imala potpuni uvid u sve tokove novca, i samim tim bi imala kompletni uvid, nadzor i kontrolu nad svim. Na primer, pogledaju šta ste i gde ste sve plaćali u zadnjih mesec dana i mogu da znaju sve o vama od vaših političkih stavova, lekova koje koristite, pa do najsitnijih tajni.
A sa tim podacima je moguće svašta uraditi, potpuno manipulisati ljudima. Ali najveći problem, po mom mišljenju, jeste da će čovek u bezgotovinskom društvu znati da je nadziran, tako da će postati veoma poslušan kako ne bi privukao pažnju države na sebe.U takvom društvu potpune kontrole ljudi poput Asanža ili Snoudena ne bi bili mogući. Dovoljno je da vam država konfiskuje ili suspenduje račune, bilo preventivno, bilo kao kaznu, i vi postajete “hodajući mrtvac” bez sredstava za život.
Već sada u SAD policija ima tehnologiju kojom konfiskuje račune neke osobe pre nego što je ona osuđena, samo zato što je osumnjičena.Pored toga, država može da vam ograniči šta možete da plaćate svojim novcem, a šta ne možete. To je sledeći korak u kontroli trošenja novca – ne samo da država zna sve o tome na šta trošite novac već vam ona i određuje na šta smete, a na šta ne smete da ga trošite, šta je ono što ne smete da platite.
