Login
<a class="gkTwitter" href="#">Twitter</a><a class="gkFb" href="#">Facebook</a><a class="gkPinterest" href="#">Pinterest</a><a class="gkGplus" href="#">Google+</a>

Ekstruder

Ekstruder

Uz već poznat podatak da je pad prihoda poslovnog sektora Republike Srpske prošle godine iznosio 3,5 milijardi, svi uslovi da Vlada Republike Srpske bude u stalnom zasedanju. A nije. Na čiji će teret stvoreni dugovi i izdate garancije? Na teret građana Republike Srpske.

Akumulisani gubitak Rafinerije nafte Brod premašio pola milijarde KM; predsednik uprave zvorničke Alumine Milorad Motika predao je sudu zvaničan zahtev za stečaj ove kompanije, bez odobrenja Odbora poverilaca Fabrike glinice Birač; TE Stanari prestala sa radom pre nekih dve sedmice.

Uz već poznat podatak da je pad prihoda poslovnog sektora Republike Srpske prošle godine iznosio 3,5 milijardi, svi uslovi da Vlada Republike Srpske bude u stalnom zasedanju. A nije. Na čiji će teret stvoreni dugovi i izdate garancije? Na teret građana Republike Srpske. A i šire. I neverovatno, ali istinito: još ima onih koji pričaju o tome da drski i mrski neprijatelji Republike Srpske rušenjem Dodika hoće da sruše Republiku.

Hajde sada neka saberu ove iznose samo od Rafinerije, Alumine, pada prihoda i zaustavljanja Stanara (i eventualne prodaje, kako se najavljuje), pa neka mi objasne ko tu koga ruši, ko su neprijatelji, ko izdajnici. Evo, samo da pitam: ako TE Stanari ne mogu da vraćaju kredit, ko će vraćati tu simboličnu cifru od 320 miliona evra?! Jedino da milion stanovnika priključimo na struju ili da se tu pune oni nevidljivi električni automobili nestalog savetnika za ekonomska pitanja predsednika Republike.

A možda će se ostvariti on famozna izjava premijerke o tome kako je struja u Republici Srpskoj jeftinija 113 odsto nego u Hrvatskoj, s tim da ćemo mi doplaćivati tih 13 odsto, jer se pominjala u medijima njihova elektroprivreda kao mogući kupac TE Stanari. Ko će kupiti novoformiranu Opštinu Stanari, nisu rekli. Još.

I, što bi rekla tv-reklama, ali to nije sve! Evo izveštaja Evropske komisije o tome kako je stanje u BiH zabrinjavajuće. Ma, ljudi moji, je li to moguće?! Od impresije do depresije samo devet meseci.

Sad kažu da je servisiranje javnog duga više nego udvostručeno proteklih godina, a što je još gore, Evropska komisija predviđa da će naredne godine javni dug doseći čak šest odsto ukupnog BDP-a. Navode i oštar pad u prihodima iz doprinosa za socijalnu zaštitu.

Vlast se hvali povećanjem zaposlenosti, frcaju hiljade novih radnih mesta na sve strane, pa je zaista čudno zašto padaju prihodi za socijalnu zaštitu?! I pazi sad ovo: “BiH je s udjelom od 34 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2015. u odnosu na 98 odsto prije rata jedna od najmanje integrisanih ekonomija u regionu.”

Idi begaj! Još nam je preratno stanje ekonomije misaona imenica i nedostižan san nakon svih ovih vežbi demokratije i eksperimenata u ekonomiji?! Do koga je: do učenika ili učitelja? Nekad davno, to pre rata kad sam se školovala, ako učenik ima sve kečeve, zabrine se i nastavničko veće i pripita sebe gde greši, posebno ako je generalno prolaznost učenika niska. Naše međunarodno nastavničko veće bi možda i sebe trebalo da pripita zašto tako brzo izopšti svakog ko stavi pod znak pitanja njihove reformske planove. Nisu se tu pokazali širih shvatanja ili demokratičniji od domaćih nam vlasti.

Evo, sad navode da BiH nema adekvatne politike kojima bi planirala razvoj. Čekaj, majku mu, pa što onda ne ubaciše sve to u onu Reformsku agendu i ne pomenuše sektorske politike i ulaganje u istraživanje i razvoj? I još kažu da tome doprinose loši statistički podaci i zastarele računovodstvene prakse. A kad prave izveštaje i planove, preuzimaju te iste podatke, pa vrlo optimistično frcaju i prognoze o nekom rastu od tri odsto. Sad ne znam kome je optimističan rast od tri posto u ovako zaostaloj ekonomiji, jer liči i na ono kad kupuju vreme kod penzionera pričom da će na jesen rast penzija biti tih celih tri odsto, pa će da se rastrošno bahate, valjda.

Nedostaje ovde priča i o deficitu i dugovima u fondovima zdravstva, katastrofi u javnim preduzećima, spoljnotrgovinskom deficitu, povećanom dugu građana prema bankama, padu kreditiranja privrede, povećanoj korupciji... I da ne nabrajam dalje. Nema potrebe. Toliko sam puta o tome pisala, pištala i pričala, da meni samoj bude neprijatno od ponavljanja.

Bezbednije i lakše bi mi bilo da namaknem onu boru na čelu i “umno” prozborim nešto u stilu: “Bosanskohercegovačke vlasti brinu o interesima naših građana, koji su prepoznali temeljne evropske vrednosti i viziju, koju pružaju interaktivna rešenja i kratkoročna odricanja zarad dobitka na duge staze, što će biti nagrađeno, jer će pobediti smelost i odlučnost u posvećenosti evropskom putu i strateškom planu, koji je stvoren u uslovima dijalektične paradigme i poseduje objektivnu vrednost, što implicira da se nacionalna svest može upotrebiti za jačanje hijerarhije, ali samo ako postoji jasna distinkcija između realnosti i svesti.” Ne znači ništa, ali zvuči. I glava ne boli.

Uostalom, reče premijer Federacije BiH da će ubrizgati jedno 400 miliona u puteve i to bez povećanja akciza, pa je za očekivati jedan infrastrukturni ekstruder, koji će izvlačenjem i razvlačenjem premrežiti bar deo mile nam države saobraćajnicama. Da i taj ekstruder patentiramo, pa k’o gospoda da ga uvaljujemo sektorski, planski i reformski, a bogami i u cilju stabilizacije i pomirenja u regionu.

DANI

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Refreširaj

nazad na vrh