Login
<a class="gkTwitter" href="#">Twitter</a><a class="gkFb" href="#">Facebook</a><a class="gkPinterest" href="#">Pinterest</a><a class="gkGplus" href="#">Google+</a>

Banjaluka: Od mirnog grada do mjesta opasnog po život

Oružane pljačke, upadi u kuće, misteriozne smrti, raketni napadi, doveli su do toga da Banjaluka gotovo preko noći postane grad koji je opasan za življenje i u kojem je bezbjednost daleko od sigurne.

Iako policija danonoćno radi svoj posao da bi rasvijetlila sve ove slučajeve, javnost je i više nego zabrinuta, a pitanja se ređaju jedno za drugim.

Od decembra 2017. do marta ove godine Banjaluku potresaju oružane pljačke u kojima je ukradeno više od 100.000 maraka, a one najveće nisu rasvijetljene.

Oružane pljačke, i to one sa najvećim plijenom, dogodile su se po danu i pred mnogobrojnim očevicima, što znači da razbojnici ne prezaju ni od čega i da su spremni ići do kraja.

Misteriozne okolnosti smrti Davida Dragičevića samo su dolile ulje na vatru, a slučaj se još nije zvanično ni riješio kada je u mirnoj noći odjeknula detonacija i zatresla zgradu “Euroherca”.

Posljednji u nizu napada je izveden raketnim bacačem. To je ipak, nešto što Banjaluka ne pamti. Bilo je bombaških napada, paljevina, ali da neko zgrabi ručni bacač raketa i ispali projektil na zgradu u kojoj je smješteno više firmi, toga do danas nije bilo.

Javnost je u pravu kada kaže da pomenuti napad treba kvalifikovati kao teroristički čin, jer je žrtava moglo biti, a prava tragedija izbjegnuta je – za dlaku.

Uviđajem je utvrđeno da su dvojica nepoznatih napadača sa prostora Banjalučkog polja ispalila projektil koji je pogodio deveti sprat poslovne zgrade u kojoj je smješteno više firmi. Zbog toga se mora uzeti u obzir i više motiva.

Svi koji su prošli pored pomenute zgrade vidjeli su da je granata pogodila sami ćošak zgrade, pa je pitanje šta bi se dogodilo da je meta promašena. U tom slučaju, granata bi sigurno pogodila nečiju porodičnu kuću.

Blic.rs

Više...

Bezbjednom krađom do nebezbjedne države

  • Objavljeno u Autori

Opasnost po bezbednost ovde najviše stvara budžetski kriminal i ostaci kojekakvih službi, koje već godinama upravljaju dešavanjima i ljudima.

Kamo puste sreće da se, na prvom mestu, skine retrovizor sa ramena i malo zagleda napred, umesto što stalnim kopanjem rana na površinu izbacujemo krv i pretnju ratom. Koliko smo bezbedni od terorizma, od nekog novog rata? Licitira se brojem radikalnih ovih ili onih kao da je pijaca, posebno brojem radikalnih islamista, a da niko nije objasnio šta spada u taj broj.

Nakon terorističkih napada u Engleskoj, tamošnji stručnjaci su se žalili da im je najveći problem zapravo ta druga generacija, koja biva zavedena nekom idejom ili parama, a njih je najteže otkriti, jer su se uklopili u društvo, tu rođeni, tu školovani, tu odrasli. Pa, i mi imamo sličan problem: kako identifikovati budalu i kako je neutralizovati? Jer, budala je budala, sa njom ne znaš šta ćeš, jer valja i sam biti budala da dokučiš logiku budale. Pri tome, naravno, nikog ne zabrinjava retorika po forumima, u medijima, otvoreno ispoljavanje mržnje i vaspitanje i obrazovanje koje gura samo u jedan tor. To je, valjda, demokratsko ispoljavanje mišljenja i privatna stvar svakog pojedinca. Dok neko ne nastrada. Tako demokratski imamo i ovoliko siromašnih, gladnih i bolesnih.

Opasnost po bezbednost ovde najviše stvara budžetski kriminal i ostaci kojekakvih službi, koje već godinama upravljaju dešavanjima i ljudima. Budžetski kriminal porađa populizam, porađa potrebu da se okolči i kontroliše teritorija, da se stalno smišljaju novi neprijatelji, da se mržnja sa pažnjom neguje i da se stalno raspiruje žar nedavnih sukoba. Pri tome, kad god zafali para, što je jako često, preti se međunarodnoj zajednici da će socijalni nemiri, proizvedeni nemaštinom i bedom u koje su ih upravo domaći gurnuli, dovesti do nacionalnih sukoba, pa je bolje da daju pare i sačuvaju mir.

Ambiciozna budala, a prepoznajemo ih, lenja da uči i da stvara autoritet radnim sposobnostima i znanjem, kreće u politiku da zasedne na tendere i budžet. Najcrnji i najprimitivniji kriminal! Svetski šverceri svega i svačega bar nešto rizikuju, budžetski krimosi ne rizikuju ništa, a taj budžetski kriminal, ističem po ko zna koji put, jednak je onome kad nabildani dasa zvizne nemoćnu staricu i otme joj novčanik, pa sebe proglasi mangupom. Tako sebe proglašavaju facama budžetski kriminalci, znajući da naspram sebe imaju nemoćnu masu ispranog mozga.

Ali! Tu leže dve opasnosti po bezbednost. Prva je to što sposobni odlaze, a sve više će ostajati onih niskog čela i tupog pogleda, koji kad pregladne, hvataju motku i tuku ruku koja ih je do juče hranila mrvicama ili im ispirala mozak. Što će reći, neće biti organizovanih protesta nekih grupacija pred vladama, već će juriti motkom bilo kojeg političara i napadati mu na imovinu.

Druga opasnost je upravo to da će zarad opstanka na vlasti, budžetski carevi biti spremi da izazovu makar i mini rat samo da prikriju svoj kriminal. Zato svojom retorikom i radikalizuju regrutovane budale.

A onda je tu i pomenuta sveprisutna opasnost kojekakvih ostataka onih predratnih službi i nekih novostvorenih mreža na istoj matrici. Evo, sve više isplivavaju neki dosjei saradnika onih službi i koji su im bili zadaci kako bi se na Balkanu stvorio haos, posebno u bivšoj Jugoslaviji. Lustracija je bauk samo za one koji znaju da će ih pod nekim kodnim imenom i brojem pronaći, a odatle nije teško povezati vrlo čvrste međuetničke veze. Tu bratstvo i jedinstvo nikad nije prestalo da postoji. Nije bitno ništa, nije sveto ništa, osim ostanka na vlasti, blizu vlasti, oko vlasti i lično bogaćenje.

Na primer, ko je želeo malo više da se uputi u to kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu, zna da to bez pomoći uticajnih i onih oko vlasti i kojekakvih službi nije moglo. Vrlo multietnička grupa je naučila iz grešaka svojih prethodnika, pa su se sklonili sa ulice i radili u senci, a parama su mogli sve.

Ko je omogućio stvaranje fiktivnih firmi? Vlast. Ko je omogućio pranje para preko nekih banaka? Vlast. Ko je opstruirao dobrim delom istragu i saradnju sa međunarodnim policijskim strukturama? Vlast. Ko opstruira kod nas istrage protiv političkih kapitalaca? Pa, upravo kapitalci na vlasti. Na šta su spremni takvi da zaštite sebe i svoju veliku imovinu? Da nas gurnu u još jedan ratni ponor ili večno tinjajuću mržnju. Saveznike za to će lako pronaći i po svetu u istom miljeu.

I dok su ti žestoki momci, kako ih zovu, naučili da se na nova tržišta ne probijaju više ubistvima i nasiljem, već zahvaljujući “robi” i zadovoljnim kupcima, budžetski krimosi i dalje posežu za silom, pritiscima i konstruisanjem neprijatelja. Pa, i teritorijalne pretenzije ka okruženju, naravno, nisu isključene (manje ili više otvoreno), mada ni ono gde su ne obrađuju, niti uređuju. Mahom osiromašuju sa sve nacionalnim pokličem na ustima i pričom o vekovnim težnjama za ujedinjenjem, ugroženošću ili zaštitom “svog naroda”. Život tuđe dece uvek vredi manje od zarade na pušci, koja bi im bila gurnuta u ruke.

Da se manemo mi svetskih urota velikih moćnika i vratimo se onome što svaki dan gledamo i slušamo. Ko ne vidi, neka stavi naočare za čitanje brojki i slušni aparat da bolje čuje vlastiti stomak, a za svaki slučaj, deci čim se rode izvaditi pasoš ako je ćutanje na sve ovo životni izbor.

DANI, septembar 2017.

Više...

EKSKLUZIVNO: Tajni sastanak Mije Krešića i Ivana Bandića u Tuzli (FOTO)

Nakon što je tekst hrvatskog ''Nacionala'' o navodnom praćenju hrvatskih biznismena od strane Obavještajno-bezbjednosne agencije BiH (OBA), podigao prašinu o obje države, večeras su se u Tuzli tajno sastali hrvatski konzul Ivan Bandić i zamjenik ministra bezbjednosti BiH Mijo Krešić.

Krešić i hrvatski konzul u Tuzli susreli su se u restoranu ''Zlatnik''.

Drugi bezbjednjak BiH Mijo Krešić danas je zatražio odgovornost rukovodstva Obavještajno-bezbjednosne agencije, ukoliko je OBA djelovala nezakonito, te zatražio istragu o tome da li je bilo prisluškivanja hrvatskih zvaničnika u BiH i Hrvatskoj.

Podsjetimo, hrvatski Nacional tvrdi da je OBA obavještajno pokrivala hrvatske biznismene uključene u poslove oko Aluminijuma, Elektroprivrede Herceg Bosne, Šuma Herceg Bosne, HT Mostara, Agrokora itd.

Iz OBA se nisu oglašavali na ovu temu, dok je ministar bezbjednosti BiH Dragan Mektić rekao da ne zna da li je bilo praćenja i prisluškivanja o kojem piše Nacional, ali da svaka država ima pravo da štiti svoje ekonomske interese i da OBA ima legitimno pravo da štiti te interese i prikuplja informacije.

Izgleda da tako ne misle u HDZ, pa je hrvatski član Predsjedništva BiH Dragan Čović zatražio informaciju OBA o navodima iz Nacionala, dok se visoki funkcioner HDZ-a Mijo Krešić pobrinuo za medijsku ''zaštitu hrvatskih interesa''.

O čemu su večeras razgovarali Krešić i Ivan Bandić, koji je inače bratanac zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića, možemo samo pretpostavljati. No, ne treba zaboraviti, da je Ivan Bandić davno upoznao obavještajni svijet, radeći u jugoslovenskoj DB.

 Bandićev automobil ispred restorana "Zlatnik" u Tuzli

Još zanimljivije je da su se dvojica ljudi koji bi trebalo da imaju visoku bezbjednosnu kulturu susreli u restoranu koji je u vlasništvu kontroverznog Sedineta Karića koji je u aferi ''Pandora'' optužen zajedno sa Kemalom Čauševićem i Anesom Sadikovićem. Nakon što je sa Tužilaštvom BiH sklopio sporazum o priznanju krivice, Karić je osuđen na godinu dana zatvora.

Prema informacijama do kojih je došao portal ''Istinito'', afera iz ''Nacionala'' je u potpunosti iskonstruisana s ciljem odmazde protiv vrha OBA koji je odbio da zažmuri na neke afere u koje su umiješani visoki funkcioneri. Hrvatski nacionalni interes, prema našim izvorima, sveo se na zaštitu nezakonitosti i bijeg od odgovornosti.

Sve postaje još zanimljivije ako se prisjetimo da je portal ''Žurnal'' objavio da je prvi hrvatski bezbjednjak u BiH Mijo Krešić umiješan i u aferu ''Falsfikat'' u kojoj je SIPA bila optužena da je prisluškivala razgovore v.d. glavnog tužioca Gordane Tadić i članice VSTV Ružice Jukić. Epilog afere je da je novinaru Josipu Šimiću određen pritvor, dok su njegovi pomagači Boris Kordić i Josip Kvesić pobjegli iz zemlje.

Mijo Krešić je blizak rod (sin od strica) Gordane Tadić, s kojim svoje djevojačko prezime dijeli i Ružica Jukić, sigurno se može pohvaliti dobrim kontaktima i uticajem u pravosuđu, mnogo većim nego u bezbjednosnim krugovima.

Biće da u tom familijarnom grmu i leži zec.

Istinito

Više...

Mektić: Spriječen ulazak pripadnika ISIL-a u BiH

Ministar bezbjednosti Bosne i Hercegovine Dragan Mektić kazao je da su policijske agencije sinoć uhapsile osobu blisku tzv. Islamskoj državi i njenim aktivnostima.

"Sinoć smo imali jednu aktivnost u pogledu jedne osobe koja je sa lažnim motivima pokušala da zloupotrijebi način liberalizovanog ulaska u BiH. Došli smo informacije da se radi o osobi bliskoj ISIL-ovim strukturama. Rano jutros je vraćena iz BiH. Vjerujemo da je došao da pokuša da svoj boravak koristi u neku terorističku aktivnost. Za sada je prepoznat i neće moći ući u BiH u budućnosti", kazao je Mektić.

Kako je naveo, terorizam ne miruje, produbljuje način svoga djelovanja, mijenja način rada...

"U tom smislu, terorizam svaki dan postaje sve veća opasnost u svijetu, posebno u Evropi u kojoj živimo. S obzirom na recidive iz naše prošlosti, imali smo osobe koje se mogu dovesti u vezu sa terorizmom, postoji stalna tenzija i diskusija o tome da li smo mi teroristička zemlja. Mi u BiH smo preduzeli jako puno mjera i radnji da eliminišemo sve ono što se može nazvati terorističkom prijetnjom. U posljednje vrijeme se sve više fokusiramo na prevenciju raznih terorističkih prijetnji", rekao je Mektić.

On je naveo da su u proteklom periodu postignuti zadovoljavajući rezultati kada je u pitanju prevencija terorističkih napada.

"Nismo eliminisali u potpunosti tu prijetnju, ali činimo sve da spriječimo i preduprijedimo teroristički akt u BiH. Vrlo je teško da se radi zato što su teoristi spremni na nove metode izvršenja terorističkih napada. Suština borbe protiv terorizma je da dođete prije do informacije, eliminišete prijetnju i na taj način spriječite teroristički akt", naveo je ministar bezbjednosti BiH.

On je naveo da je Ministarstvo bezbjednosti BiH u saradnji sa kolegama iz Slovenije izradilo i apliciralo EU projektom koji je vezan za borbu protiv terorizma i krijumčarenja ljudi.

"Bezbjednosne agencije snose najveću odgovornost za svu problematiku terorizma u BiH. Sebe vidim kao najodgovorniju osobu i od toga ne bježim. Moramo mijenjati svijest naših građana kada je u pitanju percepcija terorizma. Preserećemo sve što možemo, kolike su naše mogućnosti. Država će morati da pojača svoje kapacitete, da se kadrovski i tehnički ojačamo. Presrećemo određeni broj događaja", naveo je Mektić.

N1.info

Više...

Rim pod policijskom blokadom zbog samita EU

  • Objavljeno u Svijet

Mjere bezbjednosti tokom današnjeg samita povodom 60. godišnjice osnivanja Evropske ekonomske zajednice u Rimu tri puta su jače nego što je uobičajeno za tu vrstu događaja, ne samo zbog prijetnje terorističkih napada već i zbog rizika da planirana okupljanja pristalica i protivnika EU izmaknu kontroli.

Na skupu povodom 60. godišnjice Rimskog sporazuma, učestvuju lideri 27 članica EU, svih osim Velike Britanije koja pokreće proceduru za istupanje. Angažovani su elitni strijelci, istorijski centar grada je zatvoren, a postavljene su i kamere za nadzor.

Policijska uprava, suočena sa terorističkom prijetnjom koja je na najvišem nivou nakon nedavnih napada u Londonu i na aerodromu Orli nadomak Pariza, izdvojila je izuzetno veliki broj ljudi, sa oko 3.000 policajaca koji su postavljeni oko brda Kapitol, sjedišta gradskih vlasti Rima gdje se održava glavni događaj povodom šest decenija Unije.

Organizatori ističu da je ovakav nivo obezbeđenja poslednji put viđen 2005. godine, za sahranu pape Jovana Pavla II.

Teroristički napadi nisu jedini rizik, već je potrebno garantovati i da različiti protesti koji će se održavati nadomak centra grada tokom cijelog dana neće izmaći kontroli.

Zakazana su četiri okupljanja na kojima se očekuje oko 30.000 ljudi, kako proevropskih tako i antievropskih, a dvije povorke uputiće se ka Koloseumu.

Bezbjednosne snage posebno brine prisustvo desetak hiljada anarhističkih ili nezavisnih aktivista iz Njemačke, Grčke ili Francuske, takozvanog crnog bloka (black bloc) što je naziv koji su dobili po crnim odelima i kapuljačama, kapama i maramama koje nose.

Od ponoći, pristup u istorijski centar Rima zabranjen je za pješake koji nemaju dozvolu, dok su glavni muzeji i arheološke lokacije ovog područja, uključujući Koloseum i Rimski forum, ostali zatvoreni.

Zatvorene su i metro stanice u centru, i obustavljen autobuski saobraćaj.

Većina trgovaca u centru grada je unaprijed najavila da će im radnje biti zatvorene kako bi izbjegli rizik mogućeg uništavanja tokom okupljanja.

Više...

Evropska bezbjednost na velikom ispitu

  • Objavljeno u Autori

Novi sistem evropske bezbednosti morao bi da uključi ne samo SAD već i Rusiju kao ravnopravnog partnera. To podrazumeva promenu politike zaoštravanja odnosa sa Rusijom koja po Evropu ne predstavlja pretnju i koja u sadašnjim okolnosima ima zaštitničku ulogu.

Strateška saradnja EU i NATO

Temelji sadašnje bezbednosne arhitekture Evrope, postavljeni su nakon Drugog svetskog rata i bipolarne podele sveta na istočni i zapadni blok. Osnivanjem NATO organizacije 1949. godine u Vašingtonu, zapadnoevropske zemlje, SAD i Kanada su započele formiranje vojne strukture čiji je osnovni cilj bio zajednička odbrana.

Istovremeno, zapadnoevropske zemlje pokreću i inicijativu da se Evropa politički integriše. Dve godine nakon formiranja NATO, osnovana je Evropska zajednica za ugalj i čelik, a daljim integracijama stvorena je EU na osnovu Ugovora o Evropskoj uniji (Mastrihtskog ugovora) iz 1992. godine. NATO i EU su zasebne organizacije, ali su strateški povezane od samog početka. Zbog toga se često upotrebljava termin „evroatlantske integracije“ koji objedinjuje ove dva pojma. EU je ugovorom iz Mastrihta, a kasnije i Lisabonskim dogovorom uspostavila institucionalni okvir za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, ali se može govoriti i o zajedničkoj bezbednosnoj politici EU i NATO. Bezbednosna politika EU se strateški oslanja na NATO i čvrsto je isprepletana sa ovom organizacijom.

Većina zemalja članica EU istovremeno su članice i NATO organizacije, odnosno samo šest od dvadeset osam članica EU nisu članice NATO. SAD kao vodeća članica NATO, time imaju veliku ulogu u evropskoj bezbednosti a ona je definisana tako da bude komplementarna i koordinisana sa NATO. Usvajanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU traje već godina uz velike napore. Osnovni razlog je to što države članice imaju različite interese, koji su često međusobno suprotstavljeni, a zajednička politika podrazumeva odricanje država članica i zapostavljanje sopstvenih državnih i nacionalnih interesa, zarad interesa nadnacionalne strukture EU. Tim putem zemlje Evrope gube mogućnost da samostalno odlučuju o strateškim pitanjima, odnosno gube svoj suverenitet.

Dodatni problem je kompleksna struktura EU, način izbora predstavnika i donošenja odluka u institucijama EU što dovodi u pitanje uticaj volje različitih evropskih naroda na rešenja koja usvaja briselska administracija. Može se reći da postoji veliki jaz između građana i političkih elita mnogih država članica, a s tim u vezi još veći jaz između građana država članica i briselske administracije.

Jedno pitanje je da li Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU odgovara državama članicama, a drugo da li takva politika odgovara samoj EU na globalnom nivou.

Zajednička bezbednosna politika EU

Da bismo dali odgovore na ta pitanja, moramo da pođemo od NATO kao važnog faktora u oblasti bezbednosti EU. Sama uloga NATO kao organizacije stvorene s ciljem zajedničke odbrane od „komunističke pretnje“ završena je automatski raspadom Varšavskog pakta odnosno SSSR (1991. godine). Tada umesto raspuštanja, NATO počinje transformaciju od odbrambenog saveza u ekspanzionističku i intervencionističku organizaciju. EU je formirana 1992. godine u novim međunarodnim i bezbednosnim okolnostima sa strateškim osloncem na NATO. Njena bezbednosna politika se od tada razvijala kroz saradnju sa NATO, gradeći formalno sopstvene bezbednosne strukture. Potvrda tome je odluka koje su usvojili ministri spoljnih poslova i odbrane NATO, da će pružiti pomoć razvoju bezbednosnih interesa EU (Berlin 1996.) a zatim i „Berlin plus“ dogovor (2002.) kojim je instuticonalizovana saradnja NATO i EU.

Ugovor iz Lisabona (Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije-redefinisani Lisabonski sporazum- potpisan 2007. godine, stupio na snagu 2009. godine), koji je usvojen nakon neuspelog pokušaja nametanja Evropskog ustava, doneo je značajne promene u bezbednosnoj politici. U cilju jačanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU se tim dogovorom saglasila oko zajedničkog ministra inostranih poslova. Pored toga, dogovoreno je jačanje vojnih kapaciteta zemalja članica, uloga „Evropske odbrambene agencije u određivanju operativnih potreba i obaveza članica EU da pruže pomoć u slučaju da neka od država članica bude žrtva oružane agresije na njenoj teritoriji.

Prošle godine je predstavljen novi dokument EU koji predlaže politiku proširenja kao strateško ulaganje u evropsku bezbednost i prosperitet. Predviđa se zajednička borba protiv terorizma, reforme sektora bezbednosti, rešavanje problema izazvanih migrantskom krizom, energetska bezbednost, borba protiv organizovanog kriminala i sl.

Imajuću u vidu istoriju dosadašnjih sukoba na teritoriji Evrope, teško je reći da je postignuti dogovor realan. Strateški gledano, osnovni problem Evrope je prilagođavanje novim izmenjenim svetskim okolnostima. Ako su strukture koje su formirane nakon Drugog svetskog rata, a zatim i nakon pada Berlinskog zida odgovarale tadašnjim prilikama, sadašnje promene diktiraju nove potrebe. Rezultati NATO na polju očuvanja mira i stabilnosti, reflektovali su se na bezbednosnu situaciju u Evropi. Iako je EU opterećena i političkim i ekonomskim problemima, rezultati dosadašnje politike EU najuočljiviji su na polju bezbednosti.

Od kada se NATO transformisao u osvajački savez i kada su SAD počele da vode svoju agresivnu spoljnu politiku koju je EU sledila, zapadne zemlje su se grubo mešale u unutrašnja pitanja mnogih suverenih država, što je dovelo do destabilizacije čitavih regiona, a na kraju i do svetske destabilizacije. SAD (kao vodeća članica NATO i strateški partner EU) u saradnji sa NATO predvodi vojne intervencije koje nisu dovele do mira i stabilnost, već naprotiv do mnogobrojnih konflikata.

Irak, Avganistan, Libija su danas razorene zemlje. Sirija je izbegla direktnu agresiju SAD i NATO, zahvaljujući ruskoj podršci. Zemlje članice EU su učestovale u destabilizaciji Bliskog Istoka prateći politiku SAD, i time uzrokovale probleme sa kojima se danas susreću. Masovna migracija stanovništva sa Bliskog Istoka je posledica agresivne politike SAD i njenih partnera. Nažalost, najveći deo bivše vašingtonske administracije, briselske administacije i političkih elita SAD i EU, ne osećaju nikakvu odgovornost s tim u vezi. Građani država članica EU koje imaju problem sa migrantima, zbog toga sve veću podršku daju antisistemskim političkim partijama.

Na problemu migrantske krize, moguće je uvideti i nejedinstvo i nedostatak strategije zemalja članica EU, koje nisu mogle da nađu zajednički jezik ni oko kvota za izbeglice. Različit odnos zemalja članica EU prema migrantima išao je od nemačke politike dobrodošlice, do mađarskog batinanja izbeglica i podizanja zaštitnih ograda, uz oštru konfrontaciju pojedinih članica. Na tim primerima se vidi da je zajednička politika EU više jedna lepa zamisao, nego realnost.

Evropi je potreban novi dogovor o bezbednosti

Jačanje opozicionih partija u Evropi i gomilanje problema sa kojima je EU suočena, govore u prilog tome da je u najmanju ruku potrebno preispitati dosadašnju politiku. Pozicija EU na globalnom nivou nije zavidna. U multipolarnom svetu gde vodeću ulogi imaju velike sile poput SAD, Rusije, Kine, Indije i dr. politički, ekonomski i bezbednosno nestabilna EU ne predstavlja značajan faktor, a za saradnike je više teret nego poželjni partner. Postoje nagoveštaji da će nova američka administracija promeniti odnos prema EU i da strateška saradnja SAD i EU možda neće biti prioritet.

Pored nejedinstva u EU, NATO organizacija se takođe nalazi u izvesnoj krizi, izazvanom promenom spoljnopolitičkog kursa Turske. S druge strane u praksi se pokazalo da NATO nije u stanju da zaštiti članice. Zemlje članice NATO u Evropi ozbiljno su ugrožene pretnjom od terorizma, a na njihovim teritorijama, pa čak i u središtu Brisela gde se nalazi NATO, desili su se teroristički akti. Oni su takođe povezani sa problemima migrantske krize, odnosno posledicama destabilizacije Bliskog Istoka. Jedini način rešavanja tih problema je borba s terorizmom na mestu njegovog nastanka i ulaganje napora da se uspostavi mir na Bliskom Istoku čime se bavi Rusija, koja sama nije učestvovala u izazivanju krize.

Dosadašnja politika SAD bila je usmerena na podelu EU i Rusije, iako su obe prirodno povezane. Sve upućuje na to da EU ne može bez saradnje sa Rusijom da reši svoje bezbednosne problema, i da je za uspostavljanje saradnje sa Rusijom neophodna saglasnost SAD. Uspostavljanje međusobnog poverenja između Evrope i Rusije je potrebna pre svega Evropi koji se nalazi u dubokoj krizi, i koja je u sadašnjim svetskim okolnostima slab politički faktor. Kritičnoj situacija po pitanju evropske bezbednosti, zahteva ozbiljan i odgovoran pristup.

Novi sistem evropske bezbednosti morao bi da uključi ne samo SAD već i Rusiju kao ravnopravnog partnera. To podrazumeva promenu politike zaoštravanja odnosa sa Rusijom koja po Evropu ne predstavlja pretnju i koja u sadašnjim okolnosima ima zaštitničku ulogu. Ukoliko SAD budu vodile politiku kontinuiteta sa prethodnom administracijom, što bi značilo nastavak izgradnje američkog raketnog štita u Evropi, gomilanje vojske na granicama Rusije, informacioni rat prostiv Rusije i provociranje sukoba, to bi moglo da dovede do otvaranja novih žarišta i aktiviranja zamrznutih konflikata. U slučaju da SAD odustanu od politike konfrontiranja EU i Rusije, samim time se otvara prostor za uspostavljanje saradnje.

Iako je opterećena mnogobrojnim problemima, EU bi morala da napravi strategiju i da pokrene sopstvene inicijative. Politika proširenja kao strateško ulaganje u evropsku bezbednost i prosperitet nije adekvatno rešenje. Pored svog nejedinstva u EU, izlaska Velike Britanije, ekonomskih problema, migrantske krize i terorističkih pretnji, uključivanje novih članica (koje su takođe politički, ekonomski i bezbednosno nestabilne) može da deluje kao katalizator. Politika uspostavljanja saradnje sa Rusijom, mogla bi EU da pruži oslonac za reformisanje u neki novi vid organizovanosti i istovremeno poboljšanje bezbednosne situacije.

*autorka je direktorica Centra za geostrateške studije

Uputnice:

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex%3A12007L%2FTXT
http://www.nato.int/docu/comm/2004/06-istanbul/press-kit/006.pdf

Više...

Hrvatska obavještajna služba podmeće BiH terorizam i ekstremizam?

Ministar sigurnosti BiH Dragan Mektić danas je održao press konferenciju na kojoj je govorio o posljednjim natpisima u hrvatskim medijima koji su BiH proglasili leglom ekstremista.

S obzirom da se te tvrdnje temelje na navodnom izvještaju Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), u ponedjeljak su iz ove agencije demantovali da se u izvještaju navodi takva kvalifikacija.

Mektić je novinarima rekao da u jučerašnjem tekstu koji je objavljen u Večernjem listu, ne bi bilo ništa sporno po pitanju naslova jer „mi imamo svojih problema i sa ekstremizmom i sa terorizmom“.

“Ja ne bježim da govorim o tome, ali reagujem jer mislim da je neprimjereno, da li je to uradio Večernji list ili hrvatska obavještajna služba, ja ne znam ali u ovom tekstu se spominje izvještaj SIPA-e. Odgovorno tvrdim da ovog izvještaja SIPA-e nema, da SIPA nije pravila ovakav izvještaj, a pogotovo ne pod ovakvim naslovom“, kaže Mektić.

On je dodao da nije korektno da se plasiraju ovakve informacije pred turističku sezonu, pogotovo što su neutemeljene i što se pozivaju na neutemeljene dokumente.

Vijesti.ba

Više...

Mektić: Budno pratimo situaciju u Ošvama

Ministar bezbjednosti BiH Dragan Mektić izjavio je da policijske agencije prate situaciju u maglajskom selu Ošve nastalu nakon svađe oko seoskog vodovoda u kojoj je došlo do upotrebe vatrenog oružja, a u čemu su, prema nezvaničnim informacijama, učestvovali pripadnici selefijskog pokreta.

Prema njegovim riječima, predmet za sada vodi kantonalni tužilac koji je u stalnom kontaktu sa tužiocem iz Odjeljenja za borbu protiv terorizma Tužilaštva BiH.

“I pripadnici Agencije za istrage i zaštitu /Sipa/ izlazili su na teren, a direktor Agencije Perica Stanić rekao je da je spreman, ukoliko to okolnosti budu zahtijevale, da pošalje u Maglaj i specijalnu jedinicu”, istakao je Mektić za “Oslobođenje”.

On je naveo da je problem nastao u subotu, 6. avgusta, i da od tada traje potraga za tim licima.

Mektić je dodao da se trenutno ovaj događaj tretira kao izazivanje opšte opasnosti.

Zbog ovog incidenta uhapšen je Jasmin Batanović, a prema nekim informacijama, u spor je umiješan i Adem Karamuj, osumnjičen da je učestvovao na sirijskim ratištima pod okriljem terorističke organizacije “Islamska država”.

Prema zvaničnim informacijama, razlog sukoba u selu Ošve, prilikom kojeg je upotrijebljeno i vatreno oružje, su nesuglasice u vezi sa korištenjem lokalnog vodovoda, a mještanin koji je zbog neplaćanja obaveza trebalo da bude isključen sa vodovoda sipao je u rezervoar, najvjerovatnije, neko pogonsko gorivo i od tada je u bjekstvu.

Više...
Priključi se za RSS feed