Login
<a class="gkTwitter" href="#">Twitter</a><a class="gkFb" href="#">Facebook</a><a class="gkPinterest" href="#">Pinterest</a><a class="gkGplus" href="#">Google+</a>

Dodik o budućnosti BiH, Ivaniću, Izetbegoviću, Čoviću, "Pravdi za Davida", migrantima

Predsjednik Republike Srpske i lider SNSD-a Milorad Dodik u ekskluzivnom intervjuu za Vijesti.ba poručio je da će mu primarni cilj kao člana Predsjedništva BiH biti jačanje pozicije RS, ali i poštovanje ustavnog poretka BiH. Tu nema ništa sporno, potcrtao je Dodik.


Planovi za Predsjedništvo

Špekulacijama je okarakterisao tvrdnje da bi na poziciji kolektivnog šefa države radio na destabilizaciji i rušenju RS.

''Mnogi u moje ime govore šta bi trebalo da radim. Nemam namjeru da činim bilo šta loše ni Bošnjacima, ni Hrvatima, ali isto tako imam namjeru da odlučno branim konzum koji mene dovede na tu poziciju. Ne vjerujem da se u tom pogledu razlikujem od onih koji će u ime Hrvata i Bošnjaka to isto činiti'', poručio je Dodik.

Stoga, ukoliko 7. oktobra dobije podršku birača u šta je uvjeren, planira kreirati atmosferu dobre koordinacije između entiteta, a to do sada, prema njegovom mišljenju, nije bio slučaj.

Nezadovoljan je načinom na koji je protekle četiri godine RS predstavljanja.  

''Satanizovana je. Želim da se jasno postavi situacija i kaže da to nije tako, jer to nije tako. Idem u Predsjedništvo da bih ojačao poziciju RS. Ne može se desiti da bude zaustavljeno ono što institucije RS utvrde kao naš interes, a koji nije na štetu ni FBiH, ni Bošnjaka ni Hrvata. Ukoliko to neko zaustavi zbog svog ciznizma, male duše ili političkog kalkulanstva, vjerujte da više nijedna tačka neće biti na dnevnom redu'', kategoričan je Dodik.  

Duel s Ivanićem

Govoreći o predstojećem političkom duelu sa Mladenom Ivanićem u utrci za člana Predsjedništva BiH iz RS, Dodik je za Vijesti.ba kazao kako posljednje ankete govore da je razlika u glasovima povećana u njegovu korist.

Prema tim analizama, kaže da Ivanić na nekim lokalitetima, poput Bijeljine, ima očekivanu podršku, ali da gubi u svim drugim područjima, ''počev od Banjaluke, gdje živi i radi i koja ga zna, do Trebinja, gdje dramatično gubi''.

Tvrdi da kandidat Saveza za promjene nije vrijedan i angažovan, te da je spreman da propusti.

''Ivanić nije učinio ništa posebno za RS, otaljao je posao. Učinio je da RS ne bude onoliko prisutna i jaka koliko je bila u ranijem periodu. Kada SNSD imao člana Predsjedništva BiH i kada su naši ljudi bili na zajedničkom nivou, RS je bila pitana i nezaobilazna. Sada je zaobilazna i sada nije pitana. S našeg stanovišta, to je uspjeh Mladena Ivanića, njegove ekipe i njegove priče'', naglasio je Dodik.

Sličnog je stava kada je u pitanju djelovanje Saveza za promjene u proteklom mandatu, te uz konstataciju da su su mnoge mjere iz reformskog paketa, koji je ovaj politički blok najavljivao kao svoj program, dobile podršku zahvaljujući upravo SNSD-u na čijem je čelu.

Stranci upravljaju u BIH

Prema njegovim riječima, najveći problem odnosa u BiH leži u neprimjerenom učešću stranaca u devastaciji ustavnog poretka ove zemlje.

''Sarajevska čaršija spremna je da uništi sve i uništava sve. Ako je podanička, ona je podanička u ime čitavog naroda. Ne smijemo biti podanici. Ako se BiH ne izvuče iz međunarodnog upravljanja kakvo danas imamo, ovo nikuda ne vodi'', mišljenja je Dodik.

Nemoguće je očekivati strane investicije, ukoliko zemljom upravljaju stranci.

''Ne može nijedna vlast promovisati povećanje proizvodnje u uslovima nelojalne konkurencije. Dolaze nam velike firme iz inostranstva i kupuju preduzeća, gase njihovu proizvodnju i onda ubacuju robu. To je uloga EU koja nam je otvorila granice za svoju robu'', istakao je on.

U razgovoru za Vijesti.ba, Dodik je otkrio i razloge zbog koji smatra da je RS bila ugrožena od nivoa BiH u protekle četiri godine.  

''Svi projekti koje smo ispregovarali sa Svjetskom bankom i Evropskom komisijom, zaustavljeni su u verifikacijama. Mi iz vlastitih sredstava finansiramo izgranju autoputa, samo zato što namjerno nisu prošli ugovori. SDS to zatraži, a SDA prihvati i stavi na stranu“, naveo je Dodik, poručivši da ne želi zaustaviti FBiH u njenom razvoju, ali da Sarajevo zadržava RS i koči je u svemu što može.

Kao primjer, naveo je nastavak izgradnje Koridora 5C od Doboja do Vukosavlja, odnosno do Modriče i dalje prema Distriktu Brčko do granice sa Srbijom.

''Sa jednom kineskom kompanijom dogovorili smo nastavak izgradnje damo pod koncesiju od 40 godina. Taj projekat bio je uvršten kao prioritet na Samitu 16 +1 u Sofiji. Međutim, u Savjetu ministara BiH Denis Zvizdić u saglasnosti sa Mirkom Šarovićem mijenjaju tu situaciju. Navodno hoće da to budu termoelektrane u Tuzli ili u Kaknju, za koje nije provedena nikakva procedura, a RS ne može. Zašto ne može? Što će nama takva BiH u kojoj kad god krenemo nešto da dogovorimo, oni nas zaustave u tome?'', pita predsjednik RS.

U RS nema socijalnih nemira, prosječna plata ista kao i u FBIH

Danas u Federaciji nisu ništa veće plate nego u RS-u, smatra predsjednik RS.

"Prosječna plata je tu negdje, s tim što u tu prosječnu platu upada značajan broj ljudi koji rade u Sarajevu kod međunarodnih organizacija i dobijaju visoke plate. Onda kažu da je sarajevski kanton najjači. Naravno da mora biti najjjači kada 40 hiljada ljudi prima plate od stranaca koji navodno rade za BiH, a šta mi to imamo u Banjaluci od toga? Nemamo ništa! Šta imaju u Mostaru i Tuzli od toga? Nemaju ništa!", naglašava Dodik.

Govoreći o tome šta smatra svojim najvećim uspjehom u zadnje četiri godine, Dodik je istakao da je ostvaren niz uspjeha u veoma nestabilnom okruženju, da je sačuvan subjektivitet RS-a, i da u RS-u nema socijalnih i sindikalnih pokreta te da niko ne štrajkuje.

"Uspjeli smo da očuvamo subjektivitet RS-a kojeg smo odbranili od najezde prenosa nadležnosti i devalviranja snage RS-a. Na ekonomskom planu naslijedili smo prije dvaneast godina podatak po kojem je pokrivenost uvoza bila 34 posto a danas je pokrivenost 75 posto. Povećali smo bruto domaći proizvod gotovo duplo u odnosu na period kad smo došli na vlast i to u globalnoj krizi. Naslijedili smo 4,8 milijardi domaćeg proizvoda a u zadnjoj godini je bio 10 milijardi što govori o tome da smo mi radili. Izgradili smo ozbiljne projekte. Republika Srpska prije 7 godina nije imala ni kilometar autoputa a ovu godinu završava sa 120 kilometara. Završavamo rekostrukciju svih bolnica a za 45 dana polažemo kamen temeljac za izgradnju nove bolnice od 85 miliona KM u Doboju. Izgradili smo prvu termoelektranu nakon 40 godina na ovim prostorima. Bilo je mnogo osporavanja u vezi s tim ali sada nema nijene primjedbe na njen rad. Povećali smo penziju za 20 posto, što nije dovoljno ali isto rijetko ćete naći prostor gdje je isti broj radnika i penzionera. U RS-u nemate socijalnih pokreta, nemate seljaka koji izlaze na ulice, nemate sindikata i ne znam da li danas ima ijednno preduzeće koje štrajkuje. Pokušat ćemo da vidimo sa MMF-om da li postoji prostor za povećanje plata u RS-u, što ćemo učiniti u drugoj polovini ove godine", rekao je Dodik za Vijesti.ba.

- Dakle, imamo jednu stabilnu i mirnu situaciju. Borimo se protiv organizovanog kriminala i nemamo kriminalnih grupa, ali ovdje nema oklijevanja u borbi protiv kriminala, ali i dalje ostajemo nezadovoljni radom Tužilaštva i Suda, dodao je, osvrnuvši se na slučaj smrti Davida Dragičevića.

Sklonite se, bolje nego da vas sklanjamo

"Opozicija se generiše oko ovog pokreta u Banjaluci, ali ovo što mi radimo ovdje to treba da urade državni organi, kvalifikovani da rasvjetle te događaje. Nažalost, stradao je momak, i odmah se krenulo sa špekulacijama. Očigledno je da je bilo i nekih pogrešnih koraka i samih državnih organa, ali oni nisu bitno uticali na sam tok tih istraga, ali MUP je trebao da ćuti a ne da izađe sa konferencijom za štampu koja je iritirala. Mi ako prihvatimo da sada ulica kvalifikuje šta je bilo onda nam ne treba ni Tužilaštvo ni Sud. Međutim, neki su na dimenziji stradanja raznim kalkulacijama počeli da organizuju okupljanja koja su poprimila politički značaj. Mi smo čak formirali Anketni odbor u parlamentu sa nadom da će ti ljudi u odboru biti objektivni i reći da to treba da završe državni organi, a ne da se upuštaju u kvalifikaciju i kažu da je bilo ubistvo, a otkud oni znaju to? Tužilaštvo ne može dati odgovor na to, pokušava da nađe nove dokaze, ali to jedino Tužilaštvo može reći a ne Anketni odbor. Pokušala se napraviti neka vrsta priče od toga, ali ljudima je jasno da to moraju završiti državni organi", rekao je Dodik.

Dodao je da su se pod uticajem toga počele zaustavljati i prometnice u RS.

"Zaustavili su u Prijedoru najfrekventniju prometnicu a nakon dva dana smo im rekli; sklonite se, nemojte da vas mi sklanjamo. Ne možemo se mi povinovati onima koji su to organizovali, a Banjaluka zna ko je to organizovalo i zato nemaju političke podrške, i to su momci koji su iz najbogatijih porodica. Oni koji su na ekploataciji poslova sa javnim sektorom zaradili veliki novac i oni sada nešto protestvuju, ali situacija je stabilna", kazao je Dodik.

Borenović ima bolju kuću nego ja, protestuju bogataši

Odgovarajući na kritike opozicije po kojima se tvrdi da je Dodik izgubio osjećaj za realnost, Dodik ističe da je situacija potpuno obrnuta.

"Oni su su izgubili osjećaj za realnost. Borenović ima bolju kuću nego ja, njegova kuća je vrijednija nego moja. Kako onda da ja ne živim u realnom svijetu? Ja živim 30 kilometara odavde a on je došao kao izbjeglica i napravio kuću u Banjaluci. A možda sam i ja mogao, prema onome šta sam radio prije nego što sam ušao u politiku, mogao sam ne da ovdje imam kuću, nego da imam stambene zgrade, ali eto nisam, ali on je u realnom svijetu a ja nisam. U kojem je realnom svijetu Govedarica, šta je kod njih realno? Da ovdje ništa ne valja. Realno je to da ode Bakiru Izetbegoviću i da kaže da zaustave nas iz RS-a, a Bakir to iz svojih razloga čini veoma rado", naveo je Dodik.

Granični službenici ne čuvaju granicu

Komentarišći navode o separatizmu, Dodik je istakao kako bi volio da se dogovori o Bosni i Hercegovini i da dejtonska pozicija RS-a u Bosni i Hercegovini nije problem ali je, kako je kazao, dejtonska pozicija urušena i da treba tražiti novi dogovor.

"Imate niz stvari koje su napravljene na nivou Bosne i Hercegovine a ne funkcionišu. Samo se tamo nakupilo stotine i hiljade nekih uposlenika koji primaju plate. Danas ima 24 hiljade ljudi koji primaju plate iz budžeta Bosne i Hercegovine. Što će nama to? Je li to treba i Bošnjaku iz Sarajeva, meni u Banjaluci ili nekome bilo gdje, u Zenici recimo, je li ima neka korist? Ja tvrdim da od toga nema nikakve koristi. Je li imamo efikasniju granicu? Nemamo, ne bi nam ovako ulazili migranti da to imamo. Pa šta će nam onda pet hiljada graničnih službenika koji ne mogu da čuvaju granicu, a nešto moramo da uradimo. Šta će nam vojska koja ne može da čuva granicu? Kažu da im to nije u nadležnosti, ali ovo je vanredna situacija. Migranti će satrati i onako hirovitu situaciju u Bosni i Hercegovini", rekao je Dodik za Vijesti.ba

Evropa nam sa migrantima daje socijalne slučajeve

Dodao je da je prije dva mjeseca govorio o tome pa su mu rekli da Dodik izmišlja kako bi sakrio neke probleme u RS, a to je problem Evrope a ne BiH. Naveo je da se smije dozvoliti da migranti u Bosnu i Hercegovinu ulaze iz Srbije i Crne Gore jer su oni njihov problem.

"Čuli ste jučer Mektića koji kaže da smo u ozbiljnom problemu. Žao mi je tih ljudi. Niko ne može da gleda onu malu djecu koja se danima vuku po cestama, ali ljudi moji, Bosna i Hercegovina mora da kaže, ovo je problem Evrope. Oni su taj problem generisali. Otvorili su granice i kada su se napunuli sa ljudima koji njima trebaju, školovanim i mladim, onda su ih zatvorili i nama rekli; evo vama socijalne probleme, pa nek se lociraju kod vas, a mi imamo dovoljno socijalnih problema. E problem je što Ivanić i takvi neće da razgovaraju sa Evropom na taj način. Evropa nam kaže; imamo mi pare, pa ćemo vam dati da vi napravite u Kladuši,. Banjaluci u Sarajevu, te centre, i mi ćemo vam to plaćati pet godina, a šta poslije pet godina? Šta će nama to, izvinite, šta će nama to? Bosna i Hercegovina nema nijedan razlog da bude čak na ruti izbjeglica. Ovo što ulazi u BiH, 99 posto ulazi da ovdje ostane. Ko će se time baviti, a onda čujem to da ja izmišljam problem", rekao je Dodik

- Razgovarao sam sa nekim svojim pozanicima, Bošnjacima iz Sarajeva, koje sam znao i prije rata i ostali smo u dobroj komunikaciji i tvrdim da tu ima određena dimenzija prijateljstva, i oni su mi u šapatu, da ih neko ne čuje, pričali o tome, kako je nedopustivo da ovaj broj Arapa ulazi u Sarajevo, da je Ilidža potpuno preuzeta od strane Arapa, i da oni imaju određeni strah zbog svega toga, kazao je.

Za efikasnu Bosnu i Hercegovinu

"Kada kažu da je Dodik protiv Bosne i Hercegovine, mogu reći da je sam protiv ovakve neefikasne i nikakve Bosne i Hercegovine, ali jesam za efikasnu Bosnu i Hercegovinu, i za granicu na kojoj se kaže; ne možeš proći majstore, bez obzira ko si. Ma ne možeš proći ni iz Srbije, jer te Srbija primila pa nek ona to riješava kako zna. Šta će nama ovdje to? Ne možeš da uđeš iz Crne Gore, nedam ti da uđeš, jer Crna Gora te primila pa nek ona to riješava. I sad mi treba da riješavamo ovo u narednih pedeset godina, i ja sam protiv toga", naglasio je predsjednik RS-a.

Dodao je da takvu pogrešnu politiku vode u Predsjedništvu BiH i u Vijeću ministara.

"Imate, Mirka Šarovića, a provjerite, njegov bliski rođak je suvlasnik firme u Istanbulu koja iz BiH uvozi meso za Tursku. Da li ta Bosna i Hercegovina nekom treba. Znači ako si spreman da tome podrediš sve, onda nema nikakve efikasnosti", rekao je Dodik.

Rasporediti Oružane snage BiH na granicu

Zapitao se zbog čega pripadnici Oružanih snaga BiH ne bi mogli biti raspoređeni na državnu granicu.

- Pa šta rade, zbog čega postoje? Otiđite u Gacko - svaki dan „crnim prolazima“ u to područje uđe 50 do 100 ljudi iz Crne Gore. Imate mogućnost da pošaljete samo jednu patrolu i kažete: „Stani brate, ne možeš da prođeš, vrati se!“ - ističe Dodik.

Predlaže da BiH iz svojih sredstava godišnje izdvaja 10 miliona KM za migrante, ali da se oni ne nalaze u našoj zemlji.

- Hajde, evo, da to uradimo. Da mi pomognemo Evropi. Ja ću prvi glasati za to da damo za migrante 10 miliona, ali da ih u narednih pet godina nemamo u BiH - dodaje Dodik.

Potcrtava da BiH treba pojačati svoju politiku prema Hrvatskoj i reći: „Kakva je ovo priča da vi ne dozvoljavate ljudima da slobodno prolaze?“

- Ja nisam za to da Srbija rješava svoje migrantske probleme time što će oni doći u BiH. Ja sam protiv tog pitanja - dodaje Dodik.

O Džaferoviću, Bećiroviću i Radončiću

Kako aktuelni predsjednik Republike Srpske gleda na Predsjedništvo BiH u čijem je sastavu i Šefik Džaferović, imajući u vidu probleme s kojim su se, dok je on bio predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamenta BiH, suočavali zastupnici SNSD-a.

- On je bio načelnik Centra bezbjednosti u Zenici gdje je formiran El Mudžahedin, a nije poduzeo nikakve mjere. Mi smatramo da i on ima odgovornost za to. Ja ne mogu da biram Bošnjaka, niti hoću da Bošnjak bira Srbina za člana Predsjedništva, mada je Mladen Ivanić izabran glasovima Bošnjaka, koji su iskazivali neko nezadovoljstvo s njim jer su više očekivali - govori Dodik.

- Koga će izabrati Bošnjaci, ja na to ne mogu da utičem - taman to bio i Džaferović - ističe Dodik, naglasivši kako on neće biti taj koji će opstruisati rad Predsjedništva BiH.

Napominje kako ne prati političko djelovanje SDP-ovog kandidata za člana Predsjedništva BiH Denisa Bećirovića.

- Znam da je nešto pokušavao da negativnim stvarima prema Republici Srpskoj i Srbima prikupi neku pažnju. Ja vjerujem, a možda nisam upravu, da dok Islamska zajednica ne kaže ko je član Predsjedništva, to se neće ni desiti - mišljenja je Dodik.

Naglašava da su na prethodnim izborima poziciju bošnjačkog člana Predsjedništva BiH Haris Silajdžić i Sulejman Tihić dobijali zahvaljujući Islamskoj zajednici.

- Na posljednjoj vjerskoj službi pred izbore niko nije ništa rekao u džamiji, ali je pred njom stajalo obavještenje da Bošnjaci trebaju da glasaju za Mladena Ivanića. Ne kažem da to nije legitimno - ističe Dodik.

Navodi kako se aktuelni reisu-l-ulema Islamske zajednice Husein efendija Kavazović „'proslavio' kad je otišao tamo u Švajcarsku pa pričao o nama kao vlasima. A onda bi htio da ima suživot?“.

Na pitanje šta misli o Fahrudinu Radončiću kao kandidatu za člana Predsjedništva BiH, rekao je ga uopšte ne zanimaju kandidature za bošnjačkog člana.

- Nijednog od njih neću podržati tamo, niti očekujem da oni mene podrže ovdje - kazao je Dodik.

Kao buduće članove Predsjedništva BiH želi vidjeti ljude koji su pragmatični i spremni da naprave neke pragmatične poteze.

- Bošnjaci, naravno, imaju snažnu emociju za BiH i ona je ugrožena činjenicom da ta BiH nije po onoj mjeri kako to oni žele. Srbi, opet, neskriveno misle da BiH nije za njih. Ali nije ovdje niko iluzionista. Mi vidimo da je to neki zadati okvir, ali u tom zadatom okviru hajde nek svima nama bude dobro. Hajde da to pokušamo da uradimo - ističe Dodik.

Koalicija sa Čovićem i odnos s Izetbegovićem

Uslijedilo je pitanje vjeruje li Draganu Čoviću, s obzirom na to da je i 2014. HDZ napravio vlast sa Savezom za promjene.

- Jeste, ali sam se ja složio s tim. Tada je HDZ bio izopšten iz organa, a Lijanović i ostali su bili u strukturama i na nivou FBiH i BiH. Da bi se vratio, HDZ je morao da se uključi. Mi smo imali taj dogovor i sjeli smo. Ja sam rekao da razumijem tu situaciju i da je dobro da se on pozicionira. Sad je HDZ pozicioniran i to je jedna sasvim druga situacija - dodaje Dodik.

Naglašava da sa Čovićem nikad ništa nije radio ili se dogovorio da to bude protiv BiH, Bošnjaka ili bilo koga drugog.

- Mi pokušavamo ovdje da napravimo realan odnos i smatram da Hrvati treba da zadrže svoju konstitutivnost i da je od ključne važnosti za funkcionisanje BiH konstitutivnost tri naroda. Nas ne treba niko da privodi stolu da se mi složimo o tome da Hrvati treba da izaberu svog kandidata, Srbi svoga, Bošnjaci svoga, i da tu ne smije biti miješanja drugih - rekao je Dodik.

Odgovorio je i na pitanje može li sa Čovićem konačno završiti pitanje konstitutivnosti Srba u FBiH, odnosno u kantonima u kojima se na vlasti nalazi HDZ.

- To je ostalo otvoreno. RS je to završila, a FBiH, odnosno kantoni nisu. I u tom pogledu naravno da smo uvijek očekivali da se to postavi na dnevni red. I uvijek je Čović bio za da se to pitanje riješi, i vjerujem da će biti riješeno i treba biti riješeno. Naravno, ukoliko se ne riješi u dogledno vrijeme, može da bude problema i među nama - napomenuo je Dodik.

Uslijedilo je pitanje da li će, prema mišljenju analitičara, jačanjem veza turskog i ruskog predsjednika, Recepa Tayyipa Erdogana i Vladimira Putina, u neku ruku biti umanjen sukob na relaciji Dodik – Izetbegović?

- Pa Izetbegovića i nema. Pa, šta će on od oktobra biti? Evo, zapišite da će ga otkačiti ovi njegovi iz SDA. Do proljeća više neće biti ni predsjednik. On nije uopšte relevantan. On je prošlost - mišljenja je Dodik.

Smatra da je Izetbegović loše vodio bošnjačku nacionalnu politiku, jer ju je ponovo suprotstavio hrvatskoj politici i snažno usložio odnose sa Srbijom, „što svakako ne može da bude korisno za Bošnjake“.

- Izetbegović je za partnera izabrao opozicioni SDS, i ako nećete da uvažite srpsku većinu, vi govorite šta mislite o Srbima. Bilo je sjajnih prilika da ranije završimo pitanje Sejdić - Finci. Problem bošnjačke politike je maksimalizacija - u svemu hoće sve. Toga nema i neće nikad ni biti - poručio je predsjednik manjeg bh. entiteta.
Problematičnim je ocijenio artikulisanje bošnjačke nacionalne politike, koja je potpuno podijeljena.

Vijesti.ba

Više...

Vlast RS se plaši građana

U Republici Srpskoj na sceni nije nikakva obojena revolucija i ljudi koji se okupljaju na Trgu Krajine u Banjaluci nemaju za cilj da smijene vlast, rečeno je u emisiji Izazovi BN TV. Međutim, aktuelna vlast se očigledno plaši revolucija i bunta građana, posebno jer je izborna godina i klimaju se fotelje.

O obojenim revolucijama u Srpskoj priča se duže vrijeme. Te priče dolaze iz vladajućih krugova, ali se postavlja pitanje zašto se vlast toliko plaši obojene revolucije?

„Milorad Dodik je čovjek koji je na krilima obojene revolucije došao na vlast. Obojenu revoluciju imali smo prije 20-ak godina, pod pritiscima međunarodne zajednice dolazilo je do promjene vlasti“, kaže novinar Željko Raljić i pita:

„Kako im nisu smetale pare od USAID, NDI koji ih je trenurao i obučavao za borbu protiv tada ’omraženog’ SDS-a, a sada im smeta novac koji dolazi NVO, medijima itd. A Milorad Dodik je u svom prvom mandatu dobio 10 miliona dolara.“

„Ne treba da se plaše obojene revolucije“, kaže Raljić i dodaje:

„Zašto obojena revolucija nekoliko mjeseci prije izbora, poslije kojih Dodik neće biti niko i ništa, i on to zna i otud strah“.

Ako postoji ozbiljan povod ili dođe do tolikog nezadovoljstva građana revolucija se može očekivati.

„Ukoliko se neko nasilje zagovara onda je to opasno i tada treba da reaguje država. Ali ovakve stvari se mogu dešavati samo u privatnim državama“, kaže analitičar Danijel Simić i dodaje:

„Ukoliko imate jednu državu gdje se čeka jedan gazda da bi odgovorio na bilo kakvu situaciju, onda se dešava nešto poput ovoga sada: da više niko ne vjeruje u institucije sistema i da osjećamo nesigurnost".

Profesor na Fakultetu bezbjednosti u Banjaluci Dragomir Jovičić kaže da je problem u tome što policija nije jedini subjekat bezbjednosti.

„Policija je ta koja raguje na razne situacije, ali kad su u pitanju istrage policija je podređena tužilaštvu - tužilac je šef policiji. Mi sada imamo deprofesionalizaciju cijelog sistema“, ističe prof. Jovičić, koji je nekada bio i ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske.

Slučaj Dragičević samo je vrh ledenog brijega onoga šta se u Srpskoj dešava.

„Ono što se dešava na Trgu u Banjaluci nije problem samo jednog ubistva, Dodika ubistva prate od njegovog prvog mandata. Njegovi bodigardovi su čovjeka premlatili i ostavi u jarku da skapa, a takvih ubistava ima još 20-ak, a o trgovini narkoticima i o vlasnicima noćnih klubova tek treba da se govori“, kaže Raljić.

„Država ne može da krši zakone koje je donijela da bi riješila nepravdu. Kod nas se upravo to dešava i time budi jos veću sumnju“, kaže Simić.

„Ne može Republika Srpska da napravi idealan sistem bez konekcije sa BiH, a vidjeli ste koliko je neozbiljnosti na svim nivoima“, zaključio je prof. Jovičić.

Građani zaslužuju mnogo bolji život, vlast i institucije u Republici Srpskoj za koju su se borili, rečeno je u emisiji Izazovi BN TV.

rtvbn.com

Više...

Bosić: Vlast paniči jer ne može potkupiti ljude sa Trga Krajine

Ovaj put vlast je naišla na situaciju koju kupovinom ne mogu da riješe i zato se nalaze u nekoj vrsti panike, kazao je predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Mladen Bosić (SDS) komentarišući dešavanja oko nerazjašnjene smrti banjalučkog mladića Davida Dragičevića.

– Ovim društvom upravljaju tajkuni i nažalost oni su do sada uspijevali da ako ne mogu da riješe neki problem to završe kupovinom podrške – kazao je Bosić gostujući u Dnevniku 2 BN TV.

Bosić je naglasio da je vlast ovaj put naišla na situaciju koju na takav način ne može da riješi i zato se nalazi u nekoj vrsti panike.

– Kada kažete da neko ne radi dobro ili da vlast ne radi dobro, oni odmah kažu da napadate na institucije Republike Srpske, što je notorna laž jer pojedinci nisu institucije – rekao je Bosić, navodeći da se na taj način brane oni koji su doveli do čitavog slučaja.

– Prvi put imamo situaciju kada ne mogu da kupe oca. Gledajući to, prisjećam se štrajka željezničara kada Milorad Dodik s pivom zagrli čovjeka koji štrajkuje glađu lažno mu obećavajući da će riješiti njihove probleme. Očigledno su vlasti i ovdje na taj način pokušale da riješe to – kazao je Bosić, ocjenjujući to žalosnim.

On je mišljenja da je ovo početak nečeg novog, da se građani bude i shvataju šta je ovdje glavni problem.

– Ovdje je glavni problem što je vlast tajkunizovana, što se korumpiranim novcem rješavaju svi problemi. Vidjeli ste ovih dana da je Mile Radišić prodao svoju zgradu za 60-ak miliona maraka. Vidite šta se dešava u Zvorniku sa Glinicom – kazao je Bosić, dodajući da kao čovjek daje podršku ljudima na Trgu da istraju u svojoj borbi da se razjasne okolnosti koje su dovele do tragične smrti mladića.

On je istakao da SDS ne treba da se miješa u ovu borbu, kao ni bilo koja druga stranka.

– Ja kao čovjek dajem podršku tim ljudima da istraju, ali ne želim da politizujemo taj slučaj – kazao je Bosić, navodeći da vjeruje da će svi ljudi koji osjećaju da treba nešto ispraviti, dati svoj doprinos.

BN TV

Više...

Bosić: Dodikov problem je kako naći nekog ko ima šansu protiv Govedarice

"Ugled većine institucija na svim nivoima je urušen. Njega su velikim dijelom srušili i poslanici koji ne mogu da obuzdaju pohlepu za parama", kazao je u intervjuu EuroBlicu predsedavajući Predstavničkog doma BiH Mladen Bosić (SDS).

"Šta građani da misle kada poslanici uzmu ogromne otpremnine za odlazak u penziju, a onda sutradan ponovo zasnuju radni odnos u Parlamentu? Ili kada traže da im se iz budžeta plati odlazak na banjsko liječenje, a imaju primanja preko pet hiljada KM", kazao je Bosić, navodeći da u tome, iako ima i drugih, prednjače poslanici SNSD-a.

Komentarišući promjene Izbornog zakona, Bosić naglašava da su pozicije među Bošnjacima i Hrvatima po pitanju izbora članova Predsedništva BiH i Doma naroda Federacije BiH toliko udaljene da je teško očekivati da se može naći dogovor.

"Problem je što je Ustavni sud poništio jedno rešenje, a da nije usvojeno drugo. To samo govori koliko je opasno razvaljivati Dejtonski sporazum, jer je skoro nemoguće postići konsenzus oko bilo kojeg novog sistemskog rješenja", rekao je Bosić.

Mišljenja je da nas čeka izborna kriza koja bi mogla blokirati formiranje nove vlasti.

"Još jednom se pokazalo da Ustavni sud svojim odlukama produkuje krize u BiH, jer su se od tumača Ustava pretvorili u nekoga ko mijenja njegove odredbe", rekao je Bosić.

Kada je u pitanju uvođenje skenera i tvrdnje pojedinih stranaka da bi se pomoću njih mogli „kreirati" rezultati izbora, Bosić kaže da kada je vidio koliko su SNSD i HDZ spremni na sve, pa i da blokiraju rad Doma naroda da se ne usvoje promjene koje bi omogućile regularnije izbore shvatio da je to neophodno.

"Od izborne korupcije i krađe kreće sistemska korupcija u svim drugim oblastima. Svi smo videli onu sliku kada na posljednjim izborima u Rusiji Putin ubacuje svoj glasački listić u skener, a to se radi i u mnogim drugim državama", kazao je Bosić.

Mišljenja je da su u pravu oni koji tvrde da bi se pomoću skenera mogli ''kreirati'' rezultati izbora, ali je to, kako navodi, mnogo lakše nadzirati i spriječiti nego razrađene sisteme krađe koji godinama funkcionišu ovdje.

"Svi znamo za to, ali institucije, prije svega tužilaštva i policija, ne intervenišu da se ne zamjere korumpiranim političarima. Mislim da je tu glavni problem", kazao je Bosić.

Na pitanje kako gleda da vladajuća koalicija u Republici Srpskoj još uvijek nije izašla sa kandidatom za predsjednika Republike Srpske, Bosić je odgovorio da SNSD funkcioniše tako da će kandidat biti onaj koga Milorad Dodik odredi, a njegov izbor je sigurno, kako kaže, Željka Cvijanović.

"Ona mu je bezrezervno lojalna i to je i bio razlog zašto je postala premijer Republike Srpske, a ne njena sposobnost ili stručnost za tu funkciju. Jedina mogućnost da ona ne bude kandidat je da toliko loše stoji kod glasača da i Dodiku postane jasno da je ne može progurati", smatra Bosić.

Po njemu, zato Dodik odlaže zvaničnu odluku oko kandidata nadajući se da će rejting Cvijanovićeve skočiti.

"To je malo vjerovatno, a sljedeći Dodikov problem je i kako naći drugo ime koje bi imalo šansu protiv Vukote Govedarice", naglasio je Bosić.

Odgovarajući na pitanje da li unutar Saveza za promjene postoje trzavice nakon ultimatuma iz NDP da njihov lider Dragan Čavić treba biti kandidat za premijera RS, Bosić kaže da način na koji pojednini ljudi oko Čavića iznose stavove koji imaju formu ultimatuma, svakako ne doprinosi harmoniji unutar Saveza za promene.

"Nadam se da će shvatiti da ukoliko ne pobijede kandidati SZP za pojedinačne funkcije, neće imati ništa da dijele niti traže. Prvo skoči pa reci hop. Ali mislim da to nije pitanje takve prirode, da se ne može naći prihvatljivo rješenje za sve", naveo je Bosić.

Na konstataciju da postoje pojedina tumačenja da je nedavna posjeta Valentine Matvijenko BiH zapravo „testiranje" rivalstva između Rusije i Zapada u BiH i na Balkanu, Bosić je odgovorio:

"Tačno je da su velike političke i vojne sile prisutne ovdje i da se vodi neka vrsta bitke za uticaj", kazao je Bosić, navodeći da ga to brine i smatra da je to velika potencijalna prijetnja za stabilnost u regionu.

"Valjda smo kroz istoriju mogli naučiti da kada se veliki igraju na našem terenu to uvek puca preko naših leđa", kazao je Bosić, ilustrujući to primjerom da "kada se slonovi igraju tu strada trava".

"Dešavanja u Siriji su podsjećanje da je to tako. Da smo pametniji svoje probleme bi rješavali sami u dogovoru i razumjevanju međusobnih interesa. Nažalost, očigledno da nismo dovoljno pametni i vidljivo je da pojedini političari uvlače strane sile kako bi ojačali lične pozicije, bez obzira na opasnosti koje iz toga mogu proizaći", zaključio je Bosić.

rtvbn.com

Više...

Vlast u BIH kupuje 12 tona šećera

Institucije vlasti na svim nivoima u BiH godišnje u javnim nabavkama potroše oko tri milijarde maraka. Sudeći prema brojnim raspisanim i sklopljenim tenderima, ni ova 2018. neće biti izuzetak.

Listajući spisak roba i usluga koje institucije nabavljaju, mogu se naći tenderi vrijedi desetine hiljada maraka, ali i neke, u najmanju ruku, čudne nabavke. Tako je Služba za zajedničke poslove institucija BiH objavila kupovinu ugostiteljskog šećera procjenjene vrijednosti 20.495 KM bez PDV ili ukupno 23.979 maraka.

Budući da je cijena kilograma šećera u marketima u BiH oko dvije marke, to znači da za ove pare institucije u Sarajevu mogu da kupe 12.000 kilograma te namirnice ili 12 tona. Institucije BiH broje oko 22.000 zaposlenih.

S druge strane, čistoća u institucijama vlasti u Republici Srpskoj ima svoju cijenu. Služba za zajedničke poslove planira da za sredstva za održavanje higijene u institucijama potroši čak 374.400 KM s uračunatim porezom, za dvije godine, odnosno oko 215.000 KM godišnje.

Međutim, da bi čišćenje u zgradi Vlade RS imalo svrhu, prvo je potrebno popraviti krov koji odavno prokišnjava. Radovi na sanaciji prodora vode u Administrativnom centru, odnosno krov VIP dijela objekta Vlade, koštaće više od 52.000 maraka, koliko iznosi njihova procijenjena vrijednost. Takođe, Služba za zajedničke poslove institucija RS planira da potroši oko 35.000 KM za službena odijela, košulje i kravate zaposlenih. Istovremeno, nabavka službenih uniformi i radne odjeće u institucijama BiH koštaće oko 110.000 KM.

Ako se pitate koliiko košta da zgrade institucija vlasti noću i danju sjaju kao svemirski brod, evo odgovora. U toku je nabavka isporuke elektične energije institucijama BiH što će poreske obveznike za godinu dana koštati najmanje 1,3 miliona KM i to bez PDV, od čega će samo zgrade institucija BiH u Sarajevu i Tuzli potrošiti oko 1,2  miliona maraka struje.

Vlast u Sarajevu, ali i u Banjaluci, voli cvijeće i uređene vrtove. Nabavka hortikulturnog materijala za nivo BiH koštaće oko 30.000 KM, dok Služba predsjednika Srpske za cvijeće i cvijetne aranžmane planira da potroši oko 23.000 maraka.

S druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske već je sklopilo važan posao. Objavljeno je obavještenje o dodjeli ugovora firmi "Autokomerc" iz Laktaša za kupovinu šest polovnih automobila. Riječ je o dva "dizelaša" i četiri "benzinca" ukupne vrijednosti 151.000 KM s uračunatim PDV.

Pomenuta kompanija je ovlašteni prodavac vozila "folksvagen" i "audi".

 

Srpskainfo

Više...

Šta su vlasti BiH, FBiH i RS obećale MMF-u

Centra za povezivanje sa Evropskom unijom - EU Connect analizirao je Prvi pregled Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) po osnovu proširenog aranžmana i Zahtjev za produženje aranžmana sa Bosnom i Hercegovinom.

Vlasti u Bosni i Hercegovine jasno se obavezale da će se suzdržati od povećanja plata u javnom sektoru, između ostalog putem suzdržavanja od povećanja osnovice za platu, koeficijenta plata i naknada. Riječ je o mjeri koja nije implementirana, odnosno za koju je navedeno kako su entiteti Federacija BiH i Republika Srpska ispunili strukturalnu odrednicu, ali institucije BiH nisu.

Javni sektor spominje se na nekoliko stranica MMF-ovog dokumenta gdje između ostalog stoji da je „javni sektor velik i neefikasan, a bitnim sektorima dominiraju javna preduzeća koja su ili gubitaši ili pokazuju silazan trend dobiti“.

EU Connect upozorava na nesrazmjernost plata u javnom i realnom sektoru što za rezultat ima da većina mladih ljudi i dalje vidi državu kao najidealnijeg poslodavca. Posebno ističemo da takav pristup tržištu rada nije održiv i nije u skladu sa principima tržišne ekonomije.

S obzirom na to da statističke agencije nemaju precizne podatke o prosječnoj plati uposlenih u realnom sektoru, udio plata u javnom sektoru uveliko određuje prosječnu platu u BiH koja je u privatnom sektoru mnogo niža od 862 KM. EU Connect ističe da raniji podaci govor da se ubjedljivo najviše neto plate isplaćuju u sarajevskoj općini Centar (1.197 KM) gdje su smještene institucije BiH.

Vlada FBiH obavezala se da će u 2018. godini završiti dubinsku analizu državnih preduzeća BH Telecom i HT Mostar s ciljem unapređenja korporativnog upravljanja, njihovog restruktuiranja i/ili prodaje udjela.

Centar za povezivanje sa Evropskom unijom podsjeća da je riječ o javnim preduzećima koja su sinonim za stranačka zapošljavanja kako kadrova političkih stranaka koji se danas nalaze na vlasti u FBiH isto tako i onih koje čine opoziciju.

Parlamentarna skupština BiH trebala bi do kraja marta 2018. godine usvojiti izmjene i dopune Zakona o osiguranju depozita u bankama u BiH u skladu sa preporukama osoblja MMF-a. „Novi zakon o osiguranju depozita omogućit će korištenje Fonda osiguranog depozita za podršku finansiranja restrukturiranja banaka“.

EU Connect poziva političke lidere da se suzdrže od politizacije usvajanja Prijedloga zakona o izmjenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita u bankama BiH i da ovo pitanje ne tretiraju kao prijenos nadležnosti sa entiteta na državu.

Narodna skupština Republike Srpske do kraja juna 2018. godine morat će usvojiti izmjene i dopune Zakona o Investiciono-razvojnoj banci RS-a u skladu sa preporukama MMF-a. Također, Parlament Federacije BiH morat će do kraja juna usvojiti izmjene i dopune Zakona o Razvojnoj banci FBiH u skladu sa preporukama osoblja MMF-a.

Do kraja marta 2019. godine potrebno je proširiti sistem trezorskog poslovanja na sisteme upravljanja budžetom u kantonima FBiH dok će Vlada RS-a morati proširiti sistem trezorskog poslovanja na domove zdravlja.

Svi nivo vlasti, dakle i institucije BiH i entiteti FBiH i RS, do kraja decembra 2018. godine moraju usvojiti operativne planove za smanjenje ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru na osnovu registra zaposlenih koji će se izraditi uz pomoć Svjetske banke.

EU Connect ističe da je Međunarodni monetarni fond odustao od četiri mjere i to pripreme izvještaja i plana unapređenja (Vlada FBiH) usmjeravanja socijalnih transfera na osnovu centralizovane baze podataka korisnika (fiskalni okvir pokriven budžetskom gornjom granicom za ovu stavku), usvajanja novog automatskog sistema raspodjele prihoda Uprave za indirektno oporezivanje BiH (tehnička pomoć MMF-a nije utvrdila veće probleme u postojećem ad hoc sistemu), usvajanja plana restruktuiranja Željeznica FBiH na sjednici Vlade FBiH (Vlada FBiH je krenula sa vlastitim korakom restruktuiranja) i završetka treće faze procesa revizije svih kategorija korisnika boračkih prava, uključujući i penzije ostvarene pod povoljnim uvjetima (fiskalni okvir pokriven budžetskom gornjom granicom za ovu stavku).

Više...

Amfilohije: Beograd završava ono što je počeo najveći izdajnik Crne Gore u istoriji

  • Objavljeno u Region

Amfilohije, koji je jedan od potpisnika Apela za odbranu Kosova i Metohije, rekao je da ne razumije reakciju srpskih zvaničnika nakon što je izjavio da se boji da politika srpskog predsjednika Aleksandra Vučića vodi izdaji Kosova i Srbije

Mitropolit crnogorski-primorski Amfilohije rekao je da sve što se sada događa s politikom u Srbiji predstavlja samo nastavak dukljansko-montenegrinske ideologije koja je ovdje preovladala i koja gospodari Crnom Gorom.

On je to kazao sinoć na promociji svojih knjiga „Novo kosovsko raspeće” u kripti Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, prenosi "Dan".

Amfilohije, koji je jedan od potpisnika Apela za odbranu Kosova i Metohije, rekao je da ne razumije reakciju srpskih zvaničnika nakon što je izjavio da se boji da politika srpskog predsjednika Aleksandra Vučića vodi izdaji Kosova i Srbije.

- Oni su htjeli da svu krivicu zbace na jednog potpisnika ovog apela. Zabrinut sam što je u ovom trenutku Srbija ućutala. Ovaj apel nije bio napad ni na koga, samo je branio žilu kucavicu Srbije. Od 2008. godine ne jedanput sam Mila Đukanovića nazvao najvećim izdajnikom Crne Gore u njenoj istoriji, i to ponavljam i sada. Sadašnja crnogorska vlast je priznala nezavisno Kosovo, što znači da je pljunula na samu sebe. Ne Crna Gora, već ova grupa dukljana, montenegrina, koja nastavlja obezboženu politiku i koji se odričući se Kosova i Metohije odriče izvorne i prave Crne Gore. Ovo što se sada događa sa politikom u Srbiji samo je nastavak ove dukljansko-montenegrinske ideologije koja je ovdje preovladala i koja gospodari Crnom Gorom. Oni ne rade ništa novo, kazao je Amfilohije.

On je dodao da je Đukanović već izdao i predao Kosovo i „ovi samo to hoće da nastave, i još im je krivo što ima neko ko nije saglasan s tim”.

- Prvo je ovdje počela ta izdaja, pa se onda sada nastavlja i htjela bi da se završi u Beogradu, u ime Srbije. Hvala Bogu da je ovaj apel napisan i uvjeren sam da će on odigrati značajnu ulogu i u Beogradu i u Srbiji. To je jezik istinske i prave Srbije i istinske i prave Crne Gore, naglasio je Amfilohije.

Vučić je sinoć na RTS kazao da su ga Amfilohijeve riječi pogodile do ivice suza, ali da mu neće odgovoriti.

Vučić je naveo da ne želi da kaže ništa loše o Amfilohiju, "a oni neka govore o meni šta hoće".

- Ja ne želim da govorim protiv naše crkve, ne želim da dijelim narod...Pogodilo me lično, jer mislim da to nisam zaslužio, poručio je Vučić.

Vučić je dodao da je čak bio i na ivici suza zbog Amfilohijevih izjava.

Amfilohije je ranije naveo da se boji da politika predsjednika Srbije "vodi izdaji Srbije i Kosova".

Vijesti.me

Više...

Власт, опозиција, избори, кандидати, ћутолози, народ који нестаје...

  • Objavljeno u Autori

Опростите што износим болне истине. Што никад нисам ћутао. Што не ћутим данас кад је вама свечано и весело. Волим да сам слободан човјек. Спаковаћу кофере још ове године

Прво су дошли по комунисте,
Ја сам ћутао;
Јер нисам био комуниста.
Затим су дошли по Јевреје,
Ја сам ћутао;
Јер нисам био Јевреј.
Затим су дошли по синдикалце ,
Ја сам ћутао;
Јер нисам био синдикалац.
Онда су дошли по мене,
Али више никог није било
Да се побуни.

Не, ове стихове није написао др Комљеновић, нова звијезда ју-тјуба, нити неко од његових колега из зворничке болнице. Написао их је њемачки пастор Мартин Нимелер 1946. године, у моменту кад су катастрофалне посљедице њемачке званичне политике јасне сваком појединцу који је био бар мали шраф у изградњи монструозног система. Сам Нимелер је у почетку и сам подржавао Хитлеров успон у нади да ће овај уништити комунизам, а стихови настају тек након што је прошао голготу нацистичких логора, укључујући и злогласни Дахау. Слично њему, и „побуњеници“ из зворничке болнице не само да су годинама ћутали, већ су (према ријечима др Комљеновића) активно учестовали у изградњи (анти)система и уздизању „локалног кнеза“, а оглашавају се тек крајем 2017. године, кад су угрожене њихове личне позиције:

„Питамо министра, питамо предсједника Додика, којег сви овдје, 99 посто смо гласали сваки пут, и подржавали, и ишли у прве редове....... Ја сам члан СНСД-а, члан сам, нажалост, зато што у животу нисам био у партији. Ушао унутра у СНСД прво због Милорада Дрљевића, друго због Лазара Продановића, мог првог учитеља хирургије. Срам га било, сад се ограђује.........“
Оштрим наступом према локалним и моћницима с највишег нивоа, зворнички „побуњеници“ освојили су симпатије управо оних грађана који годинама приговарају „неспособној опозицији“ и „интелектуалној елити која ћути“. Исти они који су ћутали кад кад су њихови пацијенти плаћали кутију клопидогрела 73 КМ (у Београду у малопродаји кошта око 500 динара или 9 КМ), кад је ФЗО РС услуге дијализним пацијентима плаћао 110 евра (у ФБиХ истовјетне услуге коштају 80 евра, а у Македонији 60 евра), кад су пацијенти били принуђени да сами купују хируршке конце и завојни материјал, кад су писане „црне књиге“, задуживана нерођена дјеца да би се исплатила неефикасна гломазна администрација,......... СНСД дисиденти су се наметнули као нова опозиција (анти)систему чији су коаутори.

Слично зворничким докторима и пастору Нимелеру, ћутао је и Милорад Додик (а ћутала је и опозиција) кад су Тужилаштво БиХ и Суд БиХ годинама селективно процесуирали Србе и пресуђивали готово искључиво Србима, креирајући „истину“ по мјери Башчаршије. Кад су „дошли по њега“ (предмети Бобар банка, Павловић банка, вила на Дедињу), више није ћутао но се играо референдума, злоупотребио народ Републике Српске као властити штит и истрговао себи имунитет од кривичног гоњења. Овај пут не улазимо у аргументе за и против Додикове кривичне одговорности, као што не омаловажавамо стручност и професионалност „побуњеника“ из Зворника. Напротив, сваки отпор провођењу силе је симпатичан сваком честитом појединцу.

И цијела та сага око зворничке болнице завршава се (наравно) баш у кабинету Милорада Додика, који овај пут преузима улогу министра здравља, чиме се по ко зна који пут обесмишљава постојање институција Републике Српске. Раније је већ преузео функције премијера, предсједника НСРС, директора РТРС, главног и специјалног тужиоца Републике Српске, предсједника Уставног суда Републике Српске, директора Хеликоптерског сервиса Републике Српске, а након што је преузео поново Суд и Тужилаштво БиХ можемо констатовати да је „прешао игрицу“ и да је зрео за пензију.

Да је Додик зрео за пензију сматрају и многи у СНСД-у, посебно они који себе виде на мјесту Додика, несвјесни да странка у данашњем облику и капацитету не може надживјети Додика, да ће се поцијепати као СФРЈ након смрти Броза или ДС након губитка власти у Србији. Данас их на окупу држе лични интереси и страх од санкција. Ипак, пензионисање Додика усудио се да предложи дугогодишњи генсек СНСД-а, један од најбитнијих креатора страначке инфраструктуре и идеолога, али је чињеница да је и Васић ћутао све док га Додик није „помео гвозденом метлом“ након Васићевог јавног обрачуна с покојним Копањом. Не само да је ћутао, него је и веома битан архитекта у изградњи антисистема у којем је странка циљ, а не средство, те се све подређује расту странке, а не просперитету и напретку друштва у цјелини.

Та партократија дисквалификује сваког ко није „унутра“, без обзира на људске и стручне квалитете. Посљедица је огромна стопа незапослености, која се ријешава отварањем граница за одлазак, чиме Српска губи најобразованији и најпродуктивнији дио становништва. Већ данас је проблем наћи квалитетне мајсторе зидаре, водоинсталатере, керамичаре, медицинске техничаре с огромним искуством замјењујемо ad hoc преквалификованим обућарима, шумарима, фризерима. Истовремено министар Богданић поручује незапосленим докторима: „Ова држава вам је дала диплому. Отворена су вам врата Европске уније.“. Влада ће одлазак младих рационализовати и чињеницом да се слично дешава у земљама региона и да се исто дешавало и у вријеме Броза, мада је Броз извозио неписмене и неквалификовану радну снагу, а на факултетима широм СФРЈ су стварани доктори и инжењери који су убацивани у здравствени и привредни систем наше земље. Чак се и самом предсједнику Додику уочи Божића 2017. године омакла реченица:
„Нама талентовани људи оду зато што су неталентовани преузели и ушли у многе сфере."

Ако је вјеровати Додику, лако ћемо НЕГАТИВНУ СЕЛЕКЦИЈУ и ПАРТОКРАТИЈУ идентификовати као главне узроке тешке ситуације која се не жели признати. А ако игноришемо постојање болести, не поставимо исправно дијагнозу, о терапији не можемо ни размишљати. Обесхрабрује чињеница да се ради о континуитету, да је антиситем успостављен дубоко у прошлом вијеку, када су чланство у партији и рад за партију постали предуслов за лични успјех. Исто је настављено и под свим другим властима од 1991. године до данас, само што се појединци селе за бенефицијама и позицијама из партије у партију као влашићке овце за зеленом травом. Зато људе изњедрене из комунистичког шињела, а који су били СДС чиновници, тајкуни и директорчићи, који су за СДС бандитске структуре током рата шверцовале оружје, нафту и цигарете с непријатељском страном, данас можемо видјети непосредно уз структуре власти. Не заборавимо да је Додик „испливао“ на причама о лоповским партијским фирмама „Центрекс“ и „Селект импекс“, али да никад нико није ни процесуиран након што је преузео власт у другој половини деведесетих. Напротив, већина министара прве Додикове Владе били су махом некадашњи СДС функционери. Безброј пута смо чули од Додика како је Драган Калинић „покрао новац дониран за породилиште“, а данас је Калинић Додиков савјетник. Чини се да иза сцене конце вуку остаци некадашњих безбједносних служби („распала се Служба, не и наша дружба“), које су увезане са сличним структурама у Сарајеву, још више у Србији, Хрватској и Црној Гори. То је један од разлога зашто је Додик неприкосновени владар у Српској који би политички могао наживјети и Мугабеа. Та супериорност даје му такав осјећај моћи да може да се понаша као власник Републике Српске, да јавне ресурсе и институције бахато користи као личну имовину, да за говорницом НСРС примитивно вријеђа припаднике ромске заједнице, чланове породица политичкоих опонената или дисквалификује људе на основу физичког изгледа, претварајући Народну скупштину у циркус, уз свесрдно саучесништво опозиције и истовремено ћутање посланика његове партије.

Изборни закон онемогућава Додика да се и након октобра 2018. године задржи на позицији Предсједника Републике Српске, али му не смета да задржи апсолутну моћ, што у преводу значи да се ништа значајније неће промијенити ни након избора на јесен ове године.
Кандидатуром за члана Предсједништва БиХ Додик би могао већ данас прославити сигурну побједу, но он је још увијек под санкцијама САД, а нису искључене ни санкције од стране ЕУ. Тешко је замисливо да би се Генералној скупштини УН један члан Предсједништва обраћао видео линком са свог имања у Бакинцима. Свакако да ће на све начине покушати у блиској будућности да се ослободи санкција из Вашингтона, али му на руку не иде најава да ће нови амерички амбасадор у БиХ бити амбасадор који је у Македонији проруског Груевског замијенио прозападним Заевом. Готово свугдје у региону успјели су отклонити руски утицај, па је тешко вјеровати да ће толерисати Додиково кокетирање с Москвом. Међутим, Додик је у више наврата правио радикалне политичке заокрете и не би нас изненадило ако би се одрекао Москве како би спасио властиту кожу и поново се вратио у улогу „дашак вјетра на Балкану“.
Но чини се да су Американци и Британци, након што су изгубили вјеру у потенцијал Савеза за промјене, већ изабрали Игора Радојичића као Додиковог насљедника. Радојичић је такође дуго времена ћутао, чак није ни браду бријао, тек понеким твитом („Рајко је у праву.“) наговјештавао назадовољство, али на крају ипак остао дио Додикове „посаде“. Радојичић би био идеалан кандидат СНСД-а за Предсједника Српске, али су му црногорска национална припадност и Додиков страх од губитка контроле над њим препрека на том путу. Радојичић се окружио млађом екипом, па и учинио неке кораке за рјешавање проблема који се вуку из ранијег периода, али ипак је град и даље талац партократије и финансирање чиновника је и даље приоритет у односу на инфраструктурне пројекте и пројекте запошљавања и развоја привреде. Занимљиво је да Радојичићу „у једра дува“ новинар блогер Васковић, који је близак Американцима, што појачава вјероватноћу да је Радојичић њихов избор за Додиковог наслиједника. Добро обавјештени кругови тврде да Радојичић и Васковић комуницирају преко једног бањалучког доктора специјалисте, те да се између Радојичића и Додика води „тихи рат“, на шта указују смјена ректора Матаруге и кривична пријава против Ненада Лубурића, али и неки Васковићеви текстови који компромитују Додику најближе људе, те процесуирање „земљишне мафије“.

Ипак, Додик Американцима и даље може бити драгоцјен, како због високог уцјењивачког капацитета, још више јер с партнерима из ФБИХ (Силајџић, Лагумџија, Церић, Изетбеговић млађи) годинама одржава перманентну кризу коју је лако претворити у пожар на европском тлу. Но питање је да ли би Руси опростили Додику, тако да није у нимало лагодној позицији. Осим тога, Додик се вјероватно не би осјећао пријатно и сигурно у Сарајеву и већа је вјероватноћа да ће за члана Предсједништва БиХ из Републике Српске кандидовати Небојшу Радмановића, а себе лоцирати на позицији премијера у Бањој Луци. Његов лични избор за Предсједника Српске је сигурно Жељка Цвијановић, јер је сигуран да се она неће отргнути његовој контроли. Чак и ако би Цвијановићева изгубила у предсједничкој трци, што није нереално, Додик рачуна на готово 50% посланичких мјеста у НСРС за СНСД, сигурну подршку СП и УС, те да би нови Предсједник био принуђен да га именује за мандатара (као некад Чавић). Уз то Додик рачуна и на подршку Никшића и Радончића (неће бити гадљив ни на СДА подршку), те већ данас можемо наслутити да би СДП могао истурити Драшка Аћимовића као кандидата за члана Предсједништва БиХ из Републике Српске, чиме би Додик Савезу за промјене покушао отети гласове Бошњака, али и Срба који поштују Аћимовићево политичко дјеловање.

С друге стране, Додику би рачуне могао помрсити ДНС, уколико би изашли са својим кандидатима за предсједничке функције. Ипак је вјероватније да ДНС и овај пут „утврђује пазар“, јер су дубоко испреплетене бизнис везе ове двије странке из претходног периода. Чини се да је Недјељко Чубриловић јак гарант опстанка те коалиције, да би се ДНС при таквом сценарију поцијепао, те се покушаји Драгана Чавића да ДНС превуче на страну странака Савеза за промјене тек лажна нада за оне који прижељкују промјене, а јасно је да би у том случају суштинске промјене биле готово немогуће.

Додик је на разне начине већ „торпедирао“ странке опозиције, посебно у Бањој Луци, те већ данас са високом сигурношћу можемо прогнозирати побједника октобарских избора. Зато с правом постављамо питање:

КО ОНДА МОЖЕ ДОДИКУ ПОМРСИТИ РАЧУНЕ И УЗЕТИ МУ СИГУРНУ ПОБЈЕДУ ИЗ РУКУ?

Кључ рјешења ове загонетке је у рукама руководства СДС-а, првенствено Вукоте Говедарице.

Говедарица је након преузимања странке, непосредно након дебакла на локалним изборима, изјавио да су он и колеге из врха странке схватили поруку гласача. А онда је наставио да „гради кућу на трулим темељима“, да „ходи стазама које су Босића одвеле у амбис“, и показао да ништа нису схватили. Најважнији разлог тешког пораза Савеза за промјене јесте ПАРТОКРАТИЈА. Неспоран је и утицај референдумске шараде и изостанка ефикасног обрачуна с криминалом и корупцијом, али СзП није искористио шансу добијену 2012. године. Да јесте, Додик би већ 2014. године био прошлост. Умјесто постављања битно другачијих политичких стандарда и наметања новог оквира јавног дјеловања, умјесто избацивања властитих бандита из странке, радили су се трули компромиси, тражила су се радна мјеста за заслужне партијске другове на државним јаслама, по три чистачице на једну метлу, по осам шофера на једно возило хитне помоћи. Послови се давали јарански. Све оно што ради власт на републичком нивоу, само с неком мјером. Сви трули компромиси с властитим локалним кнезовима, коалиционим партнерима из ФБиХ, као и коалиционим партнерима унутар самог СзП стигли су на наплату. А кад ти екипа оде у нижи ранг такмичења, онда нову шансу да постанеш првак нећеш добити 2018. године, јер се прво мораш грчевито борити да се до тада вратиш у Премијер лигу, а тек 2020. можеш добити нову шансу, и то тек ако посложиш екипу и радиш пуном паром четири године. Створиш машинерију. А не чекаш да се противничка екипа распадне. Не иде се нехаризмом на харизму, дезорганизацијом на организацију. Неће Додика побједити Говедарица тако што ће запјевати под шатором, као што га није побиједио ни Тадић кад је покушао бити Додик.

Скупштине народа су добра идеја, али су претворене у страначке митинге умјесто да се микрофон да искључиво грађанима да кажу какве промјене желе, због чега им је посебно тешко. Већ данас су заборављене умјесто да су опозиционе партије након афере „два папка“ напустиле Скупштину која нема легитимитет и наставиле дјеловање управо кроз форуме грађана, те тражиле измјену изборног закона и вандредне изборе. Умјесто да заслуже гласове бирача на основу властитих квалитета, очекују гласове против власти. Умјесто суштинским проблемима, данима се баве хеликоптером и фолк интерпретаторком. Власт на нивоу БиХ су морали демонстративно напустити још крајем 2017. године (усвајање акциза била је идеална прилика) и оставити Савјет министара у техничком мандату до избора, те појачати националну реторику, како би вратили дио гласача које им је преузео Додик. Није јасно ни зашто до данас нису јавности обзнанили кандидате за позиције Предсједника Републике Српске и члана Предсједништва БиХ, али и премијерску и министарске позиције. Народу би била јаснија слика ако би му се унапријед предочило нпр.:

„Премијер ће бити Милан Миличевић, из разлога што је образован, културан у јавној комуникацији, учесник одбрамбено-отаџбинског рата, показао је добре резултате у руковођењу локалном заједницом, при чему је у матичној општини поразио премијерку Српске и министра здрваља, у моменту дебакла властите парије у већини других општина, итд. Замолићемо Небојшу Катића, једног од наших најпризнатијих економиста, да буде први савјетник Премијера, те ћемо му понудити високу плату са тенденцијом раста у зависности од раста наше привреде. Министар финансија ће бити Славиша Раковић, из разлога што има дугогодишње искуство у привреди и финансијама, а редовно прави квалитетне стручне анализе и аргументовано указује на промашаје Министарства финансија и погубну политику актуелне Владе. Министар МУП-а ће бити Драган Мектић, итд. Директоре јавних институција и фондова бираћемо јавним конкурсима, с циљем да изаберемо најбоље, а не најподобније. Наши дужносници у јавним институцијама ће се одрећи 'бијелог хљеба', а сви они са државним (ентитетским) нето платама преко 2400 КМ ће се одрећи дијела изнад тог износа све док просјечна плата у привреди не достигне трећину тог износа“.

Избори се добијају првенствено добром организацијом и радом на терену, а опозиционе партије у највећем граду Српске у организацијски готово и не постоје, без обзира на измјене у градским одборима, јер се ти нови, некомпромитовани људи, готово нису представили јавности нити им је понуђен адекватан медијски простор. Неспорно је да је Говедарица на виши ниво подигао комуникацију с „базом“, али све ипак више лични на шминкање леша (баш као и Владине мјере) него на припрему за коначни обрачун у октобру, који се блеферски најављује.

Ако су схватили поруку, онда им треба бити јасно да је кључ за преокрет Бања Лука, гдје СДС нема јаког појединца. Жељка Цвијановић као највјероватнији кандидат власти за позицију Предсједника Српске чини им се као слаб противник, али занемарују јаку организацију коју има странка која је кандидује. С друге стране, амбицију да стану „на црту“ Цвијановићевој имају Говедарица, Мићић, Мектић, Босић и Иванић.

Говедарица је млад, пристојан, некомпромитован, изузетан оратор, с великим искуством у парламентарном животу Српске, али образовно дефицијентан. Ипак, након бравара и партијски дошколованог месара, машински техничар са завршеним ДИФ-ом се чини као напредак. Ако још увијек није кориговао граматичке грешке у јавном наступу, исте се могу приписати и Додику и још многим полуписменим поједницима из најзначајнијих институција Српске. Ипак, Говедарица не може побиједити ни Цвијановићеву.

Мићић је локални феудалац, такође образовно и граматички инфериоран за једну тако битну позицију, али је његова предност што се просјечни бирач лакше може идентификовати с њим („народни човјек“). Вјероватно може више од Говедарице, али не и побиједити СНСД кандидата.

Мектић је веома симпатичан као човјек у чијим наступима се препознаје искреност, срчаност, добра намјера, али он свакако није профил личности за позицију Предсједника РС, иако је послије Додика и Илије Граховца најближи просјечном гласачу и статусу турбо-фолк звијезде.

Младен Босић је образовно супериоран и писменији од претходне тројице, културан, показао је врлину и тиме што је поднио личну жртву и прихватио одговорност након изборног пораза, али његова анергичност и нехаризматичност чине га мање конкурентним од поменутих. Одсуство храбрости да стане на црту Додику у претходним циклусима дисквалификује га.

Највише шанси да побиједи у трци за Предсједника Српске има Младен Иванић, али тек он није ничим заслужио да му се укаже та част, иако можемо рећи да коректно обавља дужност члана Предсједништва БиХ, без обзира што је искусан, лукав политичар, образован, писмен. Још 80-их је био у Предсједништву БиХ, па је јасно да је и он зрео за пензију. И њему још само титула „Предсједник Српске“ недостаје да „пређе игрицу“ и чини се да нема мјеру кад су у питању амбиције. Друго, Иванићеви здравствени проблеми би и њему требали бити сигнал да треба да се повуче. Ваљда они који га планирају кандидовати нису замислили да кампању води видео-линком из јединице за мождани удар?! Осим тога, Иванић је, након Додика, најодговорнији за тренутно стање. Управо је он у Вашингтону договорио рушење Владае Пере Букејловића и друго „инсталирање“ Додика, био дио те Додикове већине, био други кандидат из редова опозиције на предсједничким изборима и изравно помогао СНСД кандидату, прије тога није процесуирао лоповлуке претходних власти, омогућио провођење накарадне приватизације, подвалио народу „експерте“ са суботичким дипломама итд. Био је највећа нада народа, а онда постао највеће разочарење. Његова странка постала је расадник „прелетача“ који су сви редом данас у странкама које чине власт. Иако можемо констатовати да и министар Црнадак коректно обавља своју дужност, чињеница је да га је Иванић одабрао по истом критеријуму као Додик Жељку Цвијановић, а то свакако није компетентност. Заједнички кандидати из редова СДС-а редовно су добијали знатно мање гласова него заједнички кандидати из редова ПДП-а, што значи да су ПДП гласачи често бирали и кандидате супротне стране.

У ситуацији кад је опозиција деорганизована, кад не постоји јака огранизација на терену, кад сваки дан Српску напусти аутобус оних који би бар гласали ПРОТИВ партија на власти (ако не ЗА странке опозиције), кад бројни поједници „прелијећу“ на контра страну, једина шанса да се направи преокрет јесте радикални заокрет, што подразумијева да се за Предсједника Српске предложи НЕСТРАНАЧКА ЛИЧНОСТ из Бања Луке, најави Влада у којој ће 50% позиција заузети нестраначке личности, изађе с именима будућих министара, а да се кандидат за члана Предсједништва номинује из редова СДС-а (Шаровић би био најозбиљнији кандидат).
Да је Бања Лука кључ преокрета, потврђује и „дизање СДС-а из пепела“ након што су на политичку сцену избацили Драгана Чавића крајем деведесетих, који је била кључна личност за промјену власти почетком овог миленијума. СДС данас у Крајини нема тако јаког појединца, а Чавић је такође политички потрошен, што опет сугерише да би избор требао пасти на нестраначког кандидата. Становништво у Крајини је већином лијеве оријентације, СДС-у замјерају пљачку и губитак крајишких општина крајем рата (никад им се нико у име странке није извинио), па без обзира што данас Крајишник, Калинић, Ковач и многи други протагонисти тих времена „играју за другу страну“, они су СДС прецртали за сва времена, што битно умањује шансе СДС кандидату. Осим тога, становништву су се уопште огадиле политичке партије.

Стога је, ако је интерес народа изнад интереса странака, Вукота Говедарица још јуче требао најпонизније (у име народа) умолити професора ЂОРЂА ВУКОВИЋА да буде кандидат грађана Српске за Предсједника Републике Српске, кога ће формално номиновати СзП. С обзиром да тако нешто изискује велику личну жртву, чак би му требали и платити тај ангажман.
Професор Вуковић је један од ријетких интелектуалаца који свих ових година није ћутао, што га управо препоручује. Релативно је млад, универзитетски је професор, пристојан је (иако веома оштар критичар), писмен, некомпромитован. Истовремено је и родољуб и толерантан према егзистенцији других и другачијих. Чак и у баскету, а и по броју ципела може парирати Додику. Што је најважније, као Предсједник Српске обезбједио би јединство грађана који су сада дубоко подијељени на половину оних који подржавају Додика (зато што се сличан сличном радује или из личних интереса) и на другу половину оних који не воле (или чак мрзе) Додика. Долазак таквог политичког профила на чело Српске значило би и почетак краја партократије и почетак „оздрављења“ друштва. Онај ко би га кандидовао наметнуо би нови политички оквир којем би се морала прилагођавати и супротна страна. У судару са Жељком Цвијановић или Небојшом Радмановићем, Вуковић би однио гласове свих гласача Савеза за промјене, готово свих неопредјељених, извео би на биралишта чак и апстиненте, а могао би рачунати и на гласове многих бирача ДНС-а, СП-а, УС, па и једног дијела СНСД бирача. Нема сумње да је Вуковић кадар поразити чак и самог Додика.

Сад је ствар руководства СДС-а да покаже да ли је спремно на такав искорак, да ли су отргнути од авети прошлости, да ли је опште добро изнад неостваривих личних амбиција, да ли ће пристати на уцјене од стране неког другог из редова опозиције или ће потврдити ону Басарину да наш проблем и није мањак националног јединства колико вишак егоманије и личних интереса.

Питање је да ли би, и поред указане части, сам Вуковић био спреман да пристане на улазак у „политичко блато“. Професор је пристао да се укључи у рад организације „Мисли добро“, која је настала удруживањем новинара, привредника, слободних интелектуалаца, али и нижерангираних чланова странака оба политичка блока, махом твитераша, с циљем да се формира један утицајни клуб, који већ констатује да је много тога лошег у друштву, да постоји потреба за јавним дјеловањем како би се понудила рјешења и правио јавни притисак на носиоце битних функција. У другим неформалним интелектуалним круговима управо доминира мишљење да се алтернатива постојећем стању има тражити у синергији „слободне интелигенције“ и „поштених привредника“, али се чини да немамо времена, а да за сада ни ова ни друге организације нису отвориле широке јавне расправе о најбитнијим егзистенсијалним проблемима који угрожавају опстанак овог народа на овим просторима. Резултат мора бити нови оквир за понашање ове и сваке наредне власти, заустављање одласка младих и рађање дјеце, за шта треба направити нову прерасподјелу средстава којима располажемо. Озбиљна држава би у оваквим околностима прогласила вандредно стање.

Прилично зачуђује ћутање Цркве, која је кроз вјекове одиграла најбитнију улогу у очувању народа на овим просторима. Академике и сенаторе из Српске не бисмо узнемиравали (они ћутање не би прекинули ни 1946.), кад већ сами не осјећају потребу да се огласе у моменту кад патријарх сугерише да нам ништа неће вриједити држава ако као народ нестајемо, кад први човјек САНУ указује на наша беспућа, кад се чак и један Рајко Дукић, и сам локални кнез, појављује као „глас разума“, па и госпођа Цвијановић први пут проговара о проблему одласка људи.

Додик је само симбол свега овог што је наопако и труло, те је стављање истог у нови оквир који му ограничава моћ као појединцу много битнији циљ од његове детронизације. Смјена Курте Муртом нам ништа не значи, ако не настану радикалне, суштинске промјене у опхођењу према грађанима. Ако постоје јака опозиција, независно судство и притисак јавности, ако смо у стању ограничити бахатост власти, подредити је интересима грађана, мање ће нам бити битно да ли је горе Курта или Мурта. Али ће нам бити битно да на врху компетентни и бољи имају предност у односу на послушне. А то је тек почетак једног мукотрпног процеса. Јер је власт слика у огледалу народа који је бира и који јој допушта. Хорде јефтиних појединаца који не могу да одоле искушењу, руље себичних који немају осјећај за потребе других, слика чопора оних који се одушевљавају предизборним шаторским средњовјековним забавама. Директора којем је битно да га инсталирају на чело болнице, па макар остао једини упосленик и био само себи директор.

Уочи Дана Републике 2018. године чињенице су (угрубо) овакве:
• у Српској се дневно рађа 25 дјеце, а умре 40 особа;
• учестало гледамо редове младих испред Конзулата Словеније у Бањој Луци, испраћај радника у
Словачку са аутобуске станице, док се на термин за визу у Амбасади Њемачке чека до годину
дана; одлазе најобразованији и најпродуктивнији, остају стари, необразовани и политички
поданици;
• дуг по глави становника у Српској већи је за 50% у односу на исти у ФБиХ;
• још немамо статистичке податке да ли је Српску напустило више Срба у задњих пет година или несрба током рата;
• неефикасни политичари имају примања легално и до 10000 КМ (плус „бијели хљеб“ и једнодневна пензионисања), а ефеикасни радници чији се производи извозе примају 400 КМ мјесечно, итд.
На нивоу обичног малог човјека то отприлике овако изгледа:
• на Бадњи Дан моја школска колегица је с прозора у насељу Обилићево фотографисала гужву пред јавном кухињом; на другој страни запазих оне који „Фереро Роше“ користе за пијукање;
• мој први комшија дошао је накратко с крузера, да проведе Божић са својим малим близанцима (који одрастају без њега) и да обиђе своју стару мајку (која често има крвни притисак 200/130, па моја мајка пробдије цијелу ноћ уз њу, јер је син далеко). Комшија је са двадесет отишао у рат, потом завршио ПМФ, путовао свако јутро у пет сати аутобусом до четрдесет километара удаљене Лишње, па онда још три километра пјешке, да би држао наставу за три-четири ђака. У нади да ће задржати посао завршио је и приватни Учитељски факултет, али неко с „јачим леђима“ и партијском књижицом био је приоритет. Но питање да ли је и тај опстао до данас, јер ђака нема и сеоске школе се затварају. Наша млађа комшиница, врата до њега, стоматолошки техничар, отишла је у Шведску, и шаље папире супругу, како би и он напустио ове просторе;
• шесторо нас је праунучади прадједа Петра. Од нас шест једини сам који данас живи у Републици Српској, а и сам сам у ниском старту да с породицом трајно напустим ове просторе, за које су крв пролијевали моји прадједови, дједови и отац.

Опростите, али кад све сагледамо, није нам до славља, ваших ватрогасних и ловачких парада, до шепурења оних којима је рат био бизнис. Изигравања државе. Лажи, превара и обмана. Овај амбијент не може изњедрити ни врхунске умјетнике ни спортисте. Нама је данас недостижан и осамдесетих трећеразредни Ђино Банана. Овај амбијент тјера човјека одавде.

Опростите што износим болне истине. Што никад нисам ћутао. Што не ћутим данас кад је вама свечано и весело. Волим да сам слободан човјек. Спаковаћу кофере још ове године.

Više...

Šarović: Vlast u Srpskoj mi ne oprašta uspjehe

Prava je šteta što naš predsednik ne vidi stvarnost oko sebe i ima stalnu potrebu da druge proziva, omalovažava i etiketira, pravi izborne kalkulacije u nevreme, a čemer, pustoš i beznađe u Republici Srpskoj ne primećuje i ne dotiče ga se previše.

To je odgovor ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirka Šarovića na optužbe predsednika RS Milorada Dodika koji ga je u nedavnom intervjuu za „EuroBlic“ nazvao „najboljim srpskim muslimanom u BiH“ koji na izborima računa na bošnjačke glasove.

-Da ne bih ostao bez odgovora i da ne pomisli da samo on ima pravo na ovakav jezik komunikacije sa neistomišljenicima koje usput poziva, zamislite, na „međusobnu solidarnost“ - podsećam ga da se nije gadio, kako on kaže muslimaskim glasovima pre 20 godina kada ih je kupovao da bi postao predsednik Vlade RS jer je „morao“ sačuvati legitimitet volje srpskih glasača sa dva svoja poslanika. Naravno, verovatno se seća nekih svojih poseta Sarajevu 1999. i 2000. kada mu takođe nije smetalo da traži muslimansku podršku da se održi na vlasti. Usput da kažem, zaokupljen sam poslom i nemam toliko slobodnog vremena kao naš predsednik da se bavim izbornim kalkulacijama, preračunavanjima i deljenjem na ove i one skoro deset meseci pred izbore – kaže Šarović.

Hoćete li biti kandidat Saveza za promene za člana Predsedništva BiH?

Kao što je javnosti poznato, Srpska demokratska stranka ima najmanje pet odličnih kandidata za dve čelne funkcije - člana Predsedništva BiH i predsednika Srpske. Ko će biti kandidat, ko ima najbolje šanse, odlučićemo verovatno nešto kasnije, ne sada jer je suviše rano. Ako bih se ja pitao, a ne odlučujem o tome, najbolje vreme za isticanje kandidata bilo bi pola godine pred izbore.

Na opštim izborima 2000. pobedili ste Milorada Dodika u trci za predsednika RS. Može li to imati ikakvog uticaja na izbore 2018. godine?

Ne može, jer je to različito vreme. Nije bar za sada poznato da li će i jedan od nas biti kandidat za neku od izbornih pozicija. Tada sam skoro pa oduvao na izborima sadašnjeg predsednika RS. Imao sam duplo više glasova i razlika je bila ogromnih 160.000 glasova. Realno, današnji odnos snaga je drugačiji, drugačija je atmosfera i mnogo toga drugog što utiče na to da se ne mogu povlačiti jasne paralele između ovih izbornih ciklusa.

Da li to što vaš rad hvale u Sarajevu može da vam bude na političku korist ili na štetu u Republici Srpskoj?

Kada sam pre dve godine omogućio farmerima iz RS i FBiH da nakon mnogo godina čekanja izvoze mleko u Evropsku uniju, u Vladi RS bio je pravi muk. Iz drugog dela BiH glasno su pozdravili ovaj istorijski uspeh i ja im ne mogu zabraniti pozitivan komentar. Slično je bilo i pre godinu dana kada sam svojim ličnim zalaganjem otklonio uvedenu zabranu izvoza voća i povrća u Rusku Federaciju, iako je najveći broj izvoznika u ovu zemlju iz RS. Šutnja se čula i kada sam letos otklonio barijere za izvoz voća i povrća u susednu Hrvatsku pa i nedavno kada smo ispunili uslove za izvoz pilećeg mesa u EU. Aktuelna vlast u Republici Srpskoj ne oprašta mi uspeh i želi da stvori utisak da ono što radim koristi drugom, ali ne i Srpskoj, što je notorna laž jer najveće benefite upravo koriste privrednici RS. Tako je i kod izvoza mesa, brašna i šećera u Tursku, iako je opšte poznato da je glavni izvoznik glukoznog šećera iz našeg Draksenića, a više od 70 odsto žive stoke za izvoz u Tursku otkupljuje se upravo iz RS.

Kako ocenjujete opozicioni rad Saveza za promene u RS? Da li se vidi strategija ili su sujete lidera jače od svega?

Vrlo je važno da je opozicija zajedno, da nije razjedinjena i da ima iste ciljeve za sledeće izbore. Konkurencije među opozicionim redovima biće uvek, to je i razumljivo, ali ne mislim da će to, ili kako kažete, nečija sujeta otupiti opozicionu oštricu. Mirna mlaka opozicija je ono stanje koje priželjkuje aktuelna vlast jer je u takvoj atmosferi u prednosti, ima medije, posebno javni servis koji na žalost nije opravdao ulogu koju mu je društvo dalo, a državne resurse raubuje u stranačke svrhe. Ova vlast se po meni ne može zameniti boljom bez „buđenja spavača“, onih skoro polovinu građana RS koji po tradiciji ne izlaze na izbore, bez motiva su, ne veruju u promene, a priželjkuju ih. To je ta, po meni ključna tačka i strategija oko ove ciljne grupe koja bi morala biti osmišljena u Savezu za promene.

Da li SDS potezima i vođstvom opravdava činjenicu da je najveća opoziciona partija u RS?

Opoziciona i najveća u RS svakako jeste, ali potezima i vođstvom ne treba da opravda tu činjenicu i tim statusom bude zadovoljna, već da svojom politikom i potezima sebe kvalifikuje za stranku koja je sposobna da preuzme odgovornost da vodi Republiku. Taj veliki prasak će se morati neminovno uskoro desiti, verujem sa nama ako budemo znali da vodimo i uverimo građane da će im sa nama biti bolje. Ako ne budemo dovoljno uverljivi mi, uveriće ih neko drugi.

U okviru političkog delovanja u Savetu ministara BiH više pažnje pridajete ekonomskim i socijalnim temama u odnosu na populističku politiku. Da li to glasači primete?

Sav moj angažman u Savetu ministara i u prvom i u ovom poslednjem mandatu prošao je u mom upornom nastojanju da ekonomiju, razvoj i reforme i integracije stavim u prvi plan. To je budućnost sve ostalo su obmane i prevare koje će nam doći glave. Populistička politika koja nema nikakvih rezultata sem ogromne količine galame, laži i kritike drugih „poješće“ sve naše nade da bolje živimo, a naša deca po meni imaju pravo na budućnost, ne na nove četiri izgubljene godine. Koji će koncept pobediti videćemo, ali ostaću uporan u nastojanju da radim korisne stvari da uprazno ne kritikujem već da umesto toga nudim rešenja i svoje rezultate rada. Ukratko ostaću normalan jer smatram da je to danas najveća vrlina i uspeh koji jedan čovek pojedinac u ovakvom društvu može dostići.

Prema vašem mišljenju, da li kadrovi SDS i SzP treba da podnesu ostavku u Savetu ministara budući da ste izgubili parlamentarnu većinu i nakon što ste na primeru akciza preglasani od partnera?

Niko neće podneti ostavku i ovaj saziv Saveta ministara ostaće u ovom sastavu do kraja svog mandata. Savet ministara ne formira se po konceptu čvrstih koalicija već kao partnerstvo političkih stranaka iz dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Ministre Saveza za promene narednog dana po podnošenju ostavki po automatizmu zamenili bi zamenici ministara u ovom sazivu Saveta ministara, a to su, kao što znate, tri HDZ - ova zamenika. Možda to upravo neko i želi, ali to zadovoljstvo nećemo im priuštiti.

Želim da budem najuspešniji ministar

Kada završite mandat u Savetu ministara BiH čime ćete moći da se pohvalite?

Moja ambicija je da po rezultatima budem najuspešniji ministar. Tačno znam šta treba da radim i uporan sam da dođem do rešenja. Bez obzira na moje oponente koji žarko žele da ja ne uspem u bilo čemu što radim, razočaraću ih. U potpunosti ću ispuniti sve uslove i razviti institucionalni okvir za još veći izvoz hrane, voća i povrća u Rusiju. Moj ugled u Kini iskoristiću za još vidljivije prisustvo kineskih investicija u zemlji. U Evropsku uniju krenuće naša piletina, a sa Turskom ću ispregovarati aranžmane koji će omogućiti za dve godine obim razmene od milijardu dolara. Ovu 2018. godinu i kraj mandata želim i da obeležim i sa prijemom Bosne i Hercegovine u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Nismo poštari Vlade RS

Da li vas, kao ministra, u radu sapliće Vlada RS, ili vi njih - kako tvrde na Trgu Republike Srpske?

Ne sapliće me, pre bih rekao da me ne prati ili možda i ne želi da me prati u nekim korisnim stvarima i pitanjima u kojima bi, po meni, trebali biti partneri. U najvećoj mogućoj meri poštujem i uvažavam mišljenje Vlade RS, ali mi nismo, kako bi oni želeli da nas vide, puki poštari i prenosioci poruka u Savetu ministara BiH.

Blic

Više...

Crnadak građanima RS poželio da u Novoj godini dobiju novu vlast

Igor Crnadak, ministar vanjskih poslova BiH na svojoj Facebook stranici objavio ovaj tekst portala ISTINITO i uz njega čestitao Novu godinu građanima BiH.

Za građane Republike Srpske Crnadak je imao i jednu posebnu želju:

- Za narod Republike Srpske posebna želja, da u oktobru dobije najljepši poklon, da se oslobodi tereta i nesreće koju nosi na svojim leđima od 2006. godine, naveo je Crnadak u novogodišnjoj čestitki.

Portal Istinito je objavio da je  na svoj novogodišnji nastup u klubu "Drama Arena" u Banjaluci Svetlana Ceca Ražnatović doputovala helikopterom Vlade Republike Srpske.

Budući da je Helikopterski servis pod direktnom ingerencijom Palate Republike, jasno je da je nalog za njegovu upotrebu mogao da da samo Milorad Dodik.

Istinito

Više...
Priključi se za RSS feed