Komemoracijom u Banskom dvoru Banjalučani su se oprostili od Marijana Beneša, legendarnog banjalučkog i jugoslovenskog boksera.
Na vrlo emotivnom oproštaju od jednog od najvećih jugoslovenskih sportista na njegov zahtjev puštena je himna „Hej Slaveni“, koja je odsvirana 40. put u njegovu čast.
Brojni banjalučani i osobe iz javnog života oprostili su se od legende koji je 17.marta 1979. proslavio Banjaluku i upravo u banjalučkom Boriku nokautom protiv Žilbera Koena stigao to titule šampiona Evrope.
“Ovako je bilo samo kada je Tito umro. Tužan sam, otišao je jedan od najvećih sportista svih vremena ovog grada“, rekao je zlatni banjalučki olimpijac, Anto Josipović.
Od Marijana Beneša u ime Grada Banjaluka opsrostio se gradonačelnik Igor Radojičić koji je rekao da smo se okupili da uputimo posljednji aplauz šampionu.
“Marijan se preselio među zvijezde, tamo gdje je svojim uspjesima odavno. Banjaluka je ponosna što je među svojim sugrađanima imala ovakvog čovjeka. Iako je rođen u Beogradu, mi smo ga smatrali našim, jer tu je proveo preko 50 godina. Svirao je nekoliko instrumenata, pisao pjesme, živio je punim plućima i bio banjalučka faca. Njegov antologijski meč 17. Marta 1979. Nikad nećemo zaboraviti, tu energiju i borbu. Legende se nikad ne zaborave, samo se presele među zvijezde“, poručio je Radojičić.
Foto: MONDO/Vedran Ševčuk
U svojoj amaterskoj karijeri Beneš je imao 299 mečeva, od kojih je 272 završio pobjedom, 16 je izgubio, a 11 je završeno bez pobjednika.
Banjalučki novinar i publicista Tomo Marić pred oproštaj od Marijana Beneša ispričao je anegdotu koja na najbolji način opisuje veličinu banjalučkog boksera.
“Kada sam jednom prilikom sreo čuvenog portugalskog fudbalera Euzebija i pitao šta zna o Jugoslaviji rekao mi je da zna za Tita, Dragana Džajića, a onda je počeo gestikulirati kao bokser i rekao ‘BANAS BANAS’, a ja sam ga ispravio: ‘BENEŠ, BENEŠ'“, ispričao je Marić.
Jedan od njegovih najboljih prijatelja, banjalučki dizač tegova Mile Šestić poručio je da Marijan ide na put bez povratka, ali da i dalje ostaje tu, u srcima i ispričao je događaj sa treninga Partizana na kojem su bili i sportisti koji nisu bili bokseri.
“Izazvao ga je na rvački dvoboj čovjek koji je imao 120 kilograma, a on je imao manje od 70. Izgubio je taj dvoboj, ali je odmah tražio revanš. Iako je izgubio borbu, održao je lekciju o istrajnosti“, rekao je Šestić.
Proslavljeni bokser Tadija Kačar istakao je da nas je napustio veliki čovjek, drug, dobrica do najvećih visina.
“Dva dana prije nego nas je napustio bio sam s njim i suprugom Cicom, Vjerovao sam u nemoguće i da će izaći iz nokdauna u koji ga je bolest oborila. Njegovi pohodi ka titulama, bili su epopeje za filmske scenarije“, istakao je Kačar.
Legendarni rukometaš i član zlatne generacije Jugoslavije sa OI 1972. godine Abaz Arslanagić prisjetio se Olimpijskih igara 1976. u Montrealu, na kojima je učestovao i Beneš, njegov veliki prijatelj.
“Ovo me jako potreslo, ne znam da li mogu da govorim”, počeo je drhtavim glasom Arslanagić, a potom nastavio: “Ono što možda niko ne zna, ja sam prvi s njim razgovarao poslije njegovog poraza na Olimpijskim igrama 1976. Te godine u Kanadi smo se baš intenzivno družili i možda od svih sportista Jugoslavije on i ja smo najviše vremena provodili skupa. I noć prije meča smo bili u kinu, slušali muziku u diskoteci i pili koka-kolu. U vrijeme kad je on imao meč mi smo imali trening i poslije povratka sa treninga pitao sam kako je Marijan prošao, rekli su mi da je izgubio i da ga je ovaj unakazio. Popeo sam se u njegovu sobu, sjedio je na balkonu i šutio, a kada sam ga upitao kako je bilo rekao je ‘ U životu nisam nikog više istukao ali ja ne mogu da savijem šake, kao da sam lupao u zid. Tako tvrdog borca nisam doživio“. Te njegove teške trenutke smo zajedno proživjeli. Družio sa se s njim u Banjaluci, bio sam s njim prijatelj, i više od toga“, rekao je Arslanagić.
Njegov saigrač, Milorad Karalić, rekao je da je Marijan tada htio da napusti boks, ali da se vratio još jači.
“Vraćali smo se sa treninga, bili smo u olimpijskom selu na istom selu. Mi smo ga dočekali, vidjeli smo da je bio sav maltene izrezbaren i pitali smo ga Marijane šta je to bilo. Nije mogao odmah da nam odgovori. Počeo je potom da priča i rekao ‘Čovjek me toliko ubio da više neću boksovati’. Mi smo ga malo smirili, rekli smo mu da će naravno da boksa. Kasnije se vratio još jači i napravio pravu karijeru“, rekao je Karalić.
Vrlo emotivna komemoracija u ispunjenom Banskom dvoru u Banjaluci završena je pjesmom „Zbog jedne divne crne žene“ koju je Beneš jako volio.
mondo.ba
