Sve više ljudi odlučuje se za kupovinu i uzgajanje organskog voća i povrća, iako zahtjeva puno pažnje i vremena, te košta mnogo više od uobičajene.
Većina ne razmišlja puno o kvalitetu hrane koju kupuje, ali je poznato da mnogi uzgajivači voća i povrća, u cilju postizanja što boljih prinosa, upotrebljavaju mnogo pesticida koji su opasni po zdravlje. Suprotno tome, postoji organska hrana proizvedena na ekološki čistom i zdravom zemljištu, u čistom okruženju, bez upotrebe hemijskih supstanci.
– Organska proizvodnja je proizvodnja voća i povrća bez tretiranja vještačkim preparatima. Tretiranje dolazi u obzir, ali samo algama, koprivom, bijelim lukom, čajevima, odnosno nekim prirodnim materijama – objašnjava agronom Nikolina Đekić.
S obzirom da je organsko voće i povrće do tri puta skuplje, na našim prostorima postoji malo licencirananih firmi za organsku proizvodnju, jer se rijetko ko upušta u ovaj posao. Suštinska razlika je da se biljke tretiraju tako da sprečavaju nastanak otrova, a ne da se, kad se pojavi, pršće hemikalijama.
– Mnogo je teže proizvesti organsku hranu, jer ste tu danonoćno, stalno pratite rast i razvoj biljaka i puno ju je teže odbraniti od štetočina koje napadaju hranu. Organsaka hrana se i otkupljuje i prodaje za više novca, jer je potrebno puno više vremena i ulaganja – istakla je Đekićeva.
Ona dodaje da se na našim prostorima polako, ali sigurno razvija svest o tome koliko se ustvari nezdravo hranimo i da je organski proizvod mnogo zdraviji.
– Organske jagode su tri puta skuplje od tretiranih, ali ako uporedimo kako nastaju jedne a kako druge, cijena treba da bude puno veća. Međutim, mi nemamo ni tržište ni uslove za to. Idealno bi bilo da svi imamo svoju baštu, ali nažalost, nisamo svi u situaciji da uzgajamo povrće niti da kupujemo samo zdravu hranu – kaže ona.
To dokazuje i činjenica da sve više porodica, prvenstveno zbog svoga zdravlja, zatim i zbog razvijanja biznisa, krenu od male bašte za svoje potrebe, pa polako počnu raditi na veliko. Milena Sarić, iz Prnjavora, prvenstveno zbog zdravlja, ali i u cilju da stvori zdrave navike svoje djece, krenula je od male bašte kupusa i luka, a sada ima pravo malo bogastvo raznovrsnog organskog povrća.
– Svi znamo da zdravlje zavisi od ishrane, ali to ne shvatamo ozbiljno. Ja sam to shvatila kada je ćerka imala problema sa zdravljem. S obzirom da nemam novca da kupujem skupu i zdravu hranu počela sam sama sa uzgojem i sada gotovo svaki ručak pravim iz svoje bašte – kaže Milena.
Zdrava logika
Jedno do najpoznatijih mjesta gde se može naći netreterano povrće, sušeni paradajz, jabuka i kruška, prirodni sokovi, pekmezi i džemovi, zimnica i različite vrste brašna jeste banjalučka „Zdrava logika“.
Brend postoji nekoliko mjeseci, kada je Maja Miljević (26) odlučila da se posveti zdravoj netretiranoj proizvodnji hrane.
– Ljudi sve više počinju cijeniti svoje zdravlje. Iako je hrana skuplja i s obzirom da smo još novi na tržištu imamo mnogo mušterija – kaže Đekićeva, agronom „Zdrave logike“.
EuroBlic
