Prosečna zaduženost po stanovniku u BiH poslednjih pet godina povećana je za oko 300 KM.
Prošle godine, prema podacima Centralne banke BiH, građani su podigli 7,8 milijardi KM kredita odnosno 356 miliona KM više u odnosu na godinu ranije. Poređenja radi prosečna zaduženost po stanovniku krajem 2011. godine iznosila je 1.746 KM, od kada konstatno raste pa je krajem prošle godine svaki građanin BiH bio dužan bankama 2.034 KM. Zaduženost građana je sve veća, a sve više njih ima problem sa vraćanjem kredita.
Udruženju za odgovorno upravljanje finansijama „U plusu“, koje nudi usluge savetovanja prezaduženim građanima u 28 opština i gradova u BiH, do sada se za pomoć obratilo više od 3.000 građana.
– Najviše ih je zanimalo kako da restruktuiraju dug kako bi smanjili iznos rata kredita – kažu u ovom Udruženju.
Naveli su primer dužnika iz Sarajeva koji godinu dana nije plaćao rate kredita, jer je ostao bez posla. Banka je zbog neplaćanja raskinula ugovor i pokrenula sudski postupak naplate celog duga. U međuvremenu, dužnik je pronašao novo zaposlenje, ali nije imao dovoljno novca da uplati celi dug, kako je sud rešenjem odredio.
– Strahujući da bi mogao ostati bez stana zatražio je pomoć od nas. Predložili smo da ponudi banci sporazumnu otplatu duga putem novih redovnih uplata sve do konačne otplate duga, uz uslov da oni odgode prodaju stana, što je banka prihvatila – rekli su u ovom udruženju.
Ovaj dužnik je na sreću našao posao, a da se to nije desilo niko mu ne bi mogao pomoći i banka bi mu oduzela stan. Jovica Cvjetković, predsednik Udruženja žiranata RS kaže da ih stalno zovu građani koji su ostali bez posla ili im je smanjena plata pa ne mogu da izmiruju obaveze.
– Spas za prezadužene građane bi bila mogućnost proglašenja ličnog bankrota, ali za sad nema volje da se u BiH donese Zakon o ličnom bankrotu, koji postoji u Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori – kaže Cvjetković.
U slučaju proglašenja ličnog bankrota većina prihoda dužnika bi išla na vraćanje dugova, s tim da bi mu bio ostavljen određeni iznos za osnovne životne potrebe.
– Dužniku bi bio dodeljen lični stečajni upravnik koji bi se bavio njegovim finansijama. Problem je što u BiH nemamo stručnog kadra za takve poslove – kaže Cvjetković.
Planirati zaduženja
U Udruženju „U plusu“ kažu da najčešća greške koju prave građani koji se zadužuju je da ne isplaniraju dobro zaduženje, ne vodeći računa svojim prihodima i rashodima.
– Bitno je predvideti situacije do kojih se može doći tokom otplate duga, a koje mogu uticati na plaćanje – naglašavaju u Udruženju.
Godina Prosečna zaduženost
2011. 1.746 KM
2012. 1.771 KM
2013. 1.844 KM
2014. 1.941 KM
2015. 2.034 KM
EuroBlic
