Godina 2004. promenila je istoriju evropskog fudbala na mnogo načina. Dva engleska kluba birala su i donela odluke, na osnovu kojih danas imamo ovakav Čelsi i ovakav Liverpul.
Tog proleća 2004. godine na “Stamford bridžu” i “Enfildu” znali su da su dani Klaudija Ranijerija i Žerara Ulijea bili odbrojani.
Prvi je u Čelsiju bio četiri, a drugi u Liverpulu punih šest godina i nijedan nije uspeo u potpunosti da zadovolji, ni navijače, ni čelnike dva kluba željnih trofeja, s tim da je Italijan u Londonu bio nešto bliže ostvarenju ciljeva od kolege Francuza u Liverpulu.
Dve stvari pravile su razliku između situacija na dva stadiona tog leta, 2004.
Čelsi, koji nije imao ni “i” od Liverpulove istorije, tek je preuzeo prebogati i tada veoma, veoma ambiciozni Rus, Roman Abramovič, koji je i u Ranijerijevoj poslednjoj godini potrošio ozbiljan novac za pojačanja i koji je tek planirao da troši.
Liverpul, koji je imao slavu, ugled, ogromnu bazu navijača širom sveta i prepune vitrine trofeja, na koje je doduše uveliko pala prašina, i dalje je vodio vremešni i potrošeni Dejvid Murs, čija je porodica punih 50 godina bila vlasnik “redsa” i koji je upravo te, 2004, saopštio da namerava da proda 51 odsto deonica i prepusti nekom drugom da pokuša da vrati titulu na Mersisajd.
U tom trenutku, u Španiji i Portugaliji, nadirala su dvojica relativno mladih stručnjaka, sa impozantnim uspesima na klupama Valensije i Porta, a brojna svedočenja potvrđuju u tome da su Rafael Benitez i Žoze Murinjo bili u najužem krugu kandidata za novog menadžera i u Abramovičevoj i u Mursovoj kancelariji.
Ko je koga zaista hteo, a ko koga priželjkivao, teško je reći, ali je bilo jasno da će jedan dobiti relativno neuspešan klub iz Londona sa uveliko skupim igračima i neograničenim resursima za budućnost, a drugi priliku da vodi jedan od tri-četiri najveća kluba u istoriji fudbala, sa takođe strašnim igračima, ali ne i vlasnikom spremnim da troši stotine miliona funti jureći za trofejima i popularnošću.
Legendarni fudbaler Liverpula, Dani Marfi, koji je u periodu od 1997. do 2004. godine zabeležio 249 nastupa u crvenom dresu, u intervjuu za “Talk Sport” otkrio je da je Murinjo preko svog agenta Žoržea Mendeša očajnički pokušavao da dobije posao u Liverpulu, uveren da je to pravi klub za njega, ali da je tadašnji menadžment, koji je 2007. prodao klub američkim biznismenima Džordžu Džiletu i Tomu Hiksu, izabrao Beniteza.
Tek tada, tvrdi Marfi ističući da o svemu zna iz prve ruke, Murinjo je prihvatio Abramovičev poziv i pristao da preuzme Čelsi.
“Kada je Benitez bio promovisan u Liverpulu, zapravo se biralo samo između Murinja i njega. Znam to sigurno. Murinjo je neverovatno želeo posao u Liverpulu”, rekao je Marfi za “Talk Sport” i dodao da je izbor “redsa” itekako potresao tadašnjeg trenera Porta, tek krunisanog prvaka Evrope.
“Ali, Liverpul se zapravo odlučio za Beniteza, jer je upravo bio osvojio titulu sa Valensijom u Španiji i Kup UEFA iste sezone, tako da su u klubu smatrali da je to ipak veći podvig od onoga što je Murinjo uradio, samo u Portugaliji”, izjavio je Marfi, ali zaboravio da upari Murinjovu titulu prvaka države sa osvajanjem Lige šampiona.
“Znam pouzdano da je Murinjo bio veoma razočaran”, napomenuo je i potom se našalio:
“I ja sam razočaran zbog tog Liverpulovog izbora, jer je Benitez došao i saopštio da me ne želi. Krivo mi je što to nije bio Murinjo, jer je moglo da se dogodi da bi me zadržao u klubu”.
Marfi je završio u Čarlton Atletiku, a Liverpul i Čelsi završili su sasvim drugačijim situacijama – jedni su dobili titulu prvaka Evrope, i to upravo preko Čelsija u polufinalu, ali je poslednji naslov šampiona Engleske ostao onaj iz 1990. godine, dok su drugi dobili dve uzastopne Premijer lige, ali konstantno bili “kratki” u Ligi šampiona, koja je bila Abramovičev vrhovni cilj.
Sve što se dogodilo od 2004. do danas upućuje na to da je Liverpul, pod uslovom da su Marfijeve reči tačne, napravio lošiji o dva odlična izbora, iako je Benitez znatno duže radio sa “redsima” nego Murinjo sa “plavcima”, no satisfakciju je kasnije Portugalac dobio u vidu poziva da se vrati na “Bridž”, gde je vratio i titulu prvaka pre nego je ponovo oteran na način na koji nijedan menadžer Liverpula nije smenjen u modernoj eri engleskog fudbala.
mondo.ba
