Poslanici u Evropskom parlamentu, tokom rasprave o situaciji u vezi sa migrantima na granici EU sa BiH, upozorili su da su radikalizacija i ekstremizam u BiH u porastu i da BiH nema kapaciteta da se nosi sa izazovom migracija, te pozvali vlasti u Sarajevu da ozbiljno pristupe problemu.
Raspravu je inicirao poslanik Hrvatske Ivan Jakovčić, koji je istakao da je prvi razlog za nju humanistički, ljudski, stanje migranata – situacija u kojoj se smrzavaju djeca, problem njihovog obrazovanja, ali i problemi u odnosima sa lokalnim stanovništvom i nasilje među samim migrantima, kao i strah lokalnog stanovništva.
“Šizofrena je situacija u kojoj se Hrvatska nalazi. S jedne strane se Hrvatska proziva zbog tretmana izbjeglica, a, s druge strane, ima obaveza štićenja granice EU. Veliki je izazov za Evropsku komisiju. Moramo do kraja precizno pratiti svaku situaciju u BiH, toj zemlji moramo pomoći – njene institucije ne rade još sve kako treba”, rekao je Jakovčić.
Poslanici su žestoko raspravljali o tome šta se događa na granicama Hrvatske u smislu postupanja graničnih policajaca prema migrantima, izbjeglicama i tražiocima azila, s obzirom da izvještaji međunarodnih organizacija navode da se nad migrantima često vrši nasilje, prenosi Televizija “N1”.
Poslanik Španije u Evropskom parlamentu Marina Albiol Guzman rekla je da sam projekat migracije Evropske unije krši vlastita pravila.
“Moramo osuditi hrvatske vlasti. EU brani granice kako niko ne bi kročio u EU i upravo se zbog takve politike događaju ovakve stvari i zbog takve politike umire na hiljadu osoba. Odgovorni su Evropska komisija, zemlje članice EU i poslanici koji podržavaju ovu politiku”, poručila je ona.
Bilo je riječi i o mogućnosti da migracije kroz BiH u velikoj mjeri dovedu do radikalizacije građana ove zemlje, te je tim povodom italijanski poslanik u Evropskom parlamentu Mario Borgecio rekao da se možda među migrantima krije “dimna zavjesa ekstremista”.
“Tu se možda krije dimna zavjesa, među migrantima, borci terorističke organizacije ‘Islamska država’ koji su poraženi i sad ulaze u BiH”, smatra italijanski poslanik.
Hrvatski poslanik Marijana Petir iz Evropske narodne stranke potvrdila je da sredstva Evropske komisije treba da budu uložena u “zaustavljanje radikalizacije u BiH”, da se ne bi dogodili tragični događaji kao u Francuskoj, Njemačkoji i Belgiji.
Poslanici iz ljevičarskih stranaka ocijenili su da se danas u Evropskom parlamentu vršila zloupotreba napada u Strazburu od prije nekoliko dana, da bi se izrazili ekstremistički islamofobni stavovi o migracijama, te su zahtijevali da se istraže optužbe o nasilju policajaca na hrvatskim granicama.
Evropski parlamentarac iz Švedske Jasenko Selimović rekao je da su mogućnosti BiH da se nosi s ovim problemom ograničene.
“Znam da BiH nema niti finansijske, niti upravne kapacitete da se nosi s tim problemom. Dobio sam informacije s terena da je policija na granici sa Hrvatskom koristila silu i nasilje protiv migranata i vraćala ih na područje BiH”, rekao je Selimović.
Izvjestilac Evropskog parlamenta za BiH Kristijan Dan Preda rekao je da postoji problem politizacije problema u vezi sa migrantima u BiH.
“Postoji i problem s migrantima koji su došli do hrvatske granica, a pokušava se cijela situacija ispolitizovati. Jedna kolegica iz ekstremne desnice iz Evropskog parlamenta rekla je čak da Putinov čovjek u BiH može naći rješenje – to uopšte nema smisla”, ocijenio je Dan Preda.
Poslanik Željana Zovko pozvala je “vlasti u Sarajevu da konačno ovom problemu pristupe ozbiljno, zajedno sa međunarodnom zajednicom”.
Član Evropske komisije Vitenis Povilas Andriukaitis naveo je da je od prošle godine u BiH upućeno više od 30 milion evra pomoći.
“Humanitarna pomoć u iznosu od dva miliona evra je poslata. Sarađujemo i sa agencijama UN, obezbjeđujemo hranu, odjeću, skloništa, zaštitu, ljekarsku pomoć. Znamo da je sada posebno opasan period i zbog toga je komisija dodijelila više od sedam miliona kako bi se poboljšali kapaciteti, kako bi se pomoglo policiji i obezbijedio adekvatan smještaj u BiH”, naveo je on.
Ovaj član Evropske komisije podsjetio je da sva ova pomoć ide uz 24 miliona evra koja je EU poslala BiH od 2017. godine za bolje upravljanje granicama.
“Evropska komisija je u kontaktu sa hrvatskom Vladom, razgovaramo o optužbama za bespravno postupanje, te o tome da ti ljudi imaju pravo da zatraže azil. BiH mora povećati svoje napore i sprovoditi postupke za traženje azila. Pružamo podršku i Savjetu ministara da bi unaprijedili njihove kapacitete”, naglasio je Andriukaitis.
Agencije
