Da li će kultura nekažnjivosti ugroziti RS više nego svi strani mešetari i domaći pobornici centralizacije BIH. Kao i u slučaju Davida Dragičevića, istraga o ”Litvanskoj pljački” prikrila je ključne domaće aktere, dok za strane nije zatraženo raspisivanje crvene poternice Interpola.
Iako Batagon još uvek nije kupio i isplatio potraživanja Vlade RS u Biraču, Dalibor Matić se ponaša kao da je već većinski vlasnik Alumine.
On sedi u Alumini i određuje od kojih dobavljača treba da se kupe sirovine i druge strateške potrepštine, neophodne za proizvodnju. Pri tome maše mobilnim telefonom sa Dodikovim brojem, uz tvrdnje da je sve to dogovoreno. Njegov dalji rođak Mile Matić i povezani učesnik u jednoj od ranijih pljački Birača Radislav Filipović, gurnuli su direktora Milorada Motiku u stranu i operativno vode firmu, pozivajući se na Batagonovo preuzimanje Alumine i Dalibora Matića.
U najočiglednijoj pljački u bogatoj kriminalnoj istoriji RS, prebacivanju 14 miliona KM u jednom danu, od IRB na Devičanska ostrva, nalaze se potpisi Sonje Rubež i Mileta Matića. Istražni organi nisu utvrdili, ili nisu želeli da utvrde, ko je vlasnik firme na Devičanskim ostrvima gde je završio novac. To bi mogao da im kaže na primer, sadašnji član Upravnog odbora Alumine Radislav Filipović, tada na funkciji direktora predstavništva firme sa Devičanskih ostrva u BIH, sa sedištem u Sarajevu.
Logično je da direktor predstavništva firme zna ko mu je vlasnik, isto kao što je logično da istražni organi i SIPA pozovu Filipovića da utvrde ”gde su završili novci”.
A možda upravo ti novci treba da vaskrsnu preko Švajcarskog Cuga i finansijskog iluzioniste iz Osmaka koji je hipnotisao Vladu RS i nekoga ko upravlja tom Vladom. Svi veoma dobro znaju ko upravlja Vladom RS. Sećate se onog filma Gorštak i čuvene rečenice: ”Može biti samo jedan”.
Radislava Filipovića ne uzbuđuju istrage. On je u ofanzivi. U Alumini se predstavlja kao budući direktor firme Batagon Alumina iz Cuga i da on već odlučuje o svim bitnim pitanjima. Jedno od tih pitanja je uvoz 300.000 tona boksita od firme Tricon Energy za koju je lobirao zajedno sa Miletom Matićem. Tom prilikom su iz laboratorije Alumine stizali ”naručene” analize boksita, kako bi Tricon dobio prednost u odnosu na druge ponuđače, među kojima je i Rusal, za koga je lobirao uticajni Duško Perović, šef Biroa RS u Moskvi.
Ideolog privatizacije, Mile Matić ne može da dočeka da vidi leđa Motiki. Uz to optužuje Motiku da je krivac za poznati napad na njega u Zvorniku, time što nije realizovao obaveze koje je on prethodno dogovorio prema jednom ”novosadskom biznismenu”.
Da li će kultura nekažnjivosti ugroziti RS više nego svi strani mešetari i domaći pobornici centralizacije BIH. Kao i u slučaju Davida Dragičevića, istraga o ”Litvanskoj pljački” prikrila je ključne domaće aktere, dok za strane nije zatraženo raspisivanje crvene poternice Interpola.
Zašto nikada nije utvrđeno ko je pravi vlasnik firme sa Devičanskih ostrva, gde je u jednom danu završilo 14 miliona KM iz IRB, namenjenih zvorničkoj Energoliniji, u čijem transakcionom lancu je bio Birač, a na kraju ostala zadužena Alumina? Da li su zaista narodni novci ničiji, pa niko ne brine zbog njih, naročito kada postanu nečiji?
Kao što su nestajali snimci sa Banjalučkih ulica, u noći kidnapovanja i ubistva Davida Dragičevića, tako su nestajali i papiri o učesnicima ovog, jednog od najvećih lopovluka u RS. Istražni organi su uz medijsko izveštavanje obavestili prošle godine o privođenju Sonje Rubež kao potpisanog pravnog učesnika u ovoj pljački. Medijski efekti pomogli su izbornu kampanju SNSD, ali pravosudni su za sada ostali na nuli.
Jer, ti isti istražni organi, nisu dali podatke o tome da je direktor predstavništva firme sa Devičanskih ostrva, gde je otišao novac, bio Radislav Filipović. Isti Radislav Filipović koji je danas u Upravnom odboru Alumine i zalaže se da Dalibor Matić rukovodi Aluminom i pre preuzimanja vladinih potraživanja. Druga ”sveta krava” istrage je Mile Matić. On je svojim potpisom pomogao čuveni lopovluk i transfer novca prema Devičanskim Ostrvima. I dalje je član Upravnog odbora Alumine. On je 7. marta na sastanku Upravnog odbora Alumine tražio smenu Milorada Motike i postavljanje predsednika kompanije po volji Dalibora Matića, jer će navodno Batagon preuzeti Aluminu 21. marta.
Radi se o istom onom Miletu Matiću koji tvrdi da Alumina može da kupi samu sebe i napravi godišnji obrt od dvije milijarde evra. Samo je jedan uslov. Da on rukovodi Aluminom. A onda bi svi bili namireni.
Vlada RS je oko 20. februaru donela Odluku da uđe u posao sa Batagonom, ne obazirući se na primedbe o favorizovanju ove kompanije.
Isto tako, Vladu ne interesuje poreklo novca:
Premijer Višković je 8. februara ove obavestio javnost o zaključcima Vlade RS.
http://www.srna.rs/novosti1/665318/prodaja-birca-samo-kompaniji-koja-prihvati-zakljucke-vlade.htm
Jedino nije obavestio javnost da je Vlada RS već donela odluku i da treba oko 21. marta 2019 po ubrzanom postupku potpiše Ugovor sa Batagonom i preda Aluminu. O takvom scenariju izveštavaju i drugi mediji.
Ugovor bi trebao da bude potpisan oko dvadesetog marta ove godine. U međuvremenu, Batagon je zatražio odgodu plaćanja svojih obaveza po tom osnovu. Ali, zato predano nastoji da upravlja Aluminom pre ispunjavanja svojih finansijskih obaveza.
Batagon je u ovom procesu bio šampion u sejanju obećanja. Između ostalih, gradonačelniku Zvornika obećali su mesto u budućem Upravnom odboru Alumine.
Međutim, nisu sva obećanja ispunjena, neka ranija, koja se tiču investicija i provizija za Olimpijski centar Jahorina, ostala su prazna. Batagon jeste kupio hotel Bistrica, ali je uz to pokušao da mimo dogovora i plaćanja preuzme i još jedan u Rajskoj dolini. Poznati tajkun iz Istočnog Sarajeva postao je zabrinut zbog mešetarenja Batagona i neispunjenih obećanja prema njemu. To nije ništa novo!
U Srbiji je Batagon 2017 kupio Fabriku akomulatora u Somboru iz stečaja, obećao obnavljanje proizvodnje i zapošljavanje, a sada je dalje prodaje i proces prenošenja vlasništva je u toku.
A kada sutra Glenkor bude poželeo da pojača kontrolu tržišta glinice u Evropi, dovoljno će biti da isplati Batagon i zatvori Aluminu na par godina. Uostalom Glenkor (Glencore Holding AG) ima sedište u Cugu, u neposrednoj blizini Batagona.
To bi onda bio onaj scenario, scenario o egzodusu stanovništva u zapadne zemlje o kome je već pisano. Isti taj scenario sledi i u slučaju namirivanja apetita širokog kruga učesnika nove pljačkaške privatizacije.
Neka posle Milorad Dodik objašnjava da mu sve to nije bilo predočeno.
U ovom trenutku, jedini spas za Aluminu, najuspešnije privredno društvo u RS i BIH leži u timu međunarodnih istražitelja, koji je blizu da rasvetli novu pljačkašku kombinaciju na strateškom nivou. To domaći istražitelji i SIPA ni ne pomišljaju. Njima je to jedan od načina kako da se približe Dodiku i ubace se u njegove lukrativne kombinacije.
rtvbn.com
