“U konačnici, nameće se zaključak da akcize više ne predstavljaju izvor dodatnih prihoda za financiranje budžeta u BiH, te da u budućnosti jedini izvor prihoda predstavlja PDV. Navedeni zaključak potvrđuje i godišnji pregled naplate prihoda od akciza”, otkrila je čak i naša Uprava za indirektno oporezivanje
PIŠE: Svetlana Cenić
Javna tajna u Bosni i Hercegovini je da boks nekih cigareta (često čudnih imena), kao i kopije poznatih brendova možete kupiti ispod tezge za nekih 25 KM. Ljudi sve više kupuju i duvan i motaju cigarete. Ne treba posebno istraživanje da se sve to dokaže, potrebno je samo proći pijacama.
Kakve su to cigarete i kakvog kvaliteta, također ne treba posebno objašnjavati. Činilo se da je to vreme ostalo iza nas. Ali, avaj! Da je pušenje štetno, postalo je odavno neupitno nakon brojnih istraživanja.
Kad se već osvrćemo…
Pušenje je bolest zavisnosti, jednako kao i alkoholizam. Kad god se povećaju cene alkohola, psihijatri alkoholozi su, paradoksalno, u panici. Zašto? Pa, ovisnici piju mnogo lošija pića i time sve dublje padaju u zavisnost, a s obzirom na veće učešće metil-alkohola u lošim vrstama alkoholnih pića, veće je razaranje nervnog sistema i celog organizma. Dovoljno je porazgovarati o tome sa stručnjacima za porodičnu terapiju alkoholizma, kojih u Bosni i Hercegovini nema, nažalost, ali ima u Beogradu, na primer, i imaju najveći procenat izlečenja, odnosno najveći procenat pacijenata koje su naučili da žive bez alkohola.
No, kad smo kod duvana, nameće se pitanje je li u BiH povećanje cena duvanskih prerađevina većim akcizama delotvorno u smanjenju broja pušača. Ili smo, nasuprot tome, povećali udeo nelegalnog tržišta duvana i duvanskih prerađevina.
Nedavno je predstavljena analiza Svetske banke pod nazivom Time to quit: The tabacco tax increase and household welfare in Bosnia and Herzegovina (u slobodnom prevodu: Vreme da se prekine: Povećanje poreza na duvan i dobrobit domaćinstava). Analiza nije još prevedena na naše jezike.
Podsećanja radi, Zakon o akcizama na duhan i duhanske prerađevine počeo se primenjivati 1. jula 2009. kako bi se akcize na cigarete u BiH uskladile sa minimalnom akcizom koja se trenutno plaća u zemljama članicama EU, a koja u ovom trenutku iznosi oko 3,60 KM. U analizi Svetske banke na prvoj strani se navodi da se, između ostalih strategija, oporezivanje duvana smatra jednim od najefikasnijih način za smanjenje konzumiranja duvana, kao i da je to smanjenje jedan od prioriteta ne samo zbog troškova zdravstva nego i kao uslov priključenja Evropskoj uniji, te je zbog toga država preduzela agresivnu poresku politiku.
Odmah zatim stoji: “The country now has the highest share of total and excise taxes in the average price of a pack of cigarettes globally, currently standing at 86.0 percent (WHO 2015b)”. Odnosno, “država sada ima najveći udeo u ukupnim porezima i akcizama u prosečnoj ceni pakovanja cigareta na globalnom nivou i trenutno iznosi 86,0 posto”.
Kao što se vidi, podatak je iz 2015. godine. U izveštaju Odeljenja za makroekonomsku analizu (OMA) Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) navedeno je da je broj izdatih markica za cigarete u januaru 2016. manji nego u istom periodu 2015. godine. Kad se već osvrćemo na taj period.
Elastičnost potražnje
Od 2011. do 2017. godine analize su pokazale da je akciza na duvan porasla za čak 105, a državni prihodi svega deset odsto. Po osnovu akciza za duvan i duvanske proizvode od 2009. i zaključno sa 2017. godinom, prikupljeno je više od 6,4 milijarde KM. U BiH akciza je povećana sa 28 eura 2010. na čak 83 eura na 1.000 cigareta 2018. godine.
Poređenja radi, akcizno opterećenje 2018. godine u Nemačkoj je bilo 58, u Švedskoj 57, u Hrvatskoj 55 odsto itd.
Ako se na sve ovo doda i PDV, dolazimo da je ukupno poresko opterećenje po paklici cigareta u BiH 87 posto.
Pojednostavljeno, u paklici cigareta od pet maraka, državi ide 4,35 KM.
Govoreći o ilegalnom tržištu duvana i duvanskih prerađevina, analiza kaže da u jednoj od retkih studija o toj temi iz 2009, Joosens procenjuje da je ono negde između 35 i 45 odsto, a da podaci Euromonitor Inernationala iz 2018. sugerišu da je to oko 17 odsto, te da duvanska industrija precenjuje veličinu ilegalnog tržišta.
No, 14. decembra 2018. portparol Uprave za indirektno oporezivanje Ratko Kovačević je izjavio sledeće: “U ovom trenutku ne postoji nikakva realna procjena takozvanog crnog tržišta, ali je činjenica da ono postoji. Također je činjenica da je broj izdanih akciznih markica od 2009. do 2018. značajno pao, ali ne možemo reći da broj izdanih akciznih markica odražava stvarno stanje u smislu smanjenja pušenja građana u BiH, već se to kompenzuje crnim tržištima, gdje građani kupuju cigarete koje su znatno jeftinije nego na legalnom tržištu, ali isto tako treba upozoriti građane da je riječ o cigaretama bez ikakve kontrole porijekla, sastava, što može biti jako opasno”.
Dolazeći do ove, 2019. godine i izveštaja OMA UIO, podaci su da je nakon snažnog rasta naplate akciza na duhanske prerađevine u januaru 2019, koji je uključio i efekte uplate razlike akciza nakon povećanja specifične akcize na cigarete i rezani duhan od 1. januara 2019, u februaru zbog povećanja maloprodajnih cena cigareta došlo do pada prihoda od akciza od 13,8 odsto. Slabija naplata akciza u februaru je imala za posledicu negativni rast ukupno naplaćenih akciza na duhan od 1,9 odsto.
Ukupni prihodi od akciza na duvan i duvanske prerađevine u prva dva meseca ove godine iznosili su 131,4 miliona, dok su u istom prošlogodišnjem periodu bili 134,4 miliona KM.
Analiza Svetske banke u zaključnim rečenicama kaže da rezultati (obimna procena elastičnosti potražnje) pružaju dokaze u prilog mogućem smanjenju oporezivanja duvana i duvanskih prerađevina, a da se politike u cilju smanjenja broja pušača moraju kombinovati sa drugim merama.
I OMA UIO (Bilten broj 162/163 iz 2019. godine) zaključuje sledeće: “U konačnici, nameće se zaključak da akcize više ne predstavljaju izvor dodatnih prihoda za financiranje budžeta u BiH, te da u budućnosti jedini izvor prihoda predstavlja PDV. Navedeni zaključak potvrđuje i godišnji pregled naplate prihoda od akciza (Grafikon 24). Primjećuje se da su iscrpljene mogućnosti za rast prihoda od akciza na duhanske prerađevine i naftne derivate, što je zabrinjavajuće, budući da ti prihodi determiniraju trendove u naplati ukupnih akciza”.
I onda opet možemo postaviti pitanje šta bi bilo da milijarde sredstava prikupljenih od akciza na duvan nisu išle u budžet, već da se izmirio dug zdravstvenih ustanova koji je marta prošle godine iznosio oko 2,3 milijarde po procenama, a za onu razliku poboljšao nivo usluga i više radilo na prevenciji. Na primer. Ovako, ilegalno tržište raste, prihod od akciza pada, a mi zabrinuti.
O svom trošku, kao i uvek…
Dani
