Poredeći aferu austrijskog vicekancelara sa političkim aferama koje su potresale Bosnu i Hercegovinu još jednom se pokazalo koliko smo daleko od demokratije i koliko treba da učimo od Evrope, čak i kada su situacije poput ove u pitanju, objašnjavaju stručnjaci.
Nakon što je isplivao snimak Hajnca Kristijana Štrahea, na kojima se vidi kako jednoj navodnoj rođaki ruskog milijardera nudi državne poslove za finansijsku podršku njegove partije, isplivale su i reakcije sa svih strana.
On je odmah podnio ostavku, austrijski kancelar Sebastian Kurc je raspustio koalicijsku vladu te najavio da će prijevremeni izbori biti održani u „najkraćem mogućem roku“, a više od svega pažnju je privuklo to što je više od 20.000 ljudi izašlo na ulice i zatražilo nove izbore.
Šta bi bilo u BiH?
Domaći analitičari već su počeli sa analizama, stavljajući ovu radnju negdje u Bosnu i Hercegovinu, i komentarišući kakve bi reakcije izazvala kod naših zvaničnika, a posebno građana. Slučaj su uporedili sa onim u novembru 2014. kada je Željka Cvijanović govorila o trgovini narodnim poslanicima, koje je usput nazvala “papcima”.
Stručnjaci kažu da je ona tada morala da podnese ostavku, te da bi u bilo kojoj drugoj zemlji bila smijenjena, ali ona je, umjesto toga, ponovo izabrana za predsjednicu Vlade RS.
Reakcija građana je gotovo izostala, što je slučaj i s drugim aferama poput slučaja kupovine diplome u “režiji” novinarke „Žurnala“, afere „Pelene“, kao i slučaja kada je banjalučki inspektor prodavao drogu…
– Po ko zna koji put se pokazalo da zapadnoevropski političari nisu ništa bolji od naših, ali su im zato građani i opozicija aktivniji i zahtjevniji. Zato oni imaju demokratiju, a mi samo privid demokratije – stav je političke analitičarke Ivana Marić.
Koliko su naši građani ozbiljno shvatili demokratiju pokazuje njihovo ćutanje na brojne afere koje su potresle BiH, kao i često izostale reakcije na dokazane prevare, ostvarene loše rezultate i sve lošiji standard.
Građane BiH je ujedinila jedno roditeljska bol, kada su roditeljima ubijenog Davida Dragičevića mjesecima na ulici pružali podršu, dok su, kažu stručnjaci, na afere političara i korupciju oguglali.
Ćutanje građana – sramota vlasti
Politički analitičar Esad Bajtal objašnjava da su građani koji ćute uprkos lošem stanju u društvu i siromaštvu najveća sramota vlasti.
– Činjenica je da nam nedostaje građanska pobuna, jer imamo sve razloge za nju. Upravo taj elemenat građanske pobune, ta nesposobnost, nespremnost ili strah naših građana da ustanu u vlastitu samoodbranu jeste ono čega bi normalna politika morala da se stide. Ako građani ne smiju da se pobune, vi više niste demokratska vlast. Niste ono kako se imenujete i kako se predstavljate – objasnio je Bajtal.
Objašnjava da svaka vlast čiji građani ćute, u ovakvom kontekstu kakav je danas u BiH, mora da se stidi.
– Ovdje nemamo ni pobune, ni stida. Jednostvano je, tamo gdje stanuje glad i siromaštvo, a ćuti se, tamo demokratije nema – rekao je on.
Dodaje da građanska pobuna važi i tamo gdje pada standard, tamo gdje se odvijaju prevare i afere, i sve drugo što ne priliči demokratski organizovanom načinu življenja.
– Ako nema drugog parlamentarnog rješenja, onda građani ustaju u vlastitu samoodbranu. A ustaju tako što će se građanski pobuniti, jer je građanska pobuna nešto na šta imaju demokratsko, ljudsko i civilizacijsko pravo – rekao je Bajta.
Bestidnost političara
– Bestidnost vlasti se očituje u tome što nikad nikome nije palo na pamet da zbog silnih poraznih ekonomskih, poljoprivrednih rezultata, zbog afera, kriminala i neriješenih ubistava da ostavku – objašnjava Bajtal.
Dodaje da se ovdje političari pozivaju na građane, a rade protiv građana.
– Nikome ne pada na pamet da se povuče, nikome ne pada na pamet da se izvini, nikome ne pada na pamet da bar dio svoje krivice prizna i da je pokuša opravdati – zaključio je on.
srpskainfo.com
