Deset bivših šefova diplomatija evropskih zemalja upozorili su u otvorenom pismu EU da ne sme dozvoliti širenje geopolitičke nestabilnosti na Balkanu.
“Stabilnost, demokratija i prosperitet u jugoistočnoj Evropi direktno su povezani s konsolidacijom evropskog projekta i kompletiranjem ujedinjenja kontinenta pristupanjem zemalja Zapadnog Balkana, što je proces započet pre 30 godina”, navodi se u pismu koje je preneo briselski portal Euractiv.com.
Pismo su potpisali bivši šefovi diploamtija šest članica EU (Nemačka, Austrija, Grčka, Kipar, Hrvatska i Bugarska) i četiri kandidata za članstvo (Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija).
Bivši ministri su naveli da “tvrdoglavo protivljenje” početku pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom ugrožava uticaj EU na sopstvenom pragu i njenu sposobnost da strateški utiče na jugoistočnu Evropu.
To je, prema potpisnicima pisma, strategijska greška koja pomaže jačanju statusa kvo na Balkanu i inertnost EU u sve komplikovanoj geopolitičkoj situaciji u svetu. Zbog toga EU mora da doprinese stabilnosti i bezbednosti jugoistočne Evrope i da pristupanje Zapadnog Balkana smatra odgovornom politikom umesto teretom.
Navedeno je, kako prenosi Euractiv.com, da je proces pristupanja EU od velike važnosti za demokratiju, vladavinu prava i sociojalno-ekonomski standard u zemljama Zapadnog Balkana, kao i da je tim zemljama psihološki važan osećaj vezanosti za EU.
Tu je i pitanje poverenja, budući da su lideri EU 2003. obećali Zapadnom Balkanu članstvo. Ako dođe do toga da obećanja EU više ne vrede, biće sve teže da se postignu kompromisi, rešavaju bilateralni sporovi i stvara potivina energija, navode nekadašnji ministri.
Prema njihovim rečima, to bi moglo izazvati unutrašnje probleme u Severnoj Makedoniji i Albaniji a takođe podriva razgovore Srbije i Kosova i jača snage koje teže raspadu Bosne i Hercegovine.
“Proces pristupanja EU na Zapadnom Balkanu je i proces izgradnje države i istovremeno proces stabilizacije celog regiona. To je ključna strategija za ispoljavanje globalnog političkog uticaja EU”, navodi se u pismu.
Navedeno je da je neophodno da EU deluje nezavisno i ojača svoju spoljnu politiku i odbrambene kapacitete kao i da na sledećem samitu dodeli datum početka pregovora Skoplju i Tirani.
Pismo su potpisali bivši ministri spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel, Austrije Karin Knajsl, Grčke Nikos Kocijas, Kipra Joanis Kasoulides, Bugarske Kristijan Vigenin , Hrvatske Vesna Pusić, Severne Makedonije Nikola Poposki, Albanije Ditmir Bušati, Crne Gore Igor Lukšić i nekadašnje SR Jugoslavije Goran Svilanović.
Agencije
