Rajčević: Znanje mora biti primarni resurs RS

Društvo

Ministar za naučno-tehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske Srđan Rajčević poručio je da krajem marta očekuje stupanje na snagu novog Zakona o visokom obrazovanju koji će urediti tu oblast u skladu sa principima internacionalizacije, racionalizacije i modernizacije, te afirmacije znanja kao republičkog primarnog resursa.

 

Rajčević je u intervjuu rekao da su nacrti zakona o visokom obrazovanju i obezbjeđenju kvaliteta u toj oblasti trenutno u fazi javne rasprave, a potom će u formi prijedloga zakona biti upućeni u Narodnu skupštinu.

 

On je najavio da je ove godine u planu kreiranje novog modela finansiranja naučno-istraživačkih projekata u Srpskoj.

 

– U četvrtom kvartalu predvidjeli smo nova zakonska rješenja u smislu redizajniranja sistema podsticajnih sredstava za naučno-istraživačku zajednicu. Čeka nas i inoviranje Zakona o informacionoj bezbjednosti gdje ćemo po prvi put uspostaviti inspekciju u ovoj oblasti, pa će obaveza svakog subjekta u Srpskoj biti da primijeni određene standarde iz oblasti informacione bezbjednosti s ciljem zaštite podataka u digitalnoj formi – istakao je Rajčević. On kaže da u eri informacionog društva i globalnih ekonomskih trendova baziranih na znanju, znanje mora biti primarni i najvažniji resurs našeg društva i Srpske.

 

– Podsticaćemo mlade da se što prije uključe u moderne tokove i stiču znanja da bi bili konkurentni u 21. vijeku i u eri globalne, digitalne ekonomije u kojoj je upravo znanje najvažniji resurs – rekao je Rajčević.

 

On je dodao da će biti insistirano i na praktičnoj primjeni znanja visokoškolaca, odnosno vraćanju i osnaživanju “izgubljenih” veza nauke i privrede.

 

Rajčević je poručio da postoji način da se na ovim prostorima zadrže najkvalitetniji kadrovi koji fakultete završavaju kod nas i u inostranstvu, o čemu govori i inicijativa premijera Srpske Radovana Viškovića da se najboljim studentima javnih univerziteta ponudi posao u institucijama Srpske.

 

– Ta dobra praksa biće nastavljena, ali najboljima treba da ponudimo posao i u realnom sektoru, jer ćemo sa njihovim inovacijama i idejama postići konkurentnost naše privrede – istakao je Rajčević i dodao da su privredi potrebni stručni ljudi sa vizijom koji razumiju globalne ekonomske tokove i trendove.

 

On je rekao da vladajuće strukture odliv kvalitetnih mladih ljudi mogu suzbiti stvaranjem privrednog okruženja u kojem će moći da se zaposle i sa dobrim primanjima obezbijede egzistenciju.

 

– Kao Vlada i resorno ministarstvo, planiramo kreiranje stimulativnog poslovno-poreskog okruženja za razvoj visokotehnološkog sektora. U procesu smo formiranja radne grupe da do kraja prvog kvartala ove godine dođemo do novih zakonskih rješenja koji će definisati stimulativne poreske stope za novoosnovane start-ap kompanije koje se bave informaciono-komunikacionim tehnologijama – otkrio je Rajčević.

 

Ministar je rekao da je cilj da Srpska na ovom planu bude konkurentna i prepoznatljiva po izvozu usluga na svjetska tržišta.

 

Ministar Rajčević je dodao da predstavnici Srpske pregovaraju o kreditnom aranžmanu u okviru kojeg bi na ovim prostorima, u stimulativnom poslovnom okruženju, bio izgrađen naučnotehnološki park, koji bi prerastao u naučnotehnološki grad.

 

Navodeći da po zaključku Vlade prave analizu prenosa nadležnosti u proteklom periodu sa Srpske na BiH, Rajčević poručuje da će Ministarstvo nastojati da se takve devijacije isprave političkim sredstvima.

 

Rajčević je rekao da je jedna od negativnih pojava politizovanje reakreditacije dva javna univerziteta Srpske i njihovog upisa u državni registar akreditovanih visokoškolskih ustanova u BiH.

 

– Ipak, mislim da će to kao i neka druga pitanja ubrzo biti riješeni, pogotovo nakon što imamo formiran novi Savjet ministara – rekao je Rajčević. Ministar Rajčević je ponovio da su pitanja naučnotehnološkog razvoja ustavna nadležnost Srpske i da na ovom planu propisi Srpske ne mogu biti derogirani sa nivoa BiH.

 

On smatra da bolonjski koncept kod nas nije primijenjen striktno, već traljavo, zbog čega je u proteklih 10 do 15 godina došlo do formiranja hibridnog sistema obrazovanja, koji je pokazao slabosti i imao brojne negativne efekte.

 

On je istakao da Srpska u reformi visokog obrazovanja treba da ide u striktnu implementaciju bolonjskog procesa, jer je to neminovnost, ali na način koji će odgovarati ovdašnjem društvu.

 

Agencije

Tagged

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *