Direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Janez Kopač uputio je prije nekoliko dana pismo entitetskim i državnim vlastima BiH vezano za problem izgradnje mini hidrocentrala na rijekama u BiH.
Kopač je u intervjuu portalu Vijesti.ba kaže da su mini hidrocentrale barijera rijekama, koja može uništiti eko sistem rijeke.
“Investicija u njih je dosta visoka, pa se isplate uglavnom samo ako su obimno subvencionisane”, kazao je on i dodao:
“Naše pismo vladama Federacije BiH i Republike Srpske, poslato i Savjetu za državnu pomoć i ministarstvu na nivou BiH, prije svega je usmjereno na poziv vladama, da usklade subvencijsku šemu sa pravilima o državnoj pomoći.
Upitan koji je najveći problem izgradnje mini hidrocentrala, Kopač odgovara sada se sa povoljnom tarifom (feed-in-tarifa) subvencionišu hidrocentrale do 10 MW instalirane snage.
“Po pravilima za državnu pomoć, smjele bi se samo subvencionisati hidroelektrane do 0,5 MW. To bi predstavljalo ne samo usklađivanje s pravilima o državnoj pomoći, nego bi destimulisalo većinu novih investicija u mini hidroelektrane. To bi bio najelegantniji način prenošenja deklaracije o zaštiti rijeka, kojom je Predstavnički dom FBiH zabranio izgradnju novih mini hidroelektrana, u praksi”, kazao je Kopač.
On objašnjava da je struja iz mini hidroelektrana skupa za potrošače i u elektroenergetskom sistemu nepotrebna je.
“Mini hidroelektrane proizvode struju za vrijeme kad je ima dovoljno od velikih hidroelektrana, koja je mnogo jeftinija. Potrebno je dodati, da su zbog pada cijena tehnologije danas najjeftinije nove elektrane na vjetar i sunce”, kazao je Kopač.
“Naše pismo vladama Federacije BiH i Republike Srpske, poslato i Savjetu za državnu pomoć i ministarstvu na nivou BiH, prije svega je usmjereno na poziv vladama, da usklade subvencijsku šemu sa pravilima o državnoj pomoći.
Upitan koji je najveći problem izgradnje mini hidrocentrala, Kopač odgovara sada se sa povoljnom tarifom (feed-in-tarifa) subvencionišu hidrocentrale do 10 MW instalirane snage.
“Po pravilima za državnu pomoć, smjele bi se samo subvencionisati hidroelektrane do 0,5 MW. To bi predstavljalo ne samo usklađivanje s pravilima o državnoj pomoći, nego bi destimulisalo većinu novih investicija u mini hidroelektrane. To bi bio najelegantniji način prenošenja deklaracije o zaštiti rijeka, kojom je Predstavnički dom FBiH zabranio izgradnju novih mini hidroelektrana, u praksi”, kazao je Kopač.
On objašnjava da je struja iz mini hidroelektrana skupa za potrošače i u elektroenergetskom sistemu nepotrebna je.
“Mini hidroelektrane proizvode struju za vrijeme kad je ima dovoljno od velikih hidroelektrana, koja je mnogo jeftinija. Potrebno je dodati, da su zbog pada cijena tehnologije danas najjeftinije nove elektrane na vjetar i sunce”, kazao je Kopač.
Vijesti.ba
