Zbog maltretiranja na radnom mestu iskusni radnici penziju dočekuju pijući lekove za smirenje, a taj problem je izraženiji u javnom sektoru, nego kod privatnika.
U trebinjskom udruženju “Stop mobing” naglašavaju da je, zbog mobinga i diksriminacije, od početka ove godine na njihovu adresu stiglo 49 prijava radnika, prvenstveno iz javnog sektora. U prošloj i pretprošloj godini dobili su 406 prijava zaposlenih koji više ne vide izlaz iz stresne situacije u koju su zapali.
Reč je o ljudima čije je zdravlje zbog pritiska kojem su izloženi dobro narušeno, pa spas traže u antidepresivima ili lekovima za smirenje.
– Među njima ima lekara, službenika iz ministarstva, te zaposlenih u državnim preduzećima. Uglavnom je reč o ženama, starosti oko 40 godina, ali i onima koje su pred penziju. Kad je reč o oblicima mobinga, najčešće se radi o sindromu ”praznog” i ”punog stola”. Prvi podrazumeva da se zaposleni lišava svih radnih zaduženja i odgovornosti, a drugi pretrpavanje zaposlenog zadacima – objašnjava predsednica pomenutog udruženja Anica Ramić.
Dodaje da je rezultat toga narušeno zdravlje radnika, koji stres uglavnom pokušavaju da prevaziđu sedativima.
– Lekari upozoravaju da su 33 zdravstvena simptoma povezana sa mobingom Posledice ovog psihoterora su, generalno, katastrofalne. Žrtve mobinga se obično razbole i psihički i fizički, od organa im je posebno ugroženo srce, štitna zlezda, neretko dobiju visok pritisak, šećer – kaže Ramićeva.
Mirjana V, radnica u jednom državnom preduzeću, kaže da je neposredni šef već godinu dana šikanira.
– Sa ostalima normalno komunicira i dogovara se oko posla, a mene kao da nema. Problem je nastao kada sam zaposlena na mesto na koje je on “gurao” svoju suprugu. Nadala sam se da će sve vremenom proći, ali nije, pa sam završila na sedativima, a nedavno sam skoro mesec dana bila na bolovanju. Bliski ljudi mi savetuju da ga prijavim, ali se plašim da bi onda bilo još gore – ističe naša sagovornica.
U Sindikatu uprave RS ističu da je problem što radnici u mnogim državnim institucijama i preduzećima još nisu sindikalno organizovani.
– Ljudi moraju da budu hrabriji i da prijave svako ponašanje koje se može okarakterisati kao mobbing. Kod zaposlenih je, međutim, prisutan strah da će se, ako javno progovore o tome, naći na meti odmazde pretpostavljenih – kaže predsednik ovog sindikata Božo Marić.
Analiza Saveza sindikata RS pokazala je da, zbog malih i neredovnih plata, loših uslova na radnom mestu, prekovremenog rada i svakodnevnog stresa na poslu, sve više radnika oboleva. Svaki drugi je izložen stresu na radnom mestu, svaki šesti trpi psihički pritisak od strane nadležnih, a 11 odsto ih pije antideprisive.
Poslodavci iz realnog sektora poručuju da narušeni međuljudski odnosi u preduzećima nikome ne donose nita dobro.
– Šikaniranje radnika od strane poslodavaca je ozbiljan problem. Nezadovoljan, istraumiran i bolestan radnik nije produktivan, zbog čega se mora raditi na pronalaženju metoda da se zaposleni zaštite od bahatosti pretpostavljenih. U realnom sektoru su takvi slučajevi sporadični, dok su mnogi radnici u javnom sektoru u problem – ističe predsednik Unije udruženja poslodavaca RS Dragutin Škrebić.
Moberi nestručni šefovi
Da bi se u nekoj radnoj sredini javio mobing, dovoljno je da osoba koja je na poziciji moći i vlasti ne posjeduje karakteristike koje su joj potrebne za tu funkciju.
– Ako je ta osoba još iskompleksirana, narcisoidna i nemoralna – eto mobinga. Činjenica je da se kod nas na sve funkcije, manje-više, stiže po principima poslušnosti, nepotizma i negativne kadrovske selekcije, što znači da na gotovo svim rukovodećim funkcijama sede ljudi koji im nisu dorasli – poručuje Anica Ramić, predsednica udruženja “Stop mobing”.
blic.rs
