Prema ugovorima koje je Kusturica potpisivao kao direktor državnog Parka prirode Mokra gora, njegova privatna firma trebalo je da postane vlasnik dela novih objekata, dok bi sve troškove materijala snosio Park prirode
Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da je Emir Kusturica, filmski reditelj i predsednik skupštine Parka prirode Mokra Gora, prekršio četiri člana Zakona o Agenciji: dva koja se odnose na sukob interesa, te po jedan o zabrani vršenja više javnih funkcija bez saglasnosti Agencije i o obavezi prenošenja upravljačkih prava u privatnoj firmi prilikom stupanja na funkciju.
Zbog toga je Kusturici u martu 2017. godine izrečena mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji, koja je postala konačna 6. septembra. Između ostalog, Agencija je ovakvu odluku donela zbog toga što je Kusturica kao nekadašnji direktor Parka prirode potpisivao ugovore sa svojom privatnom firmom Lotika.
Park prirode Mokra gora je državno preduzeće koje upravlja Parkom prirode “Šargan-Mokra gora”. Kusturica je funkciju direktora Parka prirode obavljao od njegovog osnivanja 2006. do 2013. godine, a ostavku je podneo nakon što su službenici Državne revizorske institucije ukazali na nepravilnosti u radu Parka, poput problematičnih javnih nabavki i nepopisivanja imovine i obaveza. Potom je postao predsednik Skupštine Parka prirode.
Deo nepravilnosti koje je Agencija utvrdila odnosi se na period dok je Kusturica bio direktor Parka prirode, a deo kada je postao predsednik Skupštine.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je u martu 2017. godine objavio istraživanje o tome kako je Vizitorski centar (Nacionalni ekološki centar), objekat u vlasništvu Parka prirode, građen bez građevinske dozvole i kako, šest godina nakon otvaranja, nije imao upotrebnu dozvolu i nije radio. Objekat je u julu ove godine, iz četvrtog pokušaja, dobio upotrebnu dozvolu.
Kada je novinarka CINS-a u martu poslala pitanja Kusturici, između ostalog i u vezi sa postupkom koji je vođen u Agenciji za borbu protiv korupcije, Kusturica je naveo da nije bilo sukoba interesa, da nije imao obavezu da od Agencije traži saglasnost za drugu funkciju kao i da je blagovremeno preneo upravljačka prava u svoje dve privatne firme.
Novinarka CINS-a je mejlom od Kusturice tražila komentar na odluku Agencije, ali komentar nije stigao do objavljivanja teksta.
Sukob interesa: ugovori o struji, građevini i ugostiteljstvu
Osim Parka prirode, na Mokroj gori već godinama posluje jedna od Kusturičinih firmi, Lotika, koja je ujedno vlasnik turističkog naselja Mećavnik, poznatijeg kao Drvengrad, te planinskog doma Mladost.
Agencija za borbu protiv korupcije je detaljno analizirala nekoliko ugovora zaključenih između Parka prirode i Lotike od 2010. do 2012. godine. Deo ugovora, potpisanih od 1. avgusta 2011. godine do 25. novembra 2012. godine, odnosi se na građevinske radove. Konkretno, ugovori su se odnosili na izgradnju rezervoara za vodu i skladišta za divljač u sastavu Vizitorskog centra. Tri od šest ugovora bilo je za radove poput izrade cementne košuljice, hidroizolacije osnovne ploče i zidova i radove na završnoj ploči, dok su se preostala tri odnosila na čišćenje terena.
U ugovorima o konkretnim građevinskim radovima je navedeno da troškove materijala snosi naručilac, dakle državni Park prirode, čiji je Kusturica u trenutku potpisivanja bio direktor. Svaki ugovor je sadržao član po kome će ugovorena cena i utvrđene količine biti uzete kao osnov kada se nad ovim objektima bude utvrđivao vlasnički udeo.
„Imajući u vidu da je Emir Kusturica bez sprovođenja postupka javne nabavke, zaključio navedene ugovore sa svojim privrednim društvom (…) kao i činjenica da Park prirode nije platio za izvršene radove, čija ukupna vrednost iznosi 29.470,00 evra, upravo ukazuje na to da je imenovani zaključivanjem navedenih ugovora doveo sebe u sukob interesa i da je javnu funkciju iskoristio za sticanje koristi za sebe i povezano lice“, navedeno je u obrazloženju Agencije.
Za neke od ugovora su napravljeni i zapisnici o primopredaji izvršenih radova. U svakom od njih je konstatovano da su radovi urađeni prema sklopljenom ugovoru i da naručilac nema primedbi. Na mestu naručioca potpisan je Emir Kusturica, u ime Parka, a na mestu izvršioca Radoje Andrić, kao predstavnik Kusturičine firme Lotika.
Sam Andrić je takođe bio tema odluke Agencije u kojoj je navedeno da je Kusturica bio u sukobu interesa i zbog toga što je Andrić, koji je bio zastupnik Lotike prilikom zaključenja ugovora, ušao u radni odnos u Parku prirode.
„Nisam u sukobu interesa kada nijednim Ugovorom koji sam zaključivao kao direktor Privrednog društva Park prirode “Mokra Gora” nije ugrožen javni interes. Javni interes nije i ne može da bude ugrožen pravnim poslom kojim je nesporno ugovorena višestruka korist za Park prirode“, naveo je Kusturica u odgovoru novinarki CINS-a u martu ove godine.
Kao problem Agencija je izdvojila i to što je Lotika pružala ugostiteljske usluge Parku prirode, ali nije konkretno navela na koje se ugostiteljske usluge to odnosi. Pružanje ugostiteljskih usluga Lotike Parku prirode bilo je i predmet izveštaja Državne revizorske institucije, nakon kojeg je Kusturica podneo ostavku na mesto direktora Parka.
O isplaćivanju novca firmi Lotika na ime ugostiteljskih usluga pisao je i CINS. Na primer, u poslovnim knjigama Parka evidentirano je da je oko 1,8 milionа dinara u 2011. godini isplaćeno firmi Lotika. Od toga je 355.000 dinara bilo za „troškove prenoćišta za poslovne partnere koji su prisustvovali svečanosti povodom završetka radova na Vizitorskom centru“.
Agencija je u svojoj odluci o Kusturici konstatovala da zaključivanje ugovora sa Lotikom i prijem Andrića na posao u Park prirode “izgledaju kao da je javni interes podredio privatnom i da je javnu funkciju iskoristio za sticanje koristi za sebe i povezana lica”.
Duple funkcije i neprenošenje upravljačkih prava
Kusturica je prekršio Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije i tako što je nešto više od dve godine, od 13. juna 2014. godine do 9. novembra 2016, istovremeno bio predsednik Skupštine Parka prirode Mokra gora i član Upravnog odbora Filmskog centra Srbije.
Reditelj je u izjašnjenju Agenciji naveo da nije morao da od ovog organa traži saglasnost s obzirom na to da: „Filmski centar nema ovlašćenja za rukovođenje i donošenje pojedinačnih odluka, da nije primao naknadu i da nije prisustvovao sednicama ovog upravnog odbora“.
Takođe, Agencija je odlučila da je Kusturica prekršio i član zakona po kom je funkcioner dužan da u roku od 30 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja, prenese upravljačka prava u svom privrednom društvu na pravno ili fizičko lice koje nije povezano lice, do prestanka obavljanja javne funkcije.
Kusturica je u aprilu 2016. godine upravljačka prava u tri svoje privatne firme preneo na Mirjanu Kusturicu, a u četvrtoj na Boška Obradovića iz Arilja. Kusturica je i Agenciji i u ranijem odgovoru novinarki CINS-a naveo da je upravljačka prava u firmi Lotika preneo najpre usmenim a onda i pismenim ugovorom, ali je u odluci Agencije navedeno „da usmeni ugovor ne može biti osnov za prenos upravljačkih prava u privrednom društvu“.
Kada dokaže da je prekršen Zakon, Agencija može izreći meru upozorenja, meru javnog objavljivanja da zakon nije ispoštovan ili doneti javnu preporuku za smenu funkcionera.
U delu odluke koji se odnosi na izrečenu meru „javno objavljivanje odluke o povredi zakona“ Agencija je navela da su se povrede zakona dogodile dok je Kusturica bio na funkcijama koje više ne obavlja, kao i da se izricanjem mere upozorenja ne bi ispunila svrha „s obzirom na to da je Emir Kusturica izvršio više povreda Zakona o Agenciji (…) stekao korist za sebe i povezano lice, koje posledice se ne mogu otkloniti“, pa je ovo jedina odgovarajuća mera.
Drugi nisu pronašli problem
Aktivnosti Emira Kusturice kao direktora, odnosno, predsednika Skupštine Parka prirode Mokra gora ispitivali su i drugi državni organi, ali niko od njih nije utvrdio nepravilnosti. Tokom 2015. godine poslovanje Parka je kontrolisalo Više javno tužilaštvo u Užicu, koje je utvrdilo da nema obeležja krivičnih dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Takođe, celokupnu dokumentaciju u vezi sa izgradnjom Vizitorskog centra i skladišta hrane za divljač proveravala je 2016. godine i Komisija za razmatranje nerealizovanih preuzetih ugovornih obaveza Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Komisija je pregledala završne izveštaje o ova dva projekta i prihvatila zapisnike o tehničkoj kontroli koje je izradilo preduzeće Vodo-inženjering iz Beograda.
Jedine nepravilnosti utvrdila je Državna revizorska institucija 2011. godine, na osnovu čega su pokrenuta dva postupka. Postupak pred Prekršajnim sudom je zastareo, dok je u postupku za privredni prestup Privredni sud u Užicu osudio Park prirode na uslovnu kaznu od 20.000 dinara.
Sumnja u procenu vrednosti razmenjenih dobara
Agencija za borbu protiv korupcije je analizirala i ugovor između Parka prirode i Lotike od 13. oktobra 2010. godine, kojim su se dve firme saglasile o razmeni nepokretnosti i dobara: rezervoara za vodu u izgradnji i vodovodnih cevi i pratećeg fitinga u vrednosti od oko 5,7 miliona dinara.
Kusturica je u izjašnjenju Agenciji naveo da ovim ugovorom „Park prirode stiče stvari veće vrednosti od stvari koje daje u razmenu“.
Međutim, Agencija je zauzela stav da sama činjenica da Kusturica kao direktor Parka zaključuje ugovor sa svojim privrednim društvom dovodi u sumnju i samu procenu vrednosti tih dobara. Takođe, navode da je ovaj rezervoar, u vlasništvu Lotike, „bio deo projekta vodosnabdevanja Mokre gore pijaćom vodom, a sa prevashodnom funkcijom snabdevanja vodom Vizitorskog centra Parka prirode (…) iz čega proizlazi da je Park prirode i bez izvršene razmene imao pravo da koristi predmetni rezervoar“.
CINS.RS
