Endri Džuel, rezidentni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Bosni i Hercegovini, rekao je povodom poziva iz javnosti da Centralna banka Bosne i Hercegovine koristi višak iznad obavezne rezerve u borbi protiv krize izazvane virusom korona, da su takve izjave nepromišljene.
“Iako je tačno da je iznos viška iznad obavezne rezerve koje banke drže u CBBH sa krajem marta 2020. godine iznosio oko 2,45 milijardi KM, ovaj novac ne pripada Centralnoj banci. To je novac komercijalnih banaka u BiH. Ove banke su odabrale da svoj novac drže u CBBH, međutim slobodne su da ga koriste u druge svrhe, uključujući i u svrhu pozajmljivanja privredi. CBBH ne može diktirati kako će komercijalne banke koristiti svoj višak iznad obavezne reserve”, objasnio je Džuel.
U posljednje vrijeme je bilo i poziva da Centralna banka BiH smanji stopu obavezne rezerve, koja trenutno iznosi 10%.
“Ovo je zakonska mogućnost u pogledu politika za koju se CBBH može odlućiti da upotrijebi u nekom momentu, kao što je to radila ranije, npr. u vrijeme globalne finansijske krize iz 2008-09. Smanjenje stope obavezne rezerve bi značilo da bi dio novca koji komercijalne banke trenutno trebaju držati u CBBH postao višak iznad rezervi i bio bi na raspolaganju bankama da se koriste za kreditiranje. Međutim, banke već imaju veliki iznos viška rezervi, a povećanje istih ne bi ih nužno navelo da više kreditiraju”, kazao je Džuel u pisanom saopštenju.
Kako je ranije naveo, bilo koji pokušaj da se sredstva Centralne banke i njene devizne rezerve koriste u fiskalne svrhe bi narušio valutni odbor.
“Trenutno, CBBH može razmijeniti svaku KM u evro, ukoliko postoji potražnja za tim, jer je svaka izdata KM u potpunosti pokrivena sredstvima u evrima. To čini valutni odbor sigurnim. Ako bi došlo do urušavanja valutnog odbora, KM bi izgubila vrijednost u odnosu na evro, dužnici sa dugovanjima u evrima ili dugovanjima koja su vezana za evro, bi se iznenada suočili sa većim teretom duga. Zemlja bi se, pored zdravstvene i ekonomske krize izazvane pandemijom, suočila i sa finansijskom krizom i krizom valute”, rekao je Džuel.
nezavisne.com
