Picula smatra da je dalji napredak Bosne i Hercegovine blokiran bez unutrašnjeg konsenzusa između političara. Izborni zakon ne garantuje reprezentativnost, biračkom pravu treba da se vrati smisao, da će glas svakog građanina biti fer i transparentan.
U „Političkom caffe-u o evropskim pitanjima“, koji su organizovali Fondacija Friedrich Ebert i Klub studenata Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke putem zoom platforme 29. juna , govorilo se o pogledu iz Brisela na evropski put Bosne i Hercegovine, i prednostima koje imaju članice Evropske unije.
Gost Političkog caffe-a je bio Tonino Picula, poslanik SDP-a Hrvatske u EU Parlamentu, koji je u uvodnom izlaganju iznio svoje viđenje procesa integracije Bosne i Hercegovine, i trenutnu političku situaciju. Bosna i Hercegovina bi trebala da predvidi sve moguće probleme pri potencijalnom ulasku u Evropsku uniju, jer je poznata sama istorija nastanka Evropske unije 1957. godine, i njeni procesi proširenja po dekadama.
Glavni ciljevi Evropske unije su bili i ostali do današnjih dana širenje demokratije, mir, prosperitet, poboljšanje ekonomije, jer je prvobitna uloga Evropske unije bila uloga „mirovinskog projekta“ nakon Drugog svjetskog rata. Evropska unija je uspjela da ujedini i poveže prostor Evrope uvođenjem zajedničke valute euro. Proces daljeg proširenja EU nije obustavljen sa zapadnim Balkanom, međutim sve ove godine nema pomaka, Brisel nije zaboravio Balkan ali ne želi nove članice. Nije lako ni napustiti članstvo u Evropskoj uniji, što je pokazao slučaj Brexit-a.
Evropska unija je imala najveći „veliki prasak pridruživanja novih članica“ 2004.godine, kada je u sastav Evropske unije ušlo deset novih zemalja. Glavni benefiti proširenja EU su povratak samog kredibiliteta EU, zajednička politika prema evropskom prostoru, koji je trenutno poljuljan nakon covid krize i proglašenja pandemije, evropski multikulturalizam, vanjske i sigurosne politike, koje i dalje nisu na visokom nivou.
Bosna i Hercegovina još uvijek nema status kandidata u Evropskoj uniji, kao ni Kosovo, dok Srbija i Crna Gora imaju status kandidata. U februaru 2016. godine Bosna i Hercegovina je podnijela zahtjev za članstvo u EU u vrijeme predsjedavanja Holandije Evropskom unijom.
Bosna i Hercegovina od svih zemalja regiona najduže čeka kandidatski status, 14 mjeseci je Bosna i Hercegovina odgovarala na 3242 pitanja postavljena od strane Evropske komisije, potom još šest mjeseci na 200 pitanja. Ispunjena su samo tri kriterijuma. U Parlamentu EU veliki broj poslanika želi da Bosna i Hercegovina napreduje, za razliku od političara sa vrha vlasti same Bosne i Hercegovine, jer ne postoji zajednički konzenus u kojem pravcu treba da ide država.
Potrebno je izvršiti ustavne promjene, postoji mnogo blokada uslovljenih komplikovanim političkim sistemom. Jedan od primjera za sporo i neefikasno funkcionisanje unutrašnje politike Bosne i Hercegovine je Poslovnik koji je usvojen nakon pet godina. Politika proširenja neće biti dio buduće politike Evropske unije, po mišljenju Tonina Picule.
Suzana Obradović pravnica, pitala je poslanika EU Parlamenta Tonina Piculu, na koji način je Evropska unija reagovala na covid krizu, jer jedan dio nije najbolje odreagovao, počevši od situacije u sjevernoj Italiji na početku covid krize, i nabavkom vakcina, jer je Evropska agencija za lijekove odobrila nekoliko vakcina. Na koji način će biti regulisano stanje putnika iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, još uvijek nije usaglašeno niti je donešena konačna odluka, ali se nezvanično spominje 1.juli., s obzirom da zemlje južne Evrope žive uglavnom od turizma, po obrazloženju zastupnika Picule, i žele da se što prije razriješi granična politika prelaska granica uslovljenih covid krizom. Rezolucija o BiH usvojena od strane EU Parlamenta u junu 2021. godine je bila jedna od tema današnjeg Političkog caffe-a. Rezolucija se sastoji od sedam poglavlja koja se odnose na proces pomirenja, funkcionisanje demokratskih institucija, vladavinu prava, socioekonomske reforme, povezanost, energiju i okoliš, vanjsku politiku i sigurnost.
Tonino Picula smatra da je dalji napredak Bosne i Hercegovine blokiran bez unutrašnjeg konsenzusa između političara. Izborni zakon ne garantuje reprezentativnost, biračkom pravu treba da se vrati smisao, da će glas svakog građanina biti fer i transparentan. 2017. godine poslanici Parlamenta Bosne i Hercegovine su izglasali antirezoluciju protiv rezolucije EU Parlamenta. Ne postoji racionalno političko djelovanje u Bosni i Hercegovini, politika je zacementirana 26 godina, sve se čini da ne dođe do promjena, da se političarima ne ugrozi sadašnja politička pozicija. Međunarodna državna zajednica neće interevenisati, nikako da se ostvare prvi koraci ka briselskoj fazi.
Pravni vakuum u Bosni i Hercegovini reflektuje probleme same pravne prakse, jer se presude ne sprovode identično na tlu čitave zemlje, nisu razriješeni mnogi sporni slučajevi poput Sejdić-Finci, nepoštovanje ljudskih prava u praksi, izgubljen je pravi smisao biračkog prava i najnoviji problem izbjeglica koje vraćaju sa granica Evropske unije na tlo BIH predstavljaju dodatni problem za već preopterećenu i nefunkcionalnu unutrašnju i spoljnu politiku Bosne i Hercegovine.
Tamara Miščević
