Zbog prilično lošeg životnog standarda, odnosno nemogućnosti većeg dijela radničke klase da svojim primanjima sustignu mjesečne troškove, kreditna zaduženost stanovništva u BiH sve više raste.
Tako je svaki građanin, u odnosu na 2013. godinu, trenutno u prosjeku zaduženiji za čak 600 maraka. Prema podacima Centralne banke BiH, prije pola decenije kreditna zaduženost po stanovniku iznosila je 2.010, a u septembru ove godine 2.612 KM.
S druge strane, ukupni krediti plasirani stanovništvu u proteklih pet godina porasli su za skoro 2,1 milijardi KM ili čak 30 odsto. Naime, krediti koje su banke odobrile građanima 2013. iznosili su 7,06 milijardi, a u ovoj godini 9,15 milijardi KM.
Zanimljivo je da, u ukupnim kreditima, potrošački nenamjenski krediti učestvuju sa čak 75,7 odsto.
Ovo je, praktično, potvrda da većina građana, zbog nedovoljnih primanja, za svaki iole veći trošak nema izbora nego da se zaduži. A kredite bukvalno dižemo za sve i svašta – za plaćanje nagomilanih računa, za ogrijev, registraciju auta, kupovinu najrazličitijih roba, opremanje djece u školu, pravljenje svadbe ili sahrane, kupovinu automobila, opremanje stana.
Takođe, sve češće se dešava da se ljudi zadužuju da bi vratili stare kredite, jer nisu u stanju da rate servisiraju od tekućih primanja.
Sonja. P, službenica iz Banjaluke, kaže da je njen muž, koji radi kao komercijalista, prije tri godine digao 4.000 KM kako bi namjestili stan.
– Ovaj kredit još nismo otplatili, a morali smo ponovo da se zadužimo. Naime, odlučili smo da razvedemo grijanje u kući, a za cijeli sistem nam je trebalo nešto više od 2.000 KM. Ovaj put sam se u banku zaputila ja. Uzela sam nešto veći kredit, jer smo imali još nekih troškova, pa smo sada oboje u kreditu. Nije lako, jer su nam primanja taman za tekuće troškove. Međutim, ni namještaj ni grijanje ne bismo uspjeli riješiti bez kredita, tako da nismo imali izbora. Sad ćemo se morati malo stisnuti, dok nekako ne otplatimo rate – kaže naša sagovornica.
Više istraživanja pokazalo je da čak 73,1 odsto stanovništva u BiH redovno posuđuje novac, odnosno da za većinu dodatni udar na budžet predstavlja svaki iznenadni trošak veći od 50 KM. Zbog toga su prisiljeni da se zadužuju, pa da, kad prime plate ili penzije, vraćaju dug ili plaćaju rate, i tako u krug. Ljudi kojima treba manje para mogu da se snađu kod rođaka i ostalih bliskih osoba, dok oni kojima trebaju veće svote moraju da dižu kredite.
Među njima su, svakako, mnogi zaposleni u BiH koji zarađuju ispod prosječne plate, a koji, prema nekim procjenama, čine više od 60 odsto ukupne radne snage u BiH.
U udruženjima potrošača kažu da oni, s obzirom na njihova primanja, bez kredita teško mogu da prežive, a kamoli da podmire neki veći, vanredni trošak.
– Njima su ruke vezane bez kredita i pozajmljivanja, odlazaka u nedozvoljeni minus i slično – kaže izvršna direktorka prijedorskog Udruženja za zaštitu potrošača „Don“ Murisa Marić.
Na kraju septembra, kratkoročni krediti stanovništva su, u njihovoj ukupnoj zaduženosti, učestvovali sa 911,4 miliona KM ili 10 odsto, a dugoročni sa 8,24 milijarde KM ili 90 odsto.
Potrošački dominiraju
Učešće nenamjenskih kredita stanovništvu od 2015. do kraja septembra 2018. godine kreće se u rasponu od 72 do 75,9 odsto ukupnih kredita.
– Stambeni krediti učestvuju sa 18,4 do 20,4 odsto, dok je znatno manje učešće kredita po kartičnom poslovanju – 3,3 do 3,7 odsto, kredita za preduzetništvo u rasponu 2,2 do 3,8, a kredita za kupovinu automobila 0,1 do 0,2 odsto od ukupnih kredita – kažu za Srpskainfo u Centralnoj banci BiH.
srpskainfo.com
