Dvije trećine novinara, koji su učestvovali u najnovijem istraživanju o slobodi medija u BiH, potvrdili su da su izloženi prijetnjama i napadima. Pritisci i napadi dolaze najčešće od političara, pa i vlasnika medija i kriminalaca.
Rezultati istraživanja, provedenog uz podršku Helšinskog odbora za ljudska prava i Centra za razvoj medija i analize, pokazuju da je skoro 40 odsto novinara više puta doživjelo napade, prijetnje i pritiske, a čak 14 odsto ispitanih je izjavilo da su „pritisci konstanta u njihovom radu“.
– To potvrđuje da su u pravu novinarska udruženja, pogotovo Udruženje BH novinari, kao i međunarodne medijske asocijacije, koje upozoravaju da su medijske slobode u BiH sve više na udaru – rekao je Radenko Udovičić, autor studije “Sloboda govora i javni interes”, u kojoj su iznijeti rezultati i analiza navedenog istraživanja.
U više od 50 odsto slučajeva novinari su na meti verbalnih prijetnji i napada, bilo da im prijetnje upućuju nepoznati ljudi putem društvenih mreža ili da su u pitanju poznate osobe, najčešće ljudi na poziciji moći. Zanimljivo je da je svaki peti novinar rekao da je izložen prijetnjama i pritiscima od strane urednika i vlasnika medija, koji im diktiraju sadržaje priča i tekstova, kako bi oni bili „prilagođeni“ obavezama koje pojedini mediji imaju prema sponzorima, oglašivačima i drugim „prijateljima kuće“.
Isplivalo je i ono što je u novinarskoj zajednici već odavno poznata stvar, iako se o tome ne govori javno: mnogi novinari i novinarke su ucijenjeni da će ostati bez posla ili imati problema na radnom mjestu ako pišu ono što se moćnicima ne dopada. Naime, istraživanje je pokazalo da je 14 odsto novinara izloženo „prijetnjama da će njihovo pisanje uticati na njihov radno-pravni status“.
Takođe, 14 odsto novinara se požalilo da njima ili njihovim medijskim kućama stižu prijetnje da će im biti uskraćene informacije iz javnog sektora, dakle informacije od javnog značaja, na koje po zakonu imaju pravo. Ovo ne bi trebalo da bude iznenađenje, ako znamo da pojedini zvaničnici ili organi vlasti medije koji im se „ne dopadaju“ stavljaju na „crnu listu“, odnosno javno saopštavaju da tim medijima i novinarima neće davati izjave, niti dozvoliti pristup događajima i konferencijama za medije.
– Samo dva odsto novinara se izjasnilo da su bili izloženi fizičkim napadima, mada je riječ „samo“ ovdje neadekvatna. Zamislite na šta bi to ličilo kada bi od sto ljekara, policajaca ili učitelja, njih dvoje dobilo batine – kaže Udovičić.
Dodaje da je svaki peti novinar doživio prijetnju koja predstavlja ozbiljnu opasnost po njega ili njegovu porodicu, što je ustvari krivično djelo.
I ovo istraživanje je potvrdilo da su najčešći i najuporniji kršioci novinarskih prava političari; u 23 odsto slučajeva pritisak na novinare vrše političke stranke i njihovi predstavnici, a u 15 odsto slučajeva to čine predstavnici zakonodavne ili izvršne vlasti. Interesantno je da u akciji ućutkivanja „nepodobnih“ novinara i medija, političare u stopu prate – kriminalci. Naime, 11 odsto ispitanih novinara i novinarki navodi da su se našli na udaru pritisaka „kriminogenih lica“.
Zabrinjavajuće je da samo 27 odsto novinara može računati na punu podršku svoje redakcije, odnosno medijske kuće. Možda je i to jedan od razloga što većina novinara uopšte ne prijavljuje napade kojima su izloženi.
Solidarnost
Na okruglom stolu o medijskim slobodama u BiH, organizovanom u Sarajevu, zaključeno je da je za zaštitu novinara i odbranu slobode govora od presudne važnosti profesionalna i građanska solidarnost, ali i oštrije kažnjavanje napadača na medijske profesionalce. Većina se založila za to da se u krivičnom zakonima uvede posebno krivično djelo „napad na novinara“, čime bi se postiglo da postupci budu efikasniji, a kazne oštrije.
Kako je istaknuto, brutalni napad na Vladimira Kovačevića, koji se desio u avgustu 2018. godine, vjerovatno ne bi bio na sudu okvalifikovan kao pokušaj ubistva da nije bilo pritiska javnosti i jednodušne podrške novinara i medija.
srpskainfo.com
