Savjet ministara BiH telefonski je usvojio Akcioni plan za realizaciju prioriteta iz analitičkog izvještaja Evropske komisije u kojem se navodi 729 mjera koje treba sprovesti u djelo i već sada je jasno da od tog posla neće biti ništa, posebno zato što se većina ovih mjera treba sprovesti tokom iduće godine i što Republika Srpska, vrlo vjerovatno, neće učestvovati u njegovoj realizaciji.
“Pitanje je uopšte koje instrumente ima Savjet ministara za realizaciju toga i šta je to čime oni raspolažu. U ogromnoj mjeri to je nemoguće sprovesti i radi se o formalnom birokratskom ispunjavanju neke obaveze i to je praksa koja se radi već decenijama. Znači, radimo sve da ništa ne uradimo”, rekao je za “Nezavisne” Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci.
Poprilično ambiciozno, i to uglavnom u narednoj godini, Savjet ministara BiH predvidio je donošenje novog Zakona o VSTS-u, Zakona o SIPA te Zakona o poštanskim uslugama.
Takođe, planom se dosta aktivnosti odnosi na borbu protiv kriminala i korupcije, uključujući i to da će vlasti sprovesti minimalno deset slučajeva organizovanog kriminala povezanog sa privrednim kriminalom i korupcijom.
Akcionim planom BiH planira i usvajanje novog Zakona o sudovima, kao i Zakona o javnom radio-televizijskom sistemu, a u njemu su i pojedine strategije i mjere koje bi trebalo da dovedu do reforme javne uprave. O ovim problemima u Bosni i Hercegovini se priča već godinama, međutim gotovo ništa nije urađeno, tako da prevladava mišljenje da Akcioni plan koji je usvojen neće biti sproveden.
“I sam analitički izvještaj je bio pristrasan i nije uvažavao ustavnu strukturu BiH. Akcioni plan ne bi trebalo donositi bez saglasnosti entiteta, posebno zato što su mnoge politike u isključivoj nadležnosti entiteta. Ne postoji šansa da se takav akcioni plan sprovede bez Republike Srpske”, rekao je za “Nezavisne” Srđan Mazalica, poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske i član Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju.
Inače, sam akcioni plan koji je usvojio Savjet ministara BiH u suštini sadrži mjere koje su proistekle iz analitičkog izvještaja Evropske komisije, koji je sastavni dio Mišljenja o zahtjevu BiH za članstvo u EU.
Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH, rekao je da su ljudi iz SDS-a i PDP-a srušili mehanizam koordinacije, te da urušavaju ustavni poredak Republike Srpske. Naglasio je da je usvajanje pomenutog akcionog plana očigledan dokaz izdaje srpskih nacionalnih interesa.
“Naša poruka je da taj akcioni plan za nas ne važi i pozivam Vladu RS da ga odbije. Ne može se praviti ovakav plan bez učešća svih nivoa vlasti. Zbog toga je i napravljen mehanizam koordinacije i zato je u tome trebalo da učestvuje Vlada Srpske”, rekao je Dodik, naglasivši da SDS i PDP nastavljaju svoj put izdaje srpskog nacionalnog interesa u BiH i pitajući se zašto je teško da se poštuje mehanizam koordinacije jer se ništa drugo i ne traži.
Takođe, naglasio je da su mehanizam koordinacije usvojili svi nivoi vlasti pa i Savjet ministara, istovremeno ističući da je Savjet ministara BiH donio i mehanizam koordinacije na telefonskoj sjednici, ali da su ga onda morali mijenjati četiri ili pet puta.
Potpredsjednik Partije demokratskog progresa Igor Crnadak je kazao da Dodik samo glumi zabrinutost jer su za Akcioni plan zapravo glasali njegovi najbliži politički prijatelji, HDZ BiH, iz čega se vidi da je sve samo najobičnija predstava za javnost.
“Takođe, Savjet ministara BiH održava telefonske sjednice jer SNSD upravo preko HDZ BiH onemogućava normalno održavanje sjednica, a ja u tom cirkusu nisam učestvovao”, naglasio je Crnadak.
Podsjećanja radi, u Mišljenju o zahtjevu za članstvo BiH u EU, koje je objavljeno krajem maja, a koje je interpretirano kako kome odgovara, Evropska komisija navela je sve one stvari i reforme na kojima BiH u narednim godinama mora da radi. I pored toga što su mnogi izvještaj ocijenili kao pozitivan, suština je u tome da smo dobili otvorene kritike, prije svega na račun nefunkcionisanja državnih institucija, zatim da nismo ni blizu evropskim standardima kada je u pitanju vladavina prava, ali da ključne reforme još nisu ni započete.
Ako se pažljivo iščita izvještaj EK lako je zaključiti, a s tim se slažu mnogi analitičari, da Bosna i Hercegovina još nije ispunila ni elementarne evropske kriterijume koji se odnose na funkcionalno pravosuđe, jednakost svih građana, ekonomsko napredovanje…
nezavisne.com
